Len Bias je o ovom momentu duže mrtav, nego što je živeo. Kako je ovaj događaj šokirao košarkaški svet? Kako je nestalo potencijalno veliko rivalstvo koje se nikada nije desilo. Možemo se samo pitati i zamišljati kako bi to izgledalo.

Obojica su bili košarkaši. Len je bio neverovatan talenat. Njegov uspon bio je meteorski. Pad nije postojao. Došao je samo nestanak. Nestanak jednog od najvećih talenata koje je košarka videla. Šta su mogli Seltiksi da postanu možemo samo da zamišljamo.

Larry Bird, Kevin McHale i Danny Ainge su bili u najboljim godinama. “Poglavica” i Dennis Johnson su imali još sezona ispred sebe. Seltiksi su dodatkom mladog Biasa mogli da postanu dominantna dinastija. Glad za pobedom, energija, snaga, atleticizam. Bio je van svog vremena.

Bila je svetlost, smenila je tama. “Mislim da ništa neće biti isto”, rekao je Bob Wagner, njegov trener i čovek koji je obožavao Biasa. “Mnogo sećanja su prosto zaleđena u vremenu”.

U srednjoj školi se plašio da uđe u kontakt. Šut sa perimetra mu je bila slaba tačka. Gledajući iz perspektive Biasa sa Marylanda, razornog spoja moći i gracioznosti, snažnih zakucavanja i perfektnog skok šuta. Uz to je imao karakter vođe koji je krasio širok osmeh.

Jedini igrač koji je mogao da stane rame uz rame sa njim bio je Michael Jordan. Njih dvojica su bili, ono što bi rekli “the whole package”. Danas sva deca znaju ko je Michael Jordan, a gotovo niko ne zna ko je bio Len Bias.

Bias je zaista bio neviđeni talenat. Kada je Maryland tokom March Madnessa išao na Navy, svi su gledali ka Davidu Robinsonu. Svi su se pitali kako će uspeti da zaustave dominatnog centra. Bias je na tom meču, kao junior, postigao 20 poena u pobedi. Pritom je potpuno zaustavio Robinsona u drugom poluvremenu, kada ga je trener prebacio da ga čuva. Robinson čak 16 minuta nije postigao poen.

Kada je postigao 35 poena protiv North Caroline cela zemlja se fokusirala na Lena. U prvom porazu u novom Dean Smith centru, Bias je postao heroj tako što je vratio Maryland sa minus devet tri minuta do kraja. Posle skok šuta, ukradene lopte koju je završio zakucavanjem, na kraju je blokirao pokušaj šuta za pobedu. “Bog je bio večeras sa nama. Kada kažem Bog, mislim Len Bias”, rekao je saigrač Keith Gatlin.

Iznenadna i prerane smrt može da ospori mnoge istine. Ali može i da zarobi odgovore na pitanja. Da li bi dinastija Seltiksa bila najduža u istoriji? Da li bi bio bolji ili lošiji od Jordana? Da li bi uopšte došao do statusa velike zvezda sa milionskim ugovorima? Autopsija je dala samo jedan siguran odgovor i ostavila sva ova pitanja večno neodgovorenim.

Ako je njegova smrt uplašila mlade košarkaše, onda je, kako bi njegova majka rekla, donela ne jedan, već mnogo drugih života. Narativ u javnosti je bio takav da se više nije pričalo o tome kakav je igrač bio, već samo o momentu kada je u sebe uneo ogromne količine čistog kokaina koji mu je zaustavio srce.

Lena je trener Wagner brusio na srednjoj školi kako bi postao košarkaški dragulj. Len je pomogao Bobu da napravi prve, ozbiljnije trenerske korake. Wagner mu je vratio tako što je radio sa njim više nego sa bilo kim drugim.

Kada je Bias odabrao da se pomeri samo par kilometara od Northwesterna kako bi otišao na Maryland, Wagner je bio prisutan na svim treninzima i utakmicama. Bili su kao otac i sin. Wagner kaže da je često sanjao, nakon odlaska Lena, kako Jordan i on igraju jedan na jedan u utakmici koja se uvek završava nerešeno.

