Dosta turbulencija u toku jedne sezone.
Fudbal kakav nije viđen na ovim prostorima, dva različita prelazna roka i crna serija završena otkazom. Priča sa krova tržnog centra ima pozadinu, a ovako su izgledali prethodnih devet meseci u Voždovcu.
Raskid saradnje sa Radomirom Kokovićem završio je jedan ciklus u superligaškoj ekipi. Njegov rad iz jesenjeg dela nije dobio potvrdu ovog proleća, a mi vam donosimo priču i o jeseni, proleću, prelaznim rokovima i svemu što se desilo u klubu u tom periodu. Krenućemo od sezone pre Kokovićevog dolaska i stići do današnjeg dana.
Prethodna fudbalska sezona, 2018/19, bila je veoma turbulentna za ekipu Voždovca. Od velikih ambicija sa početka je brzo moralo da se odustane, a klub nije uspeo da se domogne ni plej-ofa. Najavljivani su napadi na kup, ali se ni to nije dobro završavalo.
Zapravo, tek je uz četiri pobede u poslednjih pet kola regularnog dela prvenstva ekipa Voždovca sakupila dovoljno bodova da u plej-autu ne strepi za opstanak. Uz promenjive igre dešavale su se i neke promene u klubu.
Nestabilnost
Sezonu je na klupi počeo Branko Vojinović, ne baš poznat fudbalski trener koji je već radio u ovom timu. Njegov mandat potrajao je samo devet kola i pokazao je mnoge nedostatke koje će Voždovac imati u sezoni. Nakon otkaza Vojinoviću, klub je napravio mini zaokret, okrećući se resursima koje već ima u klubu. Tako je prelazno rešenje postao Jovan Damjanović, sadašnji sportski direktor, a u tom momentu koordinator mlađih kategorija u klubu. Pobeda i poraz, u dva meča koje je vodio. A onda se desilo iznenađenje.
Pričalo se tada o Iliji Stolici, čoveku koji je sa Voždovcem pravio dobre rezultate, ali je on seo na klupu mlade reprezentacije Srbije. U Voždovcu su posegnuli za Draganom Aničićem, nekadašnjim (a i sadašnjim) trenerom Mačve. Bio je to novi zaokret u klupskoj politici, jer se Voždovac opredelio za nešto zvučnije trenersko ime, ali i čoveka koji nije poznat po forsiranju mladih igrača.
Suprotnost u odnosu na ono što se govorilo u klubu.
Aničićev mandat nije bio naročito uspešan, ali on nije ni mogao da uradi previše dobrih stvari u datoj situaciji. Spasao je ekipu ispadanja, to je bio prioritet.
Na kraju sezone se klub rastao sa Draganom Aničićem i Goranom Grkinićem, nekadašnjim fudbalerom Zemuna, koji je trenutno zaposlen u FSS. Na njegovu poziciju je došao Jovan Damjanović, dok je dirigentsku palicu nad timom preuzeo Radomir Koković, čovek koji je zamalo spasao Zemun.
Vera u Kokovića
Činilo se da je klub u tom momentu ''porastao'', postavljajući pred sebe Evropu kao cilj, uz razigravanje mladih i lep fudbal. Još bitnije, praveći plan kako da do njih stigne. Kokoviću je pružena podrška, a rezultati su došli, kada su se početni neuspesi istrpeli.
Od kako je stigao na krov tržnog centra, Radomir Koković je pričao o sistemu koji mora da se uspostavi i bez kog se ne stiže do rezultata. Za to su mu bila potrebna četiri kola, nekoliko pojačanja i sticanje poverenja od strane igrača.
Sve se srušilo kao kula od karata tokom januara.
Trebalo je da ova sezona na Voždovcu bude mnogo stabilnija od prethodne, sa manje promena u organiziciji i sa lakšim stizanjem do ciljeva. Tokom devet meseci u klubu, nekadašnji trener Zemuna je promovisao nekoliko mladih igrača, dodelio nove uloge nekim starosedeocima u klubu i zaigrao fudbal nekarakterističan za Superligu.
