Zloglasni virus korona odneo je danas jedan slavan i veliki život: od posledica zaraze umro je Lorenco Sans, predsednik Real Madrida u periodu od 1995. do 2000. godine, koji je klubu vratio titulu evropskog prvaka posle više od tri decenije.
Imao je 76 godina.
Sans je primljen u bolnicu 17. marta, nakon što mu se stanje pogoršalo posle osam dana temperature, kada je jedan od njegovih sinova pogazio želju svog oca da ne preopterećuje bolnice, prenosi Marka.
Sans je po prijemu pozitivno testiran na bolest kovid-19. Samo dan posle toga mu se stanje pogoršalo, što je dovelo do tragičnog kraja.
Sans je rođen u Madridu avgusta 1943. godine, a u upravni odbog "merengesa" ušao je 1985. godine.
U svojoj prvoj sezoni kao predsednik, 1996/97, izgradio je tim oko trenera Fabija Kapela i doveo je razne fudbalere, među kojima se ističu Predrag Mijatović, Davor Šuker, Roberto Karlos i Klarens Sedorf. Oni su se priključili Fernandu Jeru, Raulu i Fernandu Redondu.
Real je tada prešao put od prve generacije koja se nije plasirala u evropska takmičenja do ekipe koja je vratila titulu evropskog prvaka u Madrid posle pune 32 godine.
Kapelo se tada već bio vratio u Milan, ali je Real sa Jupom Hajkensom na čelu 1998. godine osvojio toliko čekanu sedmu titulu evropskog prvaka, pobedom nad Juventusom 1:0, golom Peđe Mijatovića.
Sans je dodatno "zacementirao" svoje mesto u istoriji Reala dve godine kasnije, kada je iz temelja obnovljeni tim pod kontrolom u Parizu pobedio Valensiju i doneo klubu osmu titulu evropskog prvaka. To je bilo prvo finale Lige šampiona u kome su igrala dva tima iz iste zemlje.
Posle toga su usledili novi izbori za predsednika Reala, koji je prolazio kroz unutrašnje probleme uprkos sportskim uspesima.
Jula 2000. godine, na izborima za predsednika je za nešto više od 3.000 glasova pobedio Florentino Peres.
Sans nije odustajao, probao je četiri godine kasnije, ali nije imao uspeha protiv predsednika koji je u međuvremenu napravio "galaktikose".
Ipak, u istoriji Reala će ostati zlatnim slovima ispisano da je čovek koji je vodio klub samo pet godina osvojio dva najvažnija trofeja za kraljevski klub, a jedan od njih je bio posle više od tri decenije čekanja.