Bias je trebao da postao budući takmac velikom Michaelu. Dve godine posle njega došao je u NBA ligu, kada ga je Boston birao kao drugog pika koji su dobili od Sonicsa. Jordan je u narednim godinama samo rastao do neslućenih visina i gotovo da nije imao ravnopravnog rivala.

Ali šta da je Bias igrao u ligi? U svim parametrima igre je mogao da parira Jordanu. Čak i u onom segmentu koji je izdvajao Jordana od ostalih. Pristupu igri. Killer instinctu. Ogromna glad za pobedama i nadmetanjem. Želja da se uvek bude najbolji.

Mike Krzyzewski je rekao da u svojih 40 godina nije video talentovanije, ni bolje igrače od Jordana i Biasa, a video ih je mnogo. Trenirao ih je mnogo. Trenirao je Granta Hilla, ali mu je Bias uvek bio jedini koji je mogao da stoji pored Jordana.

Njih dvojica su četiri puta igrali jedan protiv drugog na koledžu. Kada biste gledali njih dvojicu na terenu, gledali ste poeziju u igri. Gledali ste umetnost na parketu. Kada je Mike otišao u NBA, bilo je samo pitanje trenutka kada će Bias preuzeti baklju najboljeg koledž igrača.

Kada je Jordan potpisao ugovor Nike ugovor, što ga je postepeno dovelo do statusa sportske ikone, Reebok je kao najveći rival posegao sa Biasom. “On je naš izbor broj jedan”, rekao je menadžer Reeboka. Ugovor koji je trebao da bude potpisan neposredno posle drafta. Potpis se nije ni osušio, Lenija više nije bilo.

Ovde se postavlja pitanje da li bi Nike postao dominatan brend ili bi vodili bitku sa Reebokom. To biznis pitanje je još jedna nepoznanica. Ono što je izvesno, to je da bi rivalstvo Jordan — Bias prilično ugrozilo rivalstvo Magic — Bird.

Larry Bird je nakon par utakmica na kampu, gde je igrao protiv Biasa (igrali na poziciji niskog krila, obojica), izašao pred upravu oduševljen kao nikada do tada. Bio je jako uzbuđen što će dobiti takvog igrača. Par sati posle saznanja da je mladi Bias preminuo, rekao je da je to jedna od najgorih stvari koje su ga u životu snašle.

Na koledžu, Bias je vrlo često igrao na pozicijama četiri i pet, čuvajući Daughertyja (prvog pika na ‘86 draftu), Johna Salleya ili Chrisa Washburna. Kada to radite iz noći u noć postaje izuzetno naporno. Ali ovaj momak je to sve radio sa neobičnom lakoćom.

U umu, Lenny je imao ideju da lopta uvek treba da bude kod njega. To je još jedna paralela koju su mnogo povlačili kada stavljaju njega i Jordana u rečenicu. To je bila ta glad i samouverenost da možete sve na terenu. To je obično ono što odvaja odlične od vanserijskih.

Gubitak života, doveo je do otkaza glavnom treneru, Lefty Driesellu, sportskom direktoru i sekretaru. Bias je želeo da proslavi sa prijateljima koje dugo nije video. Cimer i blizak prijatelj, Gatlin, spavao je pored. Pozvala ga je majka koja je usplahireno ispričala da je sanjala loše stvari.

Kada ga je buka u toku noći probudila, upao je u sobi, gde su dvojica momaka pokušavala da vrati Lena u život. Ležeći nepomičan, bez majice, igrao je svoju najbitniju utakmicu koji je izgubio u poslednjim sekudama.

Uvek se pred draft setim Biasa i njegove nesrećne sudbine. Iako sam imao samo četiri godine kada se to desilo, kasnijim upoznavanjem sa košarkom, pa onda i NBA ligom, ovaj događaj mi je ostao kao jedan od onih od kojih progutate knedlu kada god se setite da se tako nešto dogodilo igraču do koga su svi očekivali najviše domete.

Red Auerbauch je video budućnost koju Seltiksi nisu dočekali. Momak koji je terorisao protivničke timove sa takvom lakoćom da ste mogli da pomislite da bi mogli da se skinete, stanete na teren i uraditi baš isto to. Ali to se samo činilo.