Jesenji deo sezone u srpskom fudbalu obeležili su TSC i Voždovac, dva najveća iznenađenja u gornjem delu tabele. ''Zmajevi'' su počeli da igraju u formaciji 4-1-4-1 ili nekoj od njenih varijanti, ali uvek ofanzivno i uglavnom uz postignut gol.
Dok je trajalo privikavanje igrača na novi stručni štab i obrnuto, fudbaleri Voždovca su često menjali pozicije. Tražila su se mesta nekim igračima, a treneri u klubu su smeli da priznaju da su pogrešili i da bi neke druge ideje bile mnogo bolje. Vrlo motivisana ekipa, uz mladiće od kojih se mnogo očekuje i sa tek nekoliko iskusnijih, ali kvalitetnih igrača, mogla je mnogo.
Tako su Mikić, Mihajlov, Nikolić, Jevtić i Dević bili tu da ''drže'' svlačionicu, dok je ostatak tima grizao i dokazivao se. Iako nisu imali veliku ulogu na terenu i ogromnu minutažu u jesenjem delu prvenstva, Mihajlov, Jevtić i Dević su itekako značili klubu. Voždovac je tokom januara ostao bez sve trojice.
Kombinaciju iskustva i mladosti dobro su dopunjavali igrači u ''najboljim'' fudbalskim godina, a sa ogromnim superligaškim iskustvom. Na listi takvih su Aleksandar Stanisavljević, Alen Mašović, Ognjen Krasić… Oni nisu imali sjajne polusezone, nisu bili igrači koji su nezamenjivi, ali su svakako bili važan deo tima tokom veoma uspešne jeseni.
Kao i u prethodnoj grupi igrača, sva trojica su otišli iz kluba.
Januarski problemi
Voždovac je na početku prolećnog dela sezona zapao u isti problem kao prethodnog leta. Tada su nakon nekoliko kola shvatili da im je ekipa premlada i da neće biti u stanju da iznese sezonu, pa su reagovali. Prvenstvo je počelo pre kraja prelaznog roka, a ‘’bombe’’ su stigle kasnije. Sada za tako nešto nije bilo prilike.
U finišu januarskog prelaznog roka su stigla dva najveća pojačanje, Nemanja Vučić i Nemanja Pejčinović, što nije bilo dovoljno. Kada se doda da se jedan povredio na drugom meču u klubu, a drugi na debiju, situacija je još gora.
Voždovac je u drugi deo sezone ušao znatno slabiji i to ne samo gledajući dešavanja na terenu.
Mladost iz Lučana je iskusan tim koji je to znao da iskoristi, dok je Spartak u Beogradu 2:0 pretvorio u 2:3 za manje od deset minuta fudbala. Ova dva meča govore o neiskustvu fudbalera Voždovca i o tome kako je ekipi falio neko ko će da je smiri.
U ključnim momentima sezone, kada je Voždovac možda imao priliku da se umeša u borbu za Evropu, niko se nije našao tu da ‘’spusti loptu’’. Usledio je poraz na Banovom brdu, pa od Vojvodine, a zatim i debakl u Inđiji koji je poslednji Kokovićev meč na klupi.
Računajući prva četiri meča u jesenjem i prvih pet u prolećnom delu sezone, Voždovac je upisao OSAM poraza! Između ta dva perioda odigrano je 16 utakmica, na kojima su poraženi samo dva puta.
Imali su niz od deset mečeva bez poraza i tek u 18. kolu prvi put nisu postigli gol.
Sve ono što su Voždovac, Koković, njegov stručni štab i fudbaleri ovog tima uradili jesenas, trebalo je da bude krunisano ovog proleća. Ali nije, iz nekoliko razloga.
