28 godina. Tačno toliko će se navršiti sutra kada je tadašnjoj reprezentaciji Jugoslavije uskraćeno pravo da nastupi na Evropskom prvenstvu u Švedskoj.
Jugoslovenska selekcija je tokom kvalifikacija, od septembra 1990. do decembra 1991. godine, na osam utakmica upisala sedam pobeda i zasluženo se našla na prvom mjestu četvrte kvalifikacione grupe...
Nije joj, međutim, dozvoljeno da nastupi na Evropskom prvenstvu.
Država se raspadala, krvavi rat se rasplamsavao, a 30. maja 1992. godine Ujedinjene nacije su Jugoslaviji uvele sankcije, pa "plavi" nisu mogli da nastupe na kontinentalnoj fudbalskoj smotri.
Kući su vraćeni samo dan kasnije, odnosno 11 dana pre takmičenja.
Trebalo je 11. juna na stadionu u Malmeu da odigraju prvu utakmicu i to protiv Francuske, ali, nažalost, nisu – učinila je to Danska, koja je kao drugoplasirana iz kvalifikacione grupe dobila pravo da se takmiči, a da stvar po Jugoslaviju bude još gora - Danci su na kraju postali šampioni Evrope!
Deo te selekcije Jugoslavije koja je ostala bez Evropskog prvenstva i koja je, možda, mogla da pokori Stari kontinent, trebalo je da bude i Slaviša Jokanović, koji se u intervjuu za britanski "Gardijan" prisetio tih ružnih i tužnih vremena...
"Do trenutka kad je trebalo da počne Evropsko prvenstvo, već su nam nedostajali neki igrači", započeo je priču Jokanović, misleći konkretno na kasnije hrvatske vedete Zvonimira Bobana i Davora Šukera, ali i Darka Pančeva, koji je briljirao tokom kvalifikacionog ciklusa.
"Postigao je deset golova i bio je najbolji strelac. I dalje smo mogli, sa tom ekipom koja je ostala, da napravimo nešto veliko, a samo mesec dana ranije tim je bio još jači. Bilo je to grozno vreme. Niko nije želeo da igra prijateljske utakmice sa nama. Bili smo u Firenci, pa smo otišli u Švedsku. Postojale su glasine... Stigli smo prvi u Švedsku, želeli smo da ih 'prevarimo'", naveo je Jokanović, pa nastavio u sličnom tonu:
"Nedugo kasnije su nas izbacili sa Evropskog prvenstva. Razočaranje je bilo ogromno. Želeli smo da pokažemo šta možemo, ali nam to nije dozvoljeno iz političkih razloga, osećali smo se užasno. Morali smo da sačekamo dva-tri dana u Švedskoj pre nego što bude omogućen let za povratak", prisetio se Jokanović.
"Kasnije je postojao problem i sa samim avionom, nismo mogli da poletimo. Čekali smo deset sati na aerodromu pre nego što smo krenuli kući".
Poslednji meč na nekom velikom takmičenju Slaviša Jokanović je odigrao na EP u Belgiji i Holandiji 2000. godine protiv Španije (4:3). U tom meču, dobio je crveni karton...
Bilo je to, priznaje, traumatično iskustvo.
"Evropsko prvenstvo je za neke od nas trebalo da bude prvo veliko takmičenje, a mnogi od nas su morali da sačekaju do 30. godine da bi se našli na nekom velikom turniru. U mom slučaju, bilo je to Svetsko prvenstvo u Francuskoj, a isti slučaj je bio i sa Predragom Mijatovićem, Sinišom Mihajlovićem, Vladimirom Jugovićem... Bili smo mladi ljudi koji se bave sportom koji nisu ulazili dublje u tekuće probleme. Drugi su, međutim, patili mnogo više. Naši su problemi bili sportski, a svašta drugo se dešavalo..."
Putem malih ekrana jugoslovenska družina je gledala kako reprezentacija koja ih je zamenila osvaja EURO.
"Nismo bili raspoloženi da gledamo njihove utakmice... U kvalifikacijama smo ih pobedili u Kopenhagenu, a oni nas u Beogradu. Na završnom turniru su, do tog finala, dobili samo jedan meč", rekao je Jokanović.
"Izbrisao sam taj turnir iz sećanja. Nismo učestvovali i to je to".
Ove godine mnogi igrači neće dobiti priliku da se pokažu na EURO 2020 zbog pandemije korona virusa, jer je to takmičenje odloženo. Ipak, to pravo imaće sledeće godine, za razliku od Jokanovićeve generacije koja nikada nije dobila priliku.
"Kasnije nam je bilo zabranjeno da nastupamo i u kvalifikacijama za Mundijal 1994. u SAD ali i za Evropsko prvenstvo igrano 1996. godine u Engleskoj. Mnogi kažu da je ta selekcija mogla da napravi velike stvari, ali nismo dobili priliku za to", napomenuo je bivši reprezentativac Jugoslavije.
Finale je igrano 26. juna u Geteborgu, a Danci su rezultatom 2:0 nadigrali Nemačku.
Ko zna, možda bismo se, da je sve bilo drugačije na ovim prostorima, godinama kasnije baš na taj datum prisećali najvećeg reprezentativnog uspeha...