Bio je pojava koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Seltiksi su ostali bez titule u finalu sa Lejkersima, ali mnogi smatraju da bi upravo prisustvo Biasa rešilo finale u korist bostonske ekipe. Boston je samo sedam godina kasnije izgubio još jednu veliku nadu košarke. Reggie Lewisa, čiju smrt su povezali sa upotrebom narkotika, posle srčanog udara koji ga je usmrtio.

Ovde je samo jedna stvar sigurna. Len Bias je najveći talenat koji nije zaigrao u NBA ligi.

Ove godine će se navršiti 34 godine od njegove smrti. Isto toliko od draft klase koja je jedna od one koja nikada nije ostvarila svoj potencijal. Klasa iz koje su živote prerano izgubila dva ogromna talenta, Len Bias i Dražen Petrović.

Najtužnije od svega, što smrt Lena nije bogznašta donela. Iz iste draft klase, fantastični Roy Tarpley je bio veliki uživalac droge i alkohola. Drugi deo drafta je doneo kasnije mnogo više uspešnih igrača, nego oni od prve do dvadesete pozicije. Tragedija.

Mogao je da izmisli poene. Nije voleo asistencije, ali je obožavao da kreira igru i diriguje kretanjima saigrača. Koliko god ga dobro branili, on bi pronašao put do koša. Jedini put kada nije mogao ništa da izmisli, završio se tragično.

Slike skupljaju paučinu. Stare i postaje mesto za skupljanje prašine. Ali i uspomena. Neke uspomene ne treba prljati. Ne prašinom, već zamenom teza. Len Bias je trebao da postane veliki. To nije postao. Ali nas to ne sprečava da ostane upamćen.

Ne samo kao igrač koji je mogao da bude najveći ili prvi do najvećeg. Kao momak koji je mogao da ima sve, ali ga je nesmotrenost i glupost koštala najskuplje. Koštala ga je života.

Kako vreme prolazi, sve manje ljudi se seća Biasa. I sada, u vreme dokumentarca The Last Dance, vreme je da se ponovo setimo ovog neverovatnog momka.

Momka koji je mogao da bude najveći ikada.

Len Bias je o ovom momentu duže mrtav, nego što je živeo. Kako je ovaj događaj šokirao košarkaški svet? Kako je nestalo potencijalno veliko rivalstvo koje se nikada nije desilo. Možemo se samo pitati i zamišljati kako bi to izgledalo.

Obojica su bili košarkaši. Len je bio neverovatan talenat. Njegov uspon bio je meteorski. Pad nije postojao. Došao je samo nestanak. Nestanak jednog od najvećih talenata koje je košarka videla. Šta su mogli Seltiksi da postanu možemo samo da zamišljamo.

Larry Bird, Kevin McHale i Danny Ainge su bili u najboljim godinama. “Poglavica” i Dennis Johnson su imali još sezona ispred sebe. Seltiksi su dodatkom mladog Biasa mogli da postanu dominantna dinastija. Glad za pobedom, energija, snaga, atleticizam. Bio je van svog vremena.

Bila je svetlost, smenila je tama. “Mislim da ništa neće biti isto”, rekao je Bob Wagner, njegov trener i čovek koji je obožavao Biasa. “Mnogo sećanja su prosto zaleđena u vremenu”.

U srednjoj školi se plašio da uđe u kontakt. Šut sa perimetra mu je bila slaba tačka. Gledajući iz perspektive Biasa sa Marylanda, razornog spoja moći i gracioznosti, snažnih zakucavanja i perfektnog skok šuta. Uz to je imao karakter vođe koji je krasio širok osmeh.

Jedini igrač koji je mogao da stane rame uz rame sa njim bio je Michael Jordan. Njih dvojica su bili, ono što bi rekli “the whole package”. Danas sva deca znaju ko je Michael Jordan, a gotovo niko ne zna ko je bio Len Bias.

