Jesenji deo Superlige samo što nije završen. Za nama je nepotpunih 19 kola, a već sredinom decembra i poslednjih šest timova otići će na zimsku pauzu.
Prelazni rok se bliži i u očima domaće javnosti potezi Crvene zvezde i Partizana ponovo će buditi veliku pažnju. Zato smo rešili da i mi pogledamo za koje igrače iz Superlige bi "večiti" rivali mogli da budu zainteresovani.
I pre nego što počnemo, važno je da odmah naglasimo da, za potrebe ovog teksta, ne posedujemo nikakve "insajderske" informacije koga bi Zvezda i Partizan zaista mogli da dovedu.Ovo je naša analiza istaknutih pojedinaca koji su se svojim partijama u preostalih 14 superligaša nametnuli da njihova imena budu spomenuta u kontekstu eventualnog napretka u naše najveće klubove.
Na osnovu njihovog učinka, kvaliteta koje poseduju i stilova igre koje su do sada prikazivali, pogledaćemo koji igrači bi mogli da budu od koristi "večitima", bilo sada, bilo nekada u budućnosti.
Shvatite ovo kao naš svojevrsni, poduži "skauting" Superlige.
Golmani
Kada je reč o golmanima, oba "večita" rivala imaju jasno određen prvi izbor. Milan Borjan je bio fantastičan u Ligi šampiona i ove sezone, dok je Vladimir Stojković kapiten tima.
Međutim, za Borjana su se već pominjale ponude iz inostranstva, dok je nekadašnji reprezentativac Srbije već napunio 36 godina. Ne razmišljati o budućnosti bilo bi naivno.
Jedan od dvojice momaka koji su se istakli svojim partijama ove sezone je Marko Ilić, čuvar mreže Voždovca.
Ilić ima 21 godinu i visok je 191 centimetar, a uprkos 22 primljena pogotka, njegovi kvaliteti su ove sezone isplivali na površinu.
Ilić je čuvar mreže u timu koji voli da igra ofanzivno i sa visoko postavljenom defanzivnom linijom.
To ga neretko ostavlja u ranjivijim pozicijama i u prilog tome je činjenica da je po broju šuteva sa kojima se susreće (5,51 na svakom meču), on na drugoj poziciji. Oba golmana "večitih", sasvim logično, susreću se sa manje od tri šuta u okvir gola po meču.
Zato je važna i činjenica da Ilić, inače prvi golman mlade reprezentacije Srbije, u proseku brani tri od četiri takva udarca (76,09%), po čemu su ispred njega samo četvorica golmana.
Od te četvorice, trojica imaju 30+ godina. Jedini preostali je Đorđe Petrović.
Ovaj momak je godinu dana mlađi od Ilića (rođen je 1999. godine), a na golu Čukaričkog se ustalio krajem septembra. Nametnuo se trener Aleksandru Veselinoviću i na čak šest od 10 mečeva nije primio gol.
Napredak je jedini tim ove sezone protiv kojeg je primio više od jednog pogotka, dok je jedini meč koji je propustio u poslednjih par meseci baš onaj u kojem je Čukarički remizirao 3:3 protiv Radnika iz Surdulice.
Petrovićev razvoj teče vrlo brzo, jer je prošlu sezonu proveo na pozajmici u IMT-u, u Srpskoj ligi Beograd, a već sada je jedan od zanimljivijih mladih golmana.
Štoperi
Pozicija centralnog defanzivca u ovom trenutku više problema pravi Partizanu. Strahinja Pavlović će sasvim izvesno narednog leta napustiti Humsku, Bojanu Ostojiću je već 35 godina, dok su tu i igrači sa ograničenom minutažem - Igor Vujačić i Dominik Dinga.
Zbog toga, crno-beli će verovatno u većoj meri morati da obrate pažnju na pojačanja na toj poziciji u odnosu na komšiju iz Ljutice Bogdana.
Prvi problem za Partizan biće na pravi način odmeniti mladog Pavlovića, ali pitanje je postoji li igrač sličnog stila/kvaliteta kao što je on.
U redovima Spartaka ove sezone dobre partije pruža Nemanja Tekijaški. Defanzivac Subotičana je umeo ranije da nastupa i kao desni bek, ali u timu Vladimira Gaćinovića isključivo je u srcu odbrane.