Jedan od njih su problemi unutar svlačionice, o kojima se poluglasno pričalo još u prvom delu sezone. Marko Dević je napomenuo da je bio u sukobu sa trenerom, Miloš Mihajlov je na zalasku karijere po treći put napustio klub, a njihov autoritet se ‘’kosio’’ sa trenerovim.
Druga prepreka na koju su naišli u Voždovcu je zahtevan sistem doskorašnjeg trenera. Hajdin i Lasickas, koji nisu klasični bekovi, igrali su na tim pozicijama, Nišiću i Nikoliću su promenjene pozicije u veznom redu i data im zanimljiva uloga, Stojčev je menjao mesta iz kola u kolo…
Samo nekoliko fudbalera je ostalo na svojim mestima, za koje se znalo da će tu biti i u narednom kolu.
Jedna od najvećih žrtava tranzicije bio je Stefan Purtić, koji je sezonu počeo kao kapiten. Igrao je zadnjeg veznog, centralnog veznog i štopera, a ni na jednoj poziciji se nije ustalio. Očigledno, u Kokovićevim fudbalskim vizijama za njega nije bilo mesta. Bio je strelac prvog gola za Inđiju u pobedi koja je ''Zmajeve'' naterala da promene šefa stručnog štaba.
Klub se, zbog neuklapanja u sistem, lako odrekao nekih igrača, odlučivši da njihova mesta popuni omladincima ili veoma mladim igračima pristiglih iz drugih klubova. Rezultat se nije dobio.
Mladost i neiskustvo
Tako su ‘’Zmajevi’’, lošim delovanjem u januaru, ostali sa veoma malom grupom iskusnijih igrača koji treba da povuku kada se meč "lomi". Napad je trebalo da zavisi od Stuparevića (19), Đorđevskog (19), Jankovića (19), Živojinovića (20), Cvetičanina (17) I Stoisavljevića (16). Samo je Stojčev bio tu od iskusnijih igrača.
Kada se na ovaj spisak dodaju golman Ilić (22), Bakić (19), Cvetković (24), Lasickas (22), Vučić (23), Zličić (23) i Nišić (22), jasno je da iskustvo nije uzeto u razmatranje kada je tim pravljen.
Dodajmo na sve ovo povredu Mikića koja ga je na kratko odvojila od terena ovog proleća, i povredu Pejčinovića u petom minutu njegovog debija. Boravak u Kini i pauza u karijeri, pa dolazak u finišu prelaznog roka, kad je klub završio pripreme, ostavili su traga. Ostavili su i Voždovac bez jedne veoma važne figure u liku nekadašnjeg reprezentativca.
Promena trenera je nešto što je na krovu tržnog centra moralo da se dogodi i tu nema ništa sporno. Za ovakvu situaciju u klubu krivi su i klub i bivši trener, ali do rešavanja problema ima još nekoliko ''problemčića''.
Najveći među njima je to što trenutni igrački kadar nije koncipiran da igra drugačiji fudbal od onog koji je forsirao Radomir Koković. Potencijala ima, posebno u mladim igračima koji još nisu u potpunosti definisani, ali će za njih tranzicija u novi sistem biti i najteži deo posla.
Bez obzira ko preuzme ekipu Voždovca, bilo da će to uraditi Žarko Lazetić ili neko drugi, posao je ogroman.
Potrebno je promeniti velike stvari, ali pre svega, ubediti igrače koji imaju između 22 i 25 godina da moraju da budu oslonac u finišu sezone. Ono što je jesenas delovalo kao lako dostižan cilj, sada nije tako sigurno. Voždovcu više nije zagarantovano mesto u plej-ofu Superlige, a po svemu prikazanom u ovoj sezoni klub nije zaslužio da se bori za opstanak.
Naredni meč u Superligi Voždovac igra protiv Partizana. Meč je zakazan za subotu, 14. mart i odigraće se u terminu od 15:30 časova. Ekipa Mladosti, koja bi mogla da pretekne ''Zmajeve'', dočekaće u Lučanima tim Inđije.