Nenad Lalatović otkrio je u intervjuu za naš portal da je blizu odluke da kupi stan u Novom Sadu i definitivno se preseli u taj grad, jer oseća ljubav i poštovanje za sve što postiže u Vojvodini.
Istog dana je i produžio ugovor na godinu dana i rekao:
"RADOVAO BIH SE PRVOM TROFEJU, MAKAR BIO PROTIV ZVEZDE"
Nije bilo teško prepoznati koliko se Beograđanin vezao za Novi Sad, Novosađane i njihov omiljeni fudbalski klub, baš kao što nije bilo teško prepoznati da jedno lice nedostaje na slici sa proslave 54. rođendana Zvezdana Terzića.
"Nisam bio pozvan", rekao je Lalatović za Modno, ali nije delovao razočarano što ga nema u društvu Miodraga Božovića, Vladana Milojevića i Dejana Stankovića.
"Od kada sam otišao iz Crvene zvezde, retko kad se čujem sa ljudima iz kluba. Nisam bio pozvan, nisam ni znao da je Terzi rođendan", pojasnio je i nastavio...
"O Terziću imam jako lepo mišljenje, on je prvi čovek Crvene zvezde i radi sjajno svoj posao. Zvezda je tu gde jeste zahvaljujući njemu i budžetu kojim može da dovodi takve igrače i daje im takve plate".
Kada je UEFA na proleće 2014. izbacila bivšeg šampiona Evrope, klub je ostao bez međunarodnih utakmica, trenera Slaviše Stojanovića i gotovo cele postave koja je adekvatno naplatila prekid Partizanove sedmogodišnje dominacije. Bilo je potrebno pronaći čoveka koji neće braniti titulu, već egzistenciju, pa je izbor pao na nekadašnjeg kapitena.
"U MOJE VREME NIJE BILO STRUJE, ALI JE BILO JOVIĆA, RISTIĆA..."
Nekadašnji kapiten Crvene zvezde se prisetio tih vremena.
"Nažalost, nije bilo struje u vreme kad sam ja bio tamo, ali je bilo Luke Jovića, Mihaila Ristića, Vukašina Jovanovića i druge Zvezdine dece. Kada su me dovodili, moj posao nije bio da osvojim trofej, nego da pomognem da se Zvezda stabilizuje i Zvezda se stabilizovala. Uradio sam sve što se tražilo od mene i otišao posle godinu dana", napravio je kratak presek sezone 2014/15, posle koje je morao da ustupi mesto "Grofu" Božoviću i nastavi dalje.
"Možda sam tu najveću štetu naneo sebi, jer je bilo mnogo onih koji su provocirali više, ali klub je stao na noge i meni je drago zbog toga", konstatovao je i vratio se na početak.
"Nisam bio pozvan, ali da jesam, zašto ne bih otišao? Nema razloga. Zvezdan Terzić i ja imamo sasvim dobre odnose, ali ne družimo se, ne čujemo se telefonom, retko sam išao tamo od kada sam otišao iz kluba".
Nije nemoguće da se klubovi njegove igračke i trenerske karijere vrlo brzo sastanu u finalu Kupa. Pitali smo ga da li bi se radovao ako bi Voša dobila Zvezdu?
"Naravno da bih se radovao svom prvom trofeju, ko god bio preko puta mene", odgovorio je glasom koji ne ostavlja dilemu.
"Ne volim kada se to očekuje ni od igrača. E, kao, izvini, a srećan sam. I treba da bude srećan što je dao gol, nije valjda uradio nešto loše? Ko je tužan, pa plače što je dao gol? Niko nema razloga da se nekome dodvorava, niti sam se nekome dodvoravao. Davao sam sve za klubove u kojima sam radio", rekao je da ne razume zbog čega se igrači izvinjavaju za golove koje postignu na fer i pošten način.
"Prvo, ne znam da li ćemo uopšte doći do finala, ali ako uspemo i na kraju osvojimo trofej, radovao bih se kao nikad do sada", rekao je Lalatović u prvom delu intervjua za Mondo.
Pročitajte i taj deo razgovora i pogledajte i dalje najgledaniju epizodu podkasta "Sve u 16" sa tadašnjim trenerom Radničkog iz Niša, Nenadom Lalatovićem.