Tekijaški je do sada pokazao dobru igru u skoku (čak 5.05 vazdušnih duela po meču), ali je važnije da je na zemlji bio podjednako dobar.
Njegova smirenost u posedu je dovodila do velikog broja preciznih dugih lopti i gotovo osam tačnih dodavanja 'u dubinu' po meču.
Sa druge strane, Stefan Šapić je u timu Čukaričkog pokazao zanimljive kvalitete za nekoga visokog 203 centimetra.
Upravo visina sprečava Šapića da na terenu čini one stvari koje čini Pavlović, ali za razliku od Tekijaškog, igra Šapića je nešto "čistija" - pravi manji broj faulova i manje grešaka u posedu lopte.
Naviknut je da igra u timu koji je okrenut ofanzivi, a na sve to ide i činjenica da "brđani" na čak 11 mečeva ove sezone nisu primali gol.
Ipak, jedna stvar po kojoj je Pavlovića teško zameniti jeste broj prodora po kojem je bio vrlo karakterističan.
Partizanov tinejdžer beleži 2.49 prodora (u nedostatku bolje reči, to je ono što bi Englezi nazvali "progressive runs") po meču, a jedini drugi štoper u ligi sa više od 500 odigranih minuta koji pravi preko dva prodora jeste Radovan Pankov.
Desni bekovi
Eh taj desni bek. Nema kome ne pravi problem. Od seniorske reprezentacije Srbije preko mlade selekcije, pa sve do Crvene zvezde i Partizana.
Zvezda na toj poziciji ima Milana Gajića i Marka Gobeljića, dok je među crno-belima jedini pravi izbor do sada bio Nemanja Miletić. Međutim, i on je nedavno doživeo povredu.
Ukoliko bi se "večiti" odlučili da im je potrebno pojačanje na tom mestu, onda bi među superligaškim igračima mogli da obrate pažnju Justasa Lasickasa i Aranđela Stojkovića.
Bek Voždovca i reprezentativac Litvanije već se dovodio u vezu sa prelaskom u Crvenu zvezdu i videćemo koliko u tim pisanjima ima istine.
Evo šta o njemu ima da kaže Dušan Ninković, novinar MONDA, koji je poprilično često gledao igre Lasickasa.
"Justas Lasickas se srpskoj fudbalskoj publici predstavio kao krilni igrač Zemuna, a u Voždovcu nastupa kao desni bek. Sjajno obavlja zadatke trenera Radomira Kokovića koji insistira na ofanzivnom fudbalu. Odbrana mu je slabija strana, ali njegova fudbalska inteligencija, dobra tehnika i želja za učešćem u igri dodaju Voždovcu novu dimenziju opasnosti sa te pozicije. Pored toga što u napadima učestvuje na nekoliko načina - napadajući dubinu, odigravajući 'dupli pas' u sredinu, kao i preko klasičnih centaršuteva - Lasickas ima i veoma dobar udarac sa distance."
Sa druge strane, Aranđel Stojković je u ekipi Vojvodine pokazao agresivnost (2.02 faula po meču) i energiju kakva se neretko dovodi u vezu sa timovima Nenada Lalatovića. Ova polusezona je za njega bila daleko ispred slabijih partija prikazanih prošle godine.
U poređenju dvojice igrača sa, recimo, Nemanjom Miletićem, Lasickas je nešto više okrenut učešću u kreiranjima napada i igri "na zemlji", što je u velikoj meri i do načina na koji Voždovac igra.
Stojković je direktniji - u većoj meri je okrenut centaršutevima i ima čak 48% preciznosti u tim situacijama, što je retkost (Miletić 32%, Lasickas tek 24%).
Obojica igrača u odnosu na Miletića se više oslanjaju na driblinge (2.71 po meču Lasickas, 2.27 Stojkovič, Miletić je na 1.32) uz bolje procente uspešnosti.
Ekipama koje dominiraju u svojim mečevima, kao što to čine "večiti", bekovi ofanzivnog profila i proaktivnog stila igre su potrebniji. Ipak, za 24-godišnjeg Stojkoviča i dalje ostaju znakovi pitanja posle prošle sezone, dok je Lasickas za sada samo dovođen u vezu sa Zvezdom.
Ipak, i u njegovom slučaju bi problem moglo da bude to što bi zauzimao mesto stranca.
