Kada jednoga dana Žoze Murinjo bude završio trenersku karijeru i iskreno bude odgovarao na pitanje o najdražoj utakmici na kojoj je vodio neki klub, nije nemoguće da među prvim asocijacijama bude i jedan poraz...
Na današnji dan pre tačno deset godina (28. april 2010) Žoze Murinjo je pretrčao čitav teren stadiona "Nou Kamp" prkoseći navijačima Barselone - iako je upravo izgubio utakmicu.
U pitanju je revanš meč polufinala Lige šampiona iz 2010. godine na koji je Inter, koji je tada predvodio Murinjo, došao uzdignute glave pošto je pošteno uzdrmao Barselonu pobedivši 3:1. Ekipa trenera Pepa Gvardiole bila je u to vreme najdominantnija ekipa Evrope, neki kažu i svih vremena, pošto su svojom tiki-takom izluđivali sve rivale i niko nije imao rešenje za njih.
Jedan od prvih koji je našao način kako da ih ozbiljno povredi bio je Žoze Murinjo čiji je Inter "stavio u kavez" Lionela Mesija, kako je to Portugalac pričao kasnije, a napad je odradio svoje.
Inter je na "Meaci" pobedio 3:1, i to posle preokreta pošto je Barsa povela golom Pedra, ali su Snajder, Majkon i Milito probudili nadu 80.000 hiljada navijača da je osvajanje Lige šampiona, prvi put od šezdesetih godina prošlog veka, moguće kada imate Žozea Murinja.
BARSELONA: Valdes, Alves, Pike, Milito (Maksvel), Keita - Ture, Ćavi, Buskets (Krkić) - Mesi, Pedro i Ibrahimović. INTER: Sezar - Majkon, Lusio, Samuel, Zaneti - Mota, Kambjaso, Kivu, Snajder (Muntari), Eto (Mariga) - Milito (Kordoba).
Između dve utakmice prošlo je samo osam dana, mnogi su se pitali šta će Murinjo spremiti za revanš, kakav će odgovor biti Pepa Gvardiole, a očekivano bitka se vodila i van terena.
"Španci hoće da dođu do finala i sigurno je da će vršiti pritisak na sudiju", kazao je noć pred revanš utakmicu Murinjo i pozvao sudiju Franka de Blekera da ne naseda na provokacije, poručivši da je svojim igračima poručio da se ponašaju u skladu s fer-plejom.
Nije nikakva tajna da je Barselona u vreme Pepa Gvardiole, neki će reći i pre i posle, vrlo dobro znala kako da "odglumi" i tako dobije prednost, a toga se najviše plašio i Žoze Murinjo...
Inter je meč počeo sa pet defanzivnih fudbalera, Kristijan Kivu je "dodat" u formaciju s idejom da pomogne po boku, ali već posle pola sata osnovni plan "Specijalnog" pao je u vodu pošto je Tijago Mota dobio crveni karton.
Odgurnuo je Serhija Busketsa, kome nije bio problem da doda malo holivudskog začina, pa je sudija De Bleker odlučio da isključi nekadašnjeg đaka Barselone.
To je značilo da će se Inter još "dublje" braniti, do kraja utakmice, koja je trajala čak 96 minuta, nisu uputili nijedan šut ka golu Viktora Valdesa, dok je Žulio Sezar bio pod konstantnim pritiskom, a pamti se njegova velika odbrana posle šuta Mesija koju je sto hiljada duša na stadionu "već videlo u golu".
Ogroman doprinos u odbrani dali su Eto i Muntari, koji su pretrčali kilometre i kilometre, a Barselona je sa 73% poseda lopte uspela da postigne tek utešni gol preko Đerara Pikea.
Do kraja utakmice bilo je ostalo svega nekoliko minuta, rezervista Bojan Krkić uspeo je i da zatrese mrežu za 2:0 koji bi značili prolaz Barselone u finale na "Santijago Bernabeu", međutim sudije su videle igranje rukom Jaje Turea - i zbog toga je pogodak poništen.
Posle najdužih 96 minuta u životima navijača "nerazura" - označen je kraj utakmice posle kog je usledilo čuveno slavlje Žozea Murinja...
"Specijalni" je uhvatio sprint po terenu "Nou Kampa" pokazujući na navijače Barselone. Slavio je burno da je čak i Viktor Valdes došao da ga zaustavi i kaže da to nije lepo što radi, ali nije mogao da ga spreči da nastavi svoj šou.
Istina, delovalo je pomalo sumanuto kada se slavi poraz, ali u tome se skupilo sve ono što je Murinja "peklo" od kada je odlučio da se bavi trenerskim poslom.
Smatrao je da su ga u Barseloni, gde je bio prevodilac i pomoćni trener Bobiju Robsonu, žestoko potcenili pošto su dva puta odlučili da angažuju druge trenere umesto njega, a ovim trkom po "Nou Kampu" sebi je zatvorio vrata tj. klupu kluba iz Katalonije za sva vremena.
Posle ovoga je odveo Inter i ka tituli Lige šampiona, potom preuzeo Real Madrid i nastavio rivalstvo sa Pepom Gvardiolom, ali nikada nije bilo zabavno kao 28. aprila 2010.
Na toj utakmici je toliko bio "naporan" i iritantan, ne samo zbog čuvenog slavlja kojim je isprovocirao pun stadion, nego je čak "prisluškivao" razgovor svog nekadašnjeg igrača Zlatana Ibrahimovića i Pepa Gvardiole - čoveka koji nije imao odgovor na takve smicalice.
Murinjo je napravio haos - i našao način kako da iz njega izađe kao pobednik!