Bias je zaista bio neviđeni talenat. Kada je Maryland tokom March Madnessa išao na Navy, svi su gledali ka Davidu Robinsonu. Svi su se pitali kako će uspeti da zaustave dominatnog centra. Bias je na tom meču, kao junior, postigao 20 poena u pobedi. Pritom je potpuno zaustavio Robinsona u drugom poluvremenu, kada ga je trener prebacio da ga čuva. Robinson čak 16 minuta nije postigao poen.

Kada je postigao 35 poena protiv North Caroline cela zemlja se fokusirala na Lena. U prvom porazu u novom Dean Smith centru, Bias je postao heroj tako što je vratio Maryland sa minus devet tri minuta do kraja. Posle skok šuta, ukradene lopte koju je završio zakucavanjem, na kraju je blokirao pokušaj šuta za pobedu. “Bog je bio večeras sa nama. Kada kažem Bog, mislim Len Bias”, rekao je saigrač Keith Gatlin.

Iznenadna i prerane smrt može da ospori mnoge istine. Ali može i da zarobi odgovore na pitanja. Da li bi dinastija Seltiksa bila najduža u istoriji? Da li bi bio bolji ili lošiji od Jordana? Da li bi uopšte došao do statusa velike zvezda sa milionskim ugovorima? Autopsija je dala samo jedan siguran odgovor i ostavila sva ova pitanja večno neodgovorenim.

Ako je njegova smrt uplašila mlade košarkaše, onda je, kako bi njegova majka rekla, donela ne jedan, već mnogo drugih života. Narativ u javnosti je bio takav da se više nije pričalo o tome kakav je igrač bio, već samo o momentu kada je u sebe uneo ogromne količine čistog kokaina koji mu je zaustavio srce.

Lena je trener Wagner brusio na srednjoj školi kako bi postao košarkaški dragulj. Len je pomogao Bobu da napravi prve, ozbiljnije trenerske korake. Wagner mu je vratio tako što je radio sa njim više nego sa bilo kim drugim.

Kada je Bias odabrao da se pomeri samo par kilometara od Northwesterna kako bi otišao na Maryland, Wagner je bio prisutan na svim treninzima i utakmicama. Bili su kao otac i sin. Wagner kaže da je često sanjao, nakon odlaska Lena, kako Jordan i on igraju jedan na jedan u utakmici koja se uvek završava nerešeno.

Bias je trebao da postao budući takmac velikom Michaelu. Dve godine posle njega došao je u NBA ligu, kada ga je Boston birao kao drugog pika koji su dobili od Sonicsa. Jordan je u narednim godinama samo rastao do neslućenih visina i gotovo da nije imao ravnopravnog rivala.

Ali šta da je Bias igrao u ligi? U svim parametrima igre je mogao da parira Jordanu. Čak i u onom segmentu koji je izdvajao Jordana od ostalih. Pristupu igri. Killer instinctu. Ogromna glad za pobedama i nadmetanjem. Želja da se uvek bude najbolji.

Mike Krzyzewski je rekao da u svojih 40 godina nije video talentovanije, ni bolje igrače od Jordana i Biasa, a video ih je mnogo. Trenirao ih je mnogo. Trenirao je Granta Hilla, ali mu je Bias uvek bio jedini koji je mogao da stoji pored Jordana.

Njih dvojica su četiri puta igrali jedan protiv drugog na koledžu. Kada biste gledali njih dvojicu na terenu, gledali ste poeziju u igri. Gledali ste umetnost na parketu. Kada je Mike otišao u NBA, bilo je samo pitanje trenutka kada će Bias preuzeti baklju najboljeg koledž igrača.

Kada je Jordan potpisao ugovor Nike ugovor, što ga je postepeno dovelo do statusa sportske ikone, Reebok je kao najveći rival posegao sa Biasom. “On je naš izbor broj jedan”, rekao je menadžer Reeboka. Ugovor koji je trebao da bude potpisan neposredno posle drafta. Potpis se nije ni osušio, Lenija više nije bilo.

Ovde se postavlja pitanje da li bi Nike postao dominatan brend ili bi vodili bitku sa Reebokom. To biznis pitanje je još jedna nepoznanica. Ono što je izvesno, to je da bi rivalstvo Jordan — Bias prilično ugrozilo rivalstvo Magic — Bird.

