Lalatovićev otpor koroni: Živeo je u hotelu [SAM], rešio da napusti Beograd

Razloga za razgovor sa Nenadom Lalatovićem ima dovoljno tokom cele godine, vest da mu je Vojvodina tokom pandemije pripremila novi ugovor i da će ga rado potpisati čim se vrati na posao bila je samo povod.

Tako je pitanje o nabačenim kilogramima i padu forme tokom vanrednog stanja delovalo logično kada smo se kasnije čuli i saznali da, zapravo, nije on išao na potpisivanje ugovora u klub, već klub kod njega.

"Nisam izgubio mnogo, trčao sam svaki dan, jer sam tokom korone dosta vremena proveo u hotelu na 'Vujadinu'. Tu sam mogao da se krećem. Veliki je prostor, sedam-osam terena je tu, pa sam bio aktivan, trčao, igrao tenis, svako veče šetao i nisam mnogo izgubio", pričao je i nastavio...

"Imam taj stan, bio sam u početku tamo, ali zatvoren si u četiri zida. Meni je prijalo da budem ovde, mogao sam da koristim ceo posed koji pripada centru 'Vujadin Boškov', imao sam slobodu u tim časovima i da šetam, pa sam lakše podnosio sve nego u stanu", rekao je Lalatović na početku intervjua za Mondo, pa je i prvo potpitanje bilo sasvim logično.

Baš sam?

"Baš sam", rekao je.

"Dolazila su deca kod mene, s vremena na vreme. Kćerka i dva sina. To su bili najlpeši dani ovde".

Kako izgleda živeti sam u hotelu?

"Nije prijatno kad ste sami, a znate kako, ja sam bukvalno bio tu sam. Gledate te terene kako zvrje prazni, gledate hotel koji je uvek bio pun, odjednom ja sam u hotelu, nije bilo prijatno... Bilo mi je jako krivo", promenio je na kratko boju glasa, ali se brzo vratio na svoje rečima:

"Ali, bolje biti sam na 'Vujadinu', nego sam u stanu".

Danas već - gužva i graja.

"Najvažnije je bilo da se izborimo sa time, da pobedimo koronu i drago mi je da smo uspeli. Evo, sad smo opet svi ovde, opet je 'Vujadin' pun dece, svako igralište je zauzeto... Danas su i moji momci trenirali, spremamo se za narednu utakmicu", dva meseca je čekao da to kaže.

I rekao sa zadovoljstvom.

Kaže da je uspeo da se skloni samo fizički, ne i mislima, ali da je brzo naučio da koristi vanredno stanje za ideje koje su mu se motale po glavi dok su vanredne bile samo utakmice sredom.

"Bili smo svi opterećeni koronom u početku, i ja naravno. Pratio sam šta se događa, jer imam oca od 75 godina", rekao je.

"Ali, pročitao sam tri-četiri knjige, radio sam na programima, na novim treninzima, jer sam dugo imao viziju kako želim da igram, a sada je konačno bilo vremena da osmislim i treninge za drugačiju vrstu presinga... Bio sam fokusiran na fudbal, trening, knjigu i koronu".

Deluje kao previše tiho i pusto mesto za nekoga ko je odrastao u gradu, igrao pred punim tribinama i vodio treninge okružen igračima i kolegama. 

"Uvek slušam muziku", odgovorio je.

"Pet puta nedeljno trčim 60 minuta, odnosno deset kilometara i uz muziku razmišljam o poslu. Verujte, ako me vidite da trčim, razmišljam o fudbalu. Trčim i donosim bitne odluke, teške odluke, neprijatne odluke, rešavam probleme i ako ih imam i ako ih nemam, 'odigram' celu utakmicu pre nego što je počela. Razmišljam šta će mi se dogoditi ako povedem, ako ne daj bože prvi primim gol, šta da uradim ako pred kraj bude nerešeno...", pričao je u dahu i zaključio:

"Tako se pripremam da me ništa ne iznenadi na utakmici".

Pre narednog pitanja, dodao je kratko:

"Muzika opušta čoveka".

Šta tebe opušta?

"Nemam ništa određeno, narodnu, zabavnu, rok... Uživam u našoj muzici, trudim se da u svakoj pesmi pronađem sebe. I ja sam emotivniji, pa volim i neke 'teške' pesme. Imamo sjajne pevače, uživam da slušam vokale Nikole Rokvića i Marije Šarifović. Oni smu mi, eto, omiljeni..."

A pesma?

"Med i slatko grožđe", rekao je posle kraćeg razmišljanja.

U karijeri je često potpisivao ugovore, ali ih nije često produžavao. Da li je opušten dan pred potpis sa Vošom na još godinu dana, bio je pokušaj pošalice koji nije prošao. Odgovorio je ozbiljno.

"Svuda sam potpisivao na godinu dana i svaki ugovor sam odradio do kraja. Za 11 godina koliko radim, nikad nisam dobio otkaz. Radio sam dok mi ne istekne ugovor, a kakve sam rezultate pravio, sa Borcem drugi na tabeli, dva poraza za godinu dana u Radničkom... ne samo da je uvek bilo ponuda, već su se klubovi otimali za mene", pričao je i nastavio:

"Odlazio sam tamo gde su me želeli. Volim da radim tamo gde me neko hoće, gde vidim da ima poverenja u mene, gde osetim ljubav kluba prema meni... Tako sam i menjao klubove posle godinu dana, a sada sam produžio sa Vošom na još godinu dana".

Šta se promenilo?