Zadnji vezni
I na ovoj poziciji ćemo izdvojiti dvojicu fudbalera koji su vrlo brzo okupirali pažnju onih koji podrobnije prate Superligu - Jovan Nišić i Mirko Topić.
Njihove uloge su različite. Nišić (21) u timu Voždovca igra kao defanzivni vezista u formaciji 4-1-4-1, gde bekovi Hajdin i Lasickas igraju ofanzivno, pa se veliki deo postavke "zmajeva" bazira baš na njemu.
Njegov trener Radomir Koković je u intervjuu za MONDO između ostalog govorio i o važnosti Nišića za igru Voždovca.
"Nisam ga poznavao kada sam došao u Voždovac, a on je jako specifičan. Prepametan momak koji razume fudbal kao da je trener. Njegovim pomeranjem smo dobili igrača koji utiče na protok lopte, sigurnost, stabilnost... Prototip zadnjeg veznog, posebno u Srbiji, je igrač od 190cm. On se po profilu ne uklapa u taj stereotip. Svojom igrom on nama donosi mnogo više nego što bi to radio igrač drugačijih karakteristika. Mislim da je protiv Čukaričkog debitovao na ovoj poziciji. To je bio ogroman rizik, on je mlad i nije mnogo igrao na toj poziciji, a prethodne sezone nije bio standardan... Danas je jedan od nosilaca naše igre", rekao je Koković tom prilikom.
Uostalom, evo i kako se pokazao protiv Crvene zvezde na nedavnoj utakmici odigranoj na stadionu "Rajko Mitić". Nije često videti zadnjeg veznog koji pravi dva uspešna driblinga po meču...
Mirko Topić, sa druge strane, je tri godine mlađi i već se dovodi u vezu sa prelaskom u redove Zvezde.
Iz Vojvodine je stigao odgovor da bi Topić u januaru mogao da napusti klub samo u slučaju izuzetno visoke ponude, jer se planira da na proleće bude deo okosnice Lalatovićevog tima.
Ove sezone je upisao 562 minuta i tek u poslednje vreme je počeo da se probija u startnu postavu. U formaciji 4-2-3-1 igra u tandemu sa Nikolom Drinčićem, što samo može da mu bude od koristi.
Pokazao je sasvim pristojno snalaženje u defanzivnim zadacima (3.84 presečene lopte po meču, 64% uspešnih defanzivnih duela), ali je i na drugoj strani uspevao da bude dovoljno kreativan. Slično Nišiću, iz dubine je svojim preciznim dodavanjima kroz linije protivničkog tima koristio napadima svog tima.
Međutim, mala minutaža nagoveštava da ćemo pravu i kompletnu sliku o Topiću moći da dobijemo tek na proleće. Za sada, potencijal je tu.
Ofanzivni vezisti
Nekolicina ofanzivnih vezista je privukla pažnju u Superligi ove sezone. Luka Stojanović je jedan od njih, sa osam golova na mestu "desetke" Čukaričkog, dok je njegov saigrač Milutin Vidosavljević već sa 18 godina na krilnoj poziciji pokazao da je pred "brđanima" lepa budućnost.
Međutim, najviše "prašine" diže se za trećim igračem "Čuke" - Veljkom Birmančevićem.
Ranije ove sedmice se pojavila informacija da je Crvena zvezda ponudila 500.000 evra za levo krilo, a i sam igrač je u subotu potvrdio da je veoma zainteresovan da pređe u redove šampiona Srbije. I to kao nekadašnji igrač Partizana.
Ali zašto je Zvezda tako "zagrizla"?
Veljko Birmančević je ove sezone upisao samo jedan gol, ali su njegovi potezi uz levu aut liniju učinili da bude jedan od najuzbudljivijih mladih igrača u Superligi.
On je apsolutni šampion prvenstva u broju driblinga, sa 7,54 uspešnih driblinga na 90 odigranih minuta. Zaista je teško dovoljno naglasiti kakva je to retkost u Superligi, a baš to su na svojoj koži mogli da osete igrači Partizana u onom jesenjem porazu.
Grafički prikaz to lepo sažima.
Birmančević svojim kvalitetima u posedu donosi mnogo koristi Čukaričkom, jer gde god da prihvati loptu, u stanju je da je ozbiljno približi protivničkom golu.