Larry Bird je nakon par utakmica na kampu, gde je igrao protiv Biasa (igrali na poziciji niskog krila, obojica), izašao pred upravu oduševljen kao nikada do tada. Bio je jako uzbuđen što će dobiti takvog igrača. Par sati posle saznanja da je mladi Bias preminuo, rekao je da je to jedna od najgorih stvari koje su ga u životu snašle.

Na koledžu, Bias je vrlo često igrao na pozicijama četiri i pet, čuvajući Daughertyja (prvog pika na ‘86 draftu), Johna Salleya ili Chrisa Washburna. Kada to radite iz noći u noć postaje izuzetno naporno. Ali ovaj momak je to sve radio sa neobičnom lakoćom.

U umu, Lenny je imao ideju da lopta uvek treba da bude kod njega. To je još jedna paralela koju su mnogo povlačili kada stavljaju njega i Jordana u rečenicu. To je bila ta glad i samouverenost da možete sve na terenu. To je obično ono što odvaja odlične od vanserijskih.

Gubitak života, doveo je do otkaza glavnom treneru, Lefty Driesellu, sportskom direktoru i sekretaru. Bias je želeo da proslavi sa prijateljima koje dugo nije video. Cimer i blizak prijatelj, Gatlin, spavao je pored. Pozvala ga je majka koja je usplahireno ispričala da je sanjala loše stvari.

Kada ga je buka u toku noći probudila, upao je u sobi, gde su dvojica momaka pokušavala da vrati Lena u život. Ležeći nepomičan, bez majice, igrao je svoju najbitniju utakmicu koji je izgubio u poslednjim sekudama.

Uvek se pred draft setim Biasa i njegove nesrećne sudbine. Iako sam imao samo četiri godine kada se to desilo, kasnijim upoznavanjem sa košarkom, pa onda i NBA ligom, ovaj događaj mi je ostao kao jedan od onih od kojih progutate knedlu kada god se setite da se tako nešto dogodilo igraču do koga su svi očekivali najviše domete.

Red Auerbauch je video budućnost koju Seltiksi nisu dočekali. Momak koji je terorisao protivničke timove sa takvom lakoćom da ste mogli da pomislite da bi mogli da se skinete, stanete na teren i uraditi baš isto to. Ali to se samo činilo.

Bio je pojava koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Seltiksi su ostali bez titule u finalu sa Lejkersima, ali mnogi smatraju da bi upravo prisustvo Biasa rešilo finale u korist bostonske ekipe. Boston je samo sedam godina kasnije izgubio još jednu veliku nadu košarke. Reggie Lewisa, čiju smrt su povezali sa upotrebom narkotika, posle srčanog udara koji ga je usmrtio.

Ovde je samo jedna stvar sigurna. Len Bias je najveći talenat koji nije zaigrao u NBA ligi.

Ove godine će se navršiti 34 godine od njegove smrti. Isto toliko od draft klase koja je jedna od one koja nikada nije ostvarila svoj potencijal. Klasa iz koje su živote prerano izgubila dva ogromna talenta, Len Bias i Dražen Petrović.

Najtužnije od svega, što smrt Lena nije bogznašta donela. Iz iste draft klase, fantastični Roy Tarpley je bio veliki uživalac droge i alkohola. Drugi deo drafta je doneo kasnije mnogo više uspešnih igrača, nego oni od prve do dvadesete pozicije. Tragedija.

Mogao je da izmisli poene. Nije voleo asistencije, ali je obožavao da kreira igru i diriguje kretanjima saigrača. Koliko god ga dobro branili, on bi pronašao put do koša. Jedini put kada nije mogao ništa da izmisli, završio se tragično.

Slike skupljaju paučinu. Stare i postaje mesto za skupljanje prašine. Ali i uspomena. Neke uspomene ne treba prljati. Ne prašinom, već zamenom teza. Len Bias je trebao da postane veliki. To nije postao. Ali nas to ne sprečava da ostane upamćen.

Ne samo kao igrač koji je mogao da bude najveći ili prvi do najvećeg. Kao momak koji je mogao da ima sve, ali ga je nesmotrenost i glupost koštala najskuplje. Koštala ga je života.