"Ima jedno sto mojih intervjua u kojima sam govorio da je tih 13 meseci u Vojvodini bilo najbolje vreme koje sam proveo. Radio sam posle toga u nekoliko klubova i uvek sam to ponavljao. Osećam kao da sam ovde odrastao, Vojvodina je klub moje trenerske karijere, mnogo su mi pružili, veruju u mene, a ja im vraćam na terenu", govorio je, dok je strast koju oseća prema fudbalu i pobedama mogla jasno da se čuje "preko žice".

"Pre nego što sam se vratio, Vojvodina nije bila na nivou na kom je sada. Nije to zahvaljujući meni, nego kvalitetnim igračima, fenomenalnoj Upravi kluba na čelu sa gospodom Gajićem, Bajatovićem i Aprom. To su ljudi koji drže klub na čvrstim nogama, meni je lakše da radim kada su plate redovne, a igrači zadovoljni".

Nastavio je do trenutka kada će ponovo iznenaditi odgovorom...

"Klub gde radim, pobeđuje. A to je sad Vojvodina i znam koliko to Vojvodini znači, jer je bila deveta prošle sezone, sad igra četvrtfinale Kupa, treća je i igraće Evropu. Dakle, sve što je traženo, Nenad Lalatović je ostvario, plus nigde nismo imali pomoć sudija ni za jedan jedini aut. Uvek je bilo 50-50 i to me najviše raduje", obrazlagao je kako se dogodila tako jaka veza između Voše i jednog Beograđanina.

"Volim kad je tako, ne treba mi aut, ali nemoj ni da mi uzmeš. To je fudbal koji želim da igraju moji momci, jer imaju porodice i karijere, sutra treba da odu u inostranstvo, a i ja volim kad je 50-50. Zbog toga sam ponosan na rezultate koje smo napravili u Vojvodini. Stvarno se ovde osećam prelepo, osećam se kao da sam rođen u Novom Sadu i, čak, mislim da ću ostati ovde i da živim", rekao je.

"Kažu 'Srpska Atina'. Meni je Novi Sad lepši od Atine. Razmišljam da ovde uzmem stan i da mi to bude novi dom".

U tišini je dodao samo...

"Sve sam bliže toj odluci".

Iz njegovog ugla, to je ispravna odluka doneta sa razlogom. Više razloga.

"Stvarno su me prihvatili ovde, navijači, grad, Novosađani, svi, svi... Vidim da sam voljen, da me ljudi poštuju, kao što i ja poštujem ovaj klub. Često se govori o meni, a ja bih voleo samo da neki novinar ode u klubove u kojima sam radio i čuje šta će o meni reći obični ljudi, zaposleni, igrači, ma bukvalno svi", pričao je nešto žustrije.

"Pitajte njih kakav je Nenad Lalatović, jer je sramota da ja pričam, a i ne želim. Možda se neka televizija seti da pita normalne ljude šta će reći o meni. Mene ne zanima ko ima para, ko nema, ko radi, ko ne radi, uvek sam za svakoga bio tu. Nema čoveka kom sam mogao da pomognem, a da nisam".

Odgovorili smo činjenicom, da je njegovo gostovanje u podkastu "Sve u 16" i dalje upečatljivo najgledanije.

"Meni je drago zbog toga. Znam koliko me normalni ljudi cene, znam i zašto me neke navijačke grupe ne vole, jer sam takav-kakav sam. Za klub koji radim dajem sve. Navijači drugih klubova me ne vole i to je normalno".

Voleli bi te da si njihov...

"Da sam njihov, sigurno", nasmejao se.

"Ja sam ponosan na sebe, ali bih voleo i da se neko seti da pita druge za to. Ima ih mnogo".

Na opasku da se malo ko raduje burno kao on, rekao je...

"Trener kada vodi utakmicu mora da bude u njoj 500 odsto. Uvek dajem maksimum, tako i proživljavam sve što se događa igračima, na terenu i oko njega. Ponese me kad damo gol, jer znam da je to uspeh svih nas zajedno. Ja sam sportista i ceo život sam na terenu, naravno da sam presrećan zbog mojih igrača, navijača i naravno zbog sebe". 

Pored pobeda, raduje ga i kad klinci koje je uveo u prvi tim ostvare velike karijere i potpišu ugovore života. Sevilja je, navodno, spremila jedan takav ugovor za mladu zvezdu Vojvodine, Mirka Topića. 

Lalatović nije direktno odgovorio na pitanje da li će tinejdžer otići na leto, ali je istakao da će mu srce biti puno kada se to dogodi.

"Topić je eksplodirao kod mene. Kada sam došao, prebacio sam ga u prvi tim iz Omladinske škole, radio sa njim, dao mu šansu i iskoristio je. Sluša ono što tražim od njega i sa 18 godina već je jedan od najtraženijih igrača. Pred njim je lepa karijera, a meni je drago što sam još jednog bisera izbacio, a Vojvodina ima i Zukića i Neškovića i Kokira...", pričao je.

"Gde god sam radio, imao sam sreću da prepoznam talenat u mladima, da ih formiram, ubacim u prvi tim i da im promenim život".

Rekao je i...

"I njima i njihovim porodicama".

Za kraj, skromno, priznao je da mu znače retke prilike u kojima ga se sete...

"Meni znači samo kad igrač zapamti šta si uradio za njega i kad te se seti preko novina. Nikad ništa ne tražim, nikad ništa ne očekujem, radim i borim se za sebe, ali eto to bi mi značilo... Da me se seti igrač kom sam pomogao u karijeri", priznao nam je, pre nego što smo ga pitali da li se Zvezdan Terzić nije setio ili želeo da seti prvog trenera od dolaska u Crvenu zvezdu, kada je sastavljao spisak zvanica za proslavu 54. rođendana.

Pročitajte odgovor nekadašnjeg kapitena beogradskih crveno-belih.