Od onih koji pažljivo prate Superligu teško da su bili iznenađeni kad se saznalo za interesovanje Zvezde. Biće ovo zanimljiva zima za Birmančevića...
Sa druge strane, na desnom krilu se odlično snalazi Nikola Čumić, fudbaler Radničkog iz Niša. Ove sezone sve češće igra i na drugoj strani.
Kolega Dušan Ninković napominje da je njegova hitrina jedan od važnijih kvaliteta na koje se oslanja.
"Nikola Čumić je nisko i lako, veoma brzonogo krilo koje najviše tim atributom pravi probleme svojim čuvarima. Ima odličnu tehniku i sjajan osećaj za ubacivanje u prostor, što koristi kroz celu karijeru. Ono što bi moglo da bude zanimljivo navijačima Crvene zvezde, ove sezone je počeo više da igra na levom krilu, jer je desni bok Nišlija zauzeo Erik Jirka. To je novina u Čumićevoj karijeri, pošto je do ove sezone uglavnom igrao na desnom boku."
Ove sezone je postigao dva pogotka i to oba na meču protiv Javora. Da je Čumić prodoran i da time stvara probleme svojim čuvarima, pokazuje upravo jedan od tih pogodaka, koji je ujedno bio i najlepši gol 18. kola.
Sve to potvrđuje i tabela igrača sa najviše prodora na 90 odigranih minuta. Jasno je da je Marko Marin daleko najbolji u ovoj kategoriji u Superligi, ali dva naredna imena su vam već poznata.
Napadači
I na kraju, došli smo do onih koji su najopasniji po protivnike. Golgetera je u Superligi ove sezone na pretek. Nenad Lukić je za TSC postigao 11, što je najviše u ligi, a još tri igrača su dvocifrena.
Jedan od njih je Stefan Mihajlović. Napadač Radničkog iz Niša teško da će tokom ove zime biti "na radaru" Partizana i Zvezde, ali ne možemo reći da nije jedan od igrača koji su obeležili jesenji deo prvenstva.
Postigao je 10 golova, od čega dva iz penala. Sve to je uspeo iz samo 41 udarca na gol, što je izuzetna realizacija od 24,39% iskorišćenih šuteva.
Za napadačku igru Nišlija, on je daleko najvažniji igrač i ne samo zbog postignutih golova. On je taj koji ulazi u prilike i po kvalitetu šansi, čak trećina svih prilika Radničkog došla je posle njegovih šuteva.
To se jasno vidi po broju takozvanih očekivanih golova (expected goals), metrike koja meri kvalitet šansi na osnovu parametara kao što su pozicija iz koje je šut došao, udaljenost, situacija u igri itd.
Ipak, teško je videti da će Nišlije dopustiti da ostanu bez glavnog napadača usred sezone, ali je još teže pretpostaviti da bi "večiti" mogli da se odluče na takav potez.
Kao bivši igrač Crvene zvezde, Mihajlović teško da bi bio zanimljiv Partizanu, naročito jer je njima potrebnija rezervna opcija za Umara Sadika. U Zvezdi je već dovoljno gužve na toj poziciji...
I za kraj, jedan momak koji bi mogao da se ispostavi kao igrač pred kojim je zanimljiva budućnost - Andrej Ilić.
Momak rođen u proleće 2000. godine ove sezone u ekipi Napretka ima manjih problema sa povredama, te je na terenu proveo tek nepunih 300 minuta.
U finišu prošle sezone je igrao dosta češće, kada je i privukao pažnju na sebe golovima protiv Vojvodina i Partizana, a zanimljivo je i da je i on na ovoj listi "dete Partizana", pored Birmančevića i Nišića.
Sa 190 centimetara, nije iznenađenje da Ilić ima dobru igru glavom i da je kod prekida i vazdušnih duela vrlo koristan.
Imajući u vidu da je Partizan na poziciji napadača "opremljen" samo Sadikom (koji ne može da se pohvali ikakvom skok igrom) i mladim Petrom Gigićem, možda će u budućnosti crno-beli imati razloga da porazmisle o vraćanju mladića koji je ponikao u njihovoj školi.
Koji igrači su vas najviše zaintrigirali ove sezone? Koga biste vi dodali na našu listu?