Srpski stručnjak govorio i o svojoj igračkoj karijeri i vremenu provedenom u Španiji i Engleskoj.
Slaviša Jokanović ovih dana nije u centru zbivanja u evropskom fudbalu, pre svega jer ga je bar za sada napustio. Trener katarske Al Garafe juriša ka plasmanu u azijsku Ligu šampiona, ali daleko od toga da je zaboravljen na Starom kontinentu.
Nekadašnji fudbaler i trener Partizana je u razgovoru za engleske medije pričao o važnosti "večitog" derbija u njegovoj karijeri, tituli prvaka Španije, kao i periodu provedenom u Čelsiju...
Jokanović, koji je prošle sezone dobio otkaz u Fulamu, je u opširnom intervjuu za "Planet Football" posebno apostrofirao vreme provedeno u Humskoj.
“Kada sam igrao za Partizan, počeo je rat u mojoj zemlji. Ali, bio sam tada mlad, politika me nije zanimala, uživao sam u svom poslu, u tome što sam igrao za jedan od najvećih klubova bivše Jugoslavije, jedan od najvećih u ovom delu sveta. Derbi protiv Crvene zvezde se igrao pred 55.000 ljudi. Možemo danas da diskutujemo o kvalitetu fudbala, da li je dobar ili loš, ali je atmosfera oko derbija uvek fantastična. To je verovatno najveća utakmica čiji sam bio akter, kao igrač i kao trener”, rekao je Jokanović.
Da je i dalje veliki Partizanovac, ne ostavlja nikakvu dilemu.
“Bio sam navijač, pa igrač, a nakon toga i trener Partizana. Sada sam ponovo navijač."
Jokanović je u igračkoj karijeri nastupao za nekoliko španskih klubova, ali najbolji period na Pirinejima desio mu se na samom kraju 20. veka. U leto 1999. godine postao je fudbaler Deportivo la Korunje i ostvario nešto danas potpuno nezamislivo - osvojio je Primeru.
“Imali smo stvarno kompletan tim, sa 22 vrlo kvalitetna igrača. Igrali smo sa Rojem Makajem u špicu, Maurom Silvom u sredini i mogao si da dodaš njima bilo koga, znao si da će odigrati dobro. Makaj je bio stvarno dobar: brz, mogao je da postigne gol sa obe noge, a bio je savršen egzekutor. Mogao je uz njega da igra Pauleta ili Đalminja ili Flores. U svakoj varijanti bio je to vrlo moćan navalni red Deportiva”.
Ona je stigla u proleće 2000. godine - o čemu smo nedavno pisali - i Jokanović je bio deo istorijskog tima "Super Depora".
“Havijer Irureta je bio trener, a ja sam bio njegov izbor. Doveo me je u Deportivo i bilo je to sjajno iskustvo za mene. Osvojili smo jednu od najjačih liga, a odigrao sam više od 20 utakmica. Stvarno sam uživao tamo, da bih posle toga napravio sledeći korak u karijeri i otišao u Čelsi. Promenio sam i klub i zemlju", kaže Jokanović.
Priča o "plavcima" iz Londona je najviše interesovala njegove engleske sagovornike.
“Klaudio Ranijeri je bio trener kada sam potpisao, jer me je poznavao iz španske lige. On je bio važan trener u mojoj karijeri. Uvek je bio pozitivno nastrojen i uvek spreman da te podrži. Radio sam sa mnogo stručnjaka, ali od Klaudija sam mogao baš mnogo da naučim."
Nekadašnji vezista ne krije da tada nije bio onaj igrač koji je bio ranije...
“Uživao sam dok sam bio deo Čelsija, odigrao sam više od 50 utakmica na svim frontovima. Nisam bio u najboljoj formi kada sam došao u Čelsi, jer sam imao 31 godinu i fizički mi je bilo dosta teško. Ali, uživao sam u gradu, u klubu. Nije to bio najbolji deo moje karijere, nisam bio na najvišem nivou, ali mi je to iskustvo pomoglo kada sam počeo u Engleskoj da radim kao trener, jer mi nije bilo potrebno mnogo vremena da se adaptiram. Uvek volim da se sećam samo lepih stvari”, zaključio je Jokanović.