Kako vreme prolazi, sve manje ljudi se seća Biasa. I sada, u vreme dokumentarca The Last Dance, vreme je da se ponovo setimo ovog neverovatnog momka.

Momka koji je mogao da bude najveći ikada.

Len Bias je o ovom momentu duže mrtav, nego što je živeo. Kako je ovaj događaj šokirao košarkaški svet? Kako je nestalo potencijalno veliko rivalstvo koje se nikada nije desilo. Možemo se samo pitati i zamišljati kako bi to izgledalo.

Obojica su bili košarkaši. Len je bio neverovatan talenat. Njegov uspon bio je meteorski. Pad nije postojao. Došao je samo nestanak. Nestanak jednog od najvećih talenata koje je košarka videla. Šta su mogli Seltiksi da postanu možemo samo da zamišljamo.

Larry Bird, Kevin McHale i Danny Ainge su bili u najboljim godinama. “Poglavica” i Dennis Johnson su imali još sezona ispred sebe. Seltiksi su dodatkom mladog Biasa mogli da postanu dominantna dinastija. Glad za pobedom, energija, snaga, atleticizam. Bio je van svog vremena.

Bila je svetlost, smenila je tama. “Mislim da ništa neće biti isto”, rekao je Bob Wagner, njegov trener i čovek koji je obožavao Biasa. “Mnogo sećanja su prosto zaleđena u vremenu”.

U srednjoj školi se plašio da uđe u kontakt. Šut sa perimetra mu je bila slaba tačka. Gledajući iz perspektive Biasa sa Marylanda, razornog spoja moći i gracioznosti, snažnih zakucavanja i perfektnog skok šuta. Uz to je imao karakter vođe koji je krasio širok osmeh.

Jedini igrač koji je mogao da stane rame uz rame sa njim bio je Michael Jordan. Njih dvojica su bili, ono što bi rekli “the whole package”. Danas sva deca znaju ko je Michael Jordan, a gotovo niko ne zna ko je bio Len Bias.

Bias je zaista bio neviđeni talenat. Kada je Maryland tokom March Madnessa išao na Navy, svi su gledali ka Davidu Robinsonu. Svi su se pitali kako će uspeti da zaustave dominatnog centra. Bias je na tom meču, kao junior, postigao 20 poena u pobedi. Pritom je potpuno zaustavio Robinsona u drugom poluvremenu, kada ga je trener prebacio da ga čuva. Robinson čak 16 minuta nije postigao poen.

Kada je postigao 35 poena protiv North Caroline cela zemlja se fokusirala na Lena. U prvom porazu u novom Dean Smith centru, Bias je postao heroj tako što je vratio Maryland sa minus devet tri minuta do kraja. Posle skok šuta, ukradene lopte koju je završio zakucavanjem, na kraju je blokirao pokušaj šuta za pobedu. “Bog je bio večeras sa nama. Kada kažem Bog, mislim Len Bias”, rekao je saigrač Keith Gatlin.

Iznenadna i prerane smrt može da ospori mnoge istine. Ali može i da zarobi odgovore na pitanja. Da li bi dinastija Seltiksa bila najduža u istoriji? Da li bi bio bolji ili lošiji od Jordana? Da li bi uopšte došao do statusa velike zvezda sa milionskim ugovorima? Autopsija je dala samo jedan siguran odgovor i ostavila sva ova pitanja večno neodgovorenim.

Ako je njegova smrt uplašila mlade košarkaše, onda je, kako bi njegova majka rekla, donela ne jedan, već mnogo drugih života. Narativ u javnosti je bio takav da se više nije pričalo o tome kakav je igrač bio, već samo o momentu kada je u sebe uneo ogromne količine čistog kokaina koji mu je zaustavio srce.

Lena je trener Wagner brusio na srednjoj školi kako bi postao košarkaški dragulj. Len je pomogao Bobu da napravi prve, ozbiljnije trenerske korake. Wagner mu je vratio tako što je radio sa njim više nego sa bilo kim drugim.

Kada je Bias odabrao da se pomeri samo par kilometara od Northwesterna kako bi otišao na Maryland, Wagner je bio prisutan na svim treninzima i utakmicama. Bili su kao otac i sin. Wagner kaže da je često sanjao, nakon odlaska Lena, kako Jordan i on igraju jedan na jedan u utakmici koja se uvek završava nerešeno.

Bias je trebao da postao budući takmac velikom Michaelu. Dve godine posle njega došao je u NBA ligu, kada ga je Boston birao kao drugog pika koji su dobili od Sonicsa. Jordan je u narednim godinama samo rastao do neslućenih visina i gotovo da nije imao ravnopravnog rivala.

Ali šta da je Bias igrao u ligi? U svim parametrima igre je mogao da parira Jordanu. Čak i u onom segmentu koji je izdvajao Jordana od ostalih. Pristupu igri. Killer instinctu. Ogromna glad za pobedama i nadmetanjem. Želja da se uvek bude najbolji.

Mike Krzyzewski je rekao da u svojih 40 godina nije video talentovanije, ni bolje igrače od Jordana i Biasa, a video ih je mnogo. Trenirao ih je mnogo. Trenirao je Granta Hilla, ali mu je Bias uvek bio jedini koji je mogao da stoji pored Jordana.

Njih dvojica su četiri puta igrali jedan protiv drugog na koledžu. Kada biste gledali njih dvojicu na terenu, gledali ste poeziju u igri. Gledali ste umetnost na parketu. Kada je Mike otišao u NBA, bilo je samo pitanje trenutka kada će Bias preuzeti baklju najboljeg koledž igrača.

Kada je Jordan potpisao ugovor Nike ugovor, što ga je postepeno dovelo do statusa sportske ikone, Reebok je kao najveći rival posegao sa Biasom. “On je naš izbor broj jedan”, rekao je menadžer Reeboka. Ugovor koji je trebao da bude potpisan neposredno posle drafta. Potpis se nije ni osušio, Lenija više nije bilo.

Ovde se postavlja pitanje da li bi Nike postao dominatan brend ili bi vodili bitku sa Reebokom. To biznis pitanje je još jedna nepoznanica. Ono što je izvesno, to je da bi rivalstvo Jordan — Bias prilično ugrozilo rivalstvo Magic — Bird.

Larry Bird je nakon par utakmica na kampu, gde je igrao protiv Biasa (igrali na poziciji niskog krila, obojica), izašao pred upravu oduševljen kao nikada do tada. Bio je jako uzbuđen što će dobiti takvog igrača. Par sati posle saznanja da je mladi Bias preminuo, rekao je da je to jedna od najgorih stvari koje su ga u životu snašle.

Na koledžu, Bias je vrlo često igrao na pozicijama četiri i pet, čuvajući Daughertyja (prvog pika na ‘86 draftu), Johna Salleya ili Chrisa Washburna. Kada to radite iz noći u noć postaje izuzetno naporno. Ali ovaj momak je to sve radio sa neobičnom lakoćom.

U umu, Lenny je imao ideju da lopta uvek treba da bude kod njega. To je još jedna paralela koju su mnogo povlačili kada stavljaju njega i Jordana u rečenicu. To je bila ta glad i samouverenost da možete sve na terenu. To je obično ono što odvaja odlične od vanserijskih.

Gubitak života, doveo je do otkaza glavnom treneru, Lefty Driesellu, sportskom direktoru i sekretaru. Bias je želeo da proslavi sa prijateljima koje dugo nije video. Cimer i blizak prijatelj, Gatlin, spavao je pored. Pozvala ga je majka koja je usplahireno ispričala da je sanjala loše stvari.

Kada ga je buka u toku noći probudila, upao je u sobi, gde su dvojica momaka pokušavala da vrati Lena u život. Ležeći nepomičan, bez majice, igrao je svoju najbitniju utakmicu koji je izgubio u poslednjim sekudama.

Uvek se pred draft setim Biasa i njegove nesrećne sudbine. Iako sam imao samo četiri godine kada se to desilo, kasnijim upoznavanjem sa košarkom, pa onda i NBA ligom, ovaj događaj mi je ostao kao jedan od onih od kojih progutate knedlu kada god se