U nepreglednom nizu loših vesti iz Italije, ova je obradovala sve koji vole fudbal.
Đanluka Vijali izlečio se od raka pankreasa.
Legendarni italijanski napadač uspešno je završio 17-mesečnu terapiju i ovih dana je definitivno mogao da odahne i da kaže - "više neću da crtam obrve".
Njegov oporavak bar na trenutak je učinio da se ljubitelji fudbala sete kakav je to bio igrač.
U Sampdoriji je eksplodirao (1984-92) i pod vođstvom srpskog stručnjaka Vujadina Boškova osvojio titulu, Kup kupova i igrao finale Kupa šampiona na Vembliju 1992.
Potom je kao dokazani napadač postao najskuplje plaćeni fudbaler u istoriji, jer ga je Juventus platio Đenovljanima čak 14,85 miliona funti. Na taj način "Stara dama" je rasparila kultni tandem Vijali - Roberto Manćini, a "Luka" joj se odužio i zajedno sa Fabricijom Ravanelijem, Aleksom Del Pjerom i Vladimirom Jugovićem 1996. podigao i trofej Lige šampiona.
Neki ga pamte i po narednoj, poslednjoj epizodi. Od 1996. do 1999. igrao je za Čelsi i bio jedan od prvih Italijana koji su toj ligi doneli šmek, veću popularnost i notu bez koje sigurno ne bi postala ono što je danas - takmičenje fudbalske snage, ali i majstorstva.
Ukratko, gde god da je bio, Vijali je osvajao trofeje i bio voljen. Zato su cela Italija i svi koji ga poštuju zajedno sa njim proživljavali borbu protiv kancera, iz koje je izašao kao veliki pobednik.
Legendarni centarfor izborio se fudbalom za svoje ime, za svoj status i za svoje milione, koje je imao čim se rodio. Njegov otac je bio izuzetno bogat čovek, a "Luka" je odrastao u zamku "Kastelo di Belgioioso" u Kremoni.
Dok je stasavao i dok je postajao veliki igrač, jako bitnu ulogu u njegovom razvoju imao je "Čika Vujke", čuveni Vujadin Boškov, koji ga je trenirao čak šest godina.
Iz njihovog odnosa tada su se "rodili" sjajni rezultati, ali i veliko poštovanje, koje je Vijali iskazivao godinama, nazvavši srpskog stručnjaka "besmrtnim".
Ipak, bilo je u tom odnosu i uspona i padova dok su zajedno boravili u Đenovi. Boškov je u nekim intervjuima detaljno govorio o tome, kao i o fenomenalnom tandemu.
"Ko je bolji, Vijali ili Manćini? Luka je bio druželjubiviji. Da je Manćini imao manje agresivan karakter bio bi sjajan, jer je imao ogroman talenat, ali kada mu ne dodaju loptu on je počinjao da viče. Izašlo je tu nekoliko loših reči, koje nisu bile lepe, ali on je svakako bio jedan od najvećih igrača koje sam trenirao".
Vijali je znao i da uradi neke stvari koje se Boškovu nisu sviđale i koje mu nisu bile simpatične.
"Luka Vijali se jednom našalio i sakrio mi je pištaljku. Nedelju dana ni sa kim nisam pričao zbog toga i poslednjeg dana sam povikao pred timom: ’Vratite mi pištaljku ili ću vas pobiti!“. Posle nekoliko sati pištaljka je bila vraćena, ha-ha-ha".
Vijali je bio zvezda u usponu, izuzetno popularan, a Boškov nije uvek lako izlazio na kraj sa njim. Ali je ipak uvek uspevao da bude po njegovom.
"Imao sam četiri ili pet osoba koje su išle po noćnim klubovima u Liguriji i govorili su mi kada vide Luku Vijalija, Manćinija ili nekog drugog. Sledećeg jutra sam im govorio na treningu: ’Ti, Luka Vijali, bio si na tom i tom mestu do kasno. Ti, Roberto Manćini, bio si u drugom baru. Proveravao sam ih i ’držao’ disciplinu. To je bila tajna našeg uspeha", rekao je "Vujke".
Veliki napadač sve vreme je ostao prijatelj sa Manćinijem i bliski su i danas, kada je "Manćo" selektor Italije, a Vijali njegov asistent.
To će i ostati.