Pitajte bilo kog iskrenog ljubitelja fudbala koje je najluđe finale koje je ikada gledao i u 99% slučajeva odgovor će biti - Istanbul 2005. godine.
Liverpul je bio razbijen, gubio 3:0 u finalu Lige šampiona posle 45 minuta, ali su uprkos tome uspeli da stignu Milan i savladaju ih posle boljeg izvođenja penala. Ali šta ako to nije najluđe finale koje smo imali prilike da vidimo u poslednjih 15 godina?
Pričamo o onom koje se odigralo u Atini 2009. godine.
Radilo se o finalu Kupa Grčke u kojem su se sastali AEK i Olimpijakos, a tako nešto teško je i ukratko prepričati. Viđeno je osam golova, preokreti, golovi u nadoknadi i produžecima i čak 34 jedanaesterca u penal seriji koja je trajala kao latinoamerička sapunica. Ne zaboravimo i tri crvena kartona i osam žutih...
Olimpijakos je u to vreme bio apsolutni vladar grčkog fudbala, potpuno nezaustavljiv i valjda im je to pomoglo da premoste sve probleme koji su ih zadesili u finalu odigranom 2. maja 2009. godine.
Na stadionu je bilo 50.000 ljudi, a već u osmom minutu utakmice na semaforu je stajalo 2:0 za AEK. Ismael Blanko glavom pogađa, a onda i posle jedne kontre uspeva da duplira prednost. Navijači AEK-a su već u delirijumu.
Tadašnji trener Olimpijakosa Ernesto Valverde nimalo nije bio zadovoljan igrom svog tima i već na poluvremenu u igru ulazi Met Derbišajer, koji u 47. minutu smanjuje na 2:1! Bio je to njegov prvi dodir sa loptom, da bi u 69. minutu Dudu uspeo da u gužvi ugura loptu u gol za izjednačenje.
Stvari su se tek zahuktavale. Bližio se kraj meča, dva tima su delovala spremna da sačuvaju snagu za produžetke, da bi u 90. minutu nastalo novo ludilo. Derbiđajer ne koristi šansu za 2:3 i u narednom napadu Ignasio Skoko na suprotnoj strani donosi 3:2 za ekipu AEK-a!
Tim Dušana Bajevića je već praktično osvojio trofej u ludoj utakmici i izgleda da su to pomislili i njegovi igrači. Njima je "hladan tuš" bio gol Derbišajera u 96. minutu meča za odlazak u produžetke!
AEK je tada već imao igrača manje jer je Sotirios Kirjakos ranije dobio drugi žuti karton, dok se nešto slično desilo još dva puta.
Kada je Lusijano Galjeti u 102. minutu doneo preokret za Olimpijakos i vođstvo 4:3 njegova burna proslava mu je donela drugi žuti karton i isključenje. Pet minuta kasnije, AEK preko Skokoa stiže do 4:4, a sada drugi žuti karton dobija Avram Papadopulos u timu Olimpijakosa, pa sada AEK ima igrača više.
Izdržali su ovoga puta i jedni i drugi da ne prave novo ludilo, prošlo je 120 minuta i bio je red na penale. A oni su baš potrajali!
Posle četiri serije penala rezultat je bio 4:4, da bi u timu AEK-a Šveđanin srpskog porekla Danijel Majstorović pogodio stativu. Predrag Đorđević je uzeo loptu i imao je priliku da na perfektan način osvoji trofej u svojoj poslednjoj sezoni u klubu. Ipak, član selekcije Srbije i Crne Gore na Mundijalu 2006. nije uspeo da matira golmana AEK-a.
Posle toga su usledile još tri serije u kojima niko nije promašivao, da bi Georgeas i Ancas "razmenili" po jedan promašaj u devetoj seriji.
Usledilo je još sedam čitavih serija i 14 penala u kojima su svi igrači bili precizni, uključujući i Majstorovića i Đorđevića u njihovim drugim pokušajima, da bi potom došla famozna 17. serija.
Argentinac Peljetijeri je pokušao da donese prednost AEK-u, ali je sjajni Antonios Nikopolidis odbranio udarac. Potom je grčki reprezentativac uzeo loptu, nakon što je već bio jednom precizan sa penala, što je ovoga puta ponovio i još jednom učinio nešto nezamislivo.
Posle onog neponovljivog trijumfa na Euru 2004. godine, sada je pet godina kasnije podigao pehar posle jednog od najspektakularnijih finala.
Na kraju ukupno 37 golova - 4:4 i penalima 15:14. Nije loše za jedno finale...