Dijego Armando Maradona ili Roberto Bađo, koga biste pre izabrali da bude "desetka" vašeg tima?
Nije lako dati odgovor...
I jedan i drugi spadaju među najbolje fudbalere u istoriji. Italijani su imali privilegiju da ih istovremeno gledaju na svojim terenima tokom druge polovine osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, s tim da je Argentinac tada bio na vrhuncu karijere, a Bađo tek počinjao da se penje na vrh.
Po mišljenju njegovog nekadašnjeg saigrača, Đankarla Marokija, "Mali Buda" nikad nije dobio poštovanje koje zaista zaslužuje, a koje Maradonu prati i dan danas.
Razlog - bio je previše fin!
"Igrao sam šest godina sa Bađom u Juventusu i Bolonji, tako da je to najduža veza koju sam imao sa nekom, izuzev sa svojom ženom" počeo je bivši reprezentativac Italije razgovor za "Skaj sport".
"Igrajući u veznom redu imao sam privilegiju da izbliza gledam kako igra fudbal. Kada bi imao loptu u nogama, to je bilo nešto najlepše što ste mogli da vidite u sportu", smatra Maroki.
"Robi je bio poput zeta kog bi svaki otac poželeo svojoj ćerki", dodao je i nastavio: "Bio je pouzdan, smiren i verovatno je to razlog zašto se nije dobro slagao sa svojim trenerima. U to vreme su se cenile 'desetke' poput Maradone - ženskaroši, koji vole noćni život, povremeno se drogiraju... To je jedino objašnjenje koje mogu da nađem", uveren je prvak Italije sa Juventusom 1995. godine i osvajač Lige šampiona sa Torinezima godinu dana kasnije.