Nekadašnji portugalski napadač izrekao je veoma ozbiljne optužbe na račun bivšeg italijanskog političar i ključnog čoveka u najvećim uspesima Milana. Vratićemo se skoro 35 godina u prošlost.
Paulo Futre je postao prvak Evrope sa Portom, potpisao za Atletiko i zatim bio sjajan u prvoj polusezoni u Španiji. Očekivao je da to bude dovoljno za Zlatnu loptu te godine.
Nagradu je dobio Rud Gulit, Holanđanin koji je postao prvak svoje zemlje, a zatim napravio transfer u slavni Milan. Berluskoni je tada već krenuo sa stvaranjem imperije koja će u naredne dve decenije biti jedna od najmoćnijih u Evropi.
O dešavanjima iz 1987. godine Futre je upitan u okviru kolumne za Mundo Deportivo. On je dobio pitanje šta se tačno desilo te godine i bio je veoma raspoložen da objasni kako je tekla sezona.
''Ne znam kako se to desilo. Postao sam šampion Evrope sa Portom i bio sam veoma bitan u toj ekipi. Postigao sam gol u polufinalu, a u finalu sam odigrao najbolji meč u karijeri i bio sam igrač utakmice. Kada sam prešao u Atletiko, savladali smo Barselonu i Real na gostovanjima, a ja sam postizao neke od najboljih golova u životu'', odgovara Portugalac.
U drugom delu odgovora, Futre se okrenuo ka Gulitu i njegovom osvajanju Zlatne lopte za 1987. godinu.
''Gulit je osvojio nagradu. On je u karijeri svakako trebalo da dobije takvo priznanje. Ali u tom trenutku,... Imao je trofej u Holandiji i svega nekoliko meseci u Italiji. Postojale su glasine da je berluskoni želeo da njegovo veliko pojačanje dobije trofej. Bolelo me je što mi portugalski novinari nikada nisu objasnili kako su glasali. Ne znam šta je još trebalo da uradim te godine'', iskreno govori nekadašnji napadač.
Futre je poznat i kao fudbaler koji je nosio dres tri najveća tima u Portugalu. Počeo je kariejru u Sportingu, nakon Atletika je igrao u Benfiki, a do kraja karijere je nastupao i za Marsej, Ređijanu, Milan, Vest Hem, ponovo kratko za Atletiko i na kraju Jokohamu.
Bivši reprezentativac Portugala je u Atletiku osvojio samo dva španska kupa, sa Benfikom je takođe podigao trofej u kupu, a njegov najveći trofej nakon Porta došao je u Italiji. Sa Milanom je osvojio Seriju A, u sezoni kada je veoma malo igrao.