Bilo je to na današnji dan pre 29 godina.
Igor Štimac je svoj prvi trofej u karijeri osvojio na stadionu "JNA" u Beogradu, gde su splitski "bili" pogotkom Alena Bokšića savladali Zvezdu, koja će 20 dana kasnije postati prvak Evrope na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju.
"Prvo što pamtim je neugodnost igranja utakmice samo nekoliko dana nakon stradanja hrvatskih policajaca u Borovom Selu. Zatim porodične tragedije naših igrača Dražića, koji nije nastupeo zbog smrti oca, te Hadžiabdića, koji je nastupio uprkos tragičnom gubitku male kćeri. Neugodnost boravka u Beogradu u koji smo ranije rado išli na velike derbije i bili sjajno dočekivani. Okolnosti su bile radikalno promenjene i neprijatnost je bila posledica realnih i teških uslova za odigravanje finala Kupa", rekao je Štimac za zagrebački "Večernji list".
Prema njegovim rečima, godinu dana ranije, Hajduk je pod vođstvom Luke Peruzovića izgubio od crveno-belih u finalu, a sada je splitski tim vodio Josip Skoblar.
"Imali smo iskustvo igranja u finalu, ali ova Crvena zvezda gazila je pred sobom evropske velikane i bila je ubedljivo najbolja ekipa Evrope. Skoblar je uobičajeno pripremao tim, želeći da igramo bez imperativa i s verom u sebe. Ipak, putem medija 'dizao' je atmosferu i pokušavao uneti nemir u protivnički tabor".
Štimac je dodao da su se igrači Hajduka pre puta iz Splita u Beograd šalili na račun "uticaja Zvezde na sudije".
"Čekanje na vojni transporter na aerodromu u Splitu kojim smo leteli u Beograd proteklo je u šaljivom tonu. Snagu našeg rivala jedan od naših igrača opisao je kao: 'Ne brinite za Savićevica, Pančeva, Prosinečkog, Mihajlovića i Binića, pazimo na Džajića (tadašnji predsednik Zvezde) i Cveleta (Cvetković, tadašnji direktor)', aludirajući na uticaj Crvene zvezde na sudijsku organizaciju. Kao kapiten nastojao sam da šale ne pređu granicu nastojeći da držim opuštenost, ali i veru u sposobnosti i pobedu".
Nekadašnji hrvatski reprezentativac je dodao da su "majstori s mora" bili uvereni da strpljivom igrom mogu da dođu do trijumfa nad Zvezdom, koju je za 20 dana očekivalo finale Kupa evropskih šampiona protiv Olimpika iz Marseja.
"Kako je utakmica odmicala, bili su sve nervozniji i s manje ideje u igri. Njihove individualne akcije razbijale su se na 30 metara od našeg gola i onda su sledile ubojite kontre. Nama je raslo samopouzdanje iz minuta u minut, a njima frustracija. Utakmicu je trebalo da okončamo sa 3-4 gola razlike".
Nekadašnji fudbaler Derbi Kauntija i Vest Hema nije želeo da govori o tadašnjem sukobu sa Sinišom Mihajlovićem...
"Ne bih se vraćao više na incident koji se dogodio između Siniše i mene. Sekire su zakopane. Većina igrača Crvene zvezde bila je korektna, a pojedinci koji su frustraciju iskazivali nesportskim ponašanjem ne zaslužuju pažnju".
Na kraju razgovora za zagrebački list, Štimac je priznao da mu je trofej Kupa Maršala Tita jedan od najdražih u karijeri.
"Bio je to jedan od najponosnijih dana u mojoj karijeri. Prvi trofej od mnogih koji će uslediti, prvi kapitenski i poslednji u istoriji jugoslovenskog takmičenja. Verovatno najdraži, zbog snage protivnika i okolnosti koje su nas pratile", naglasio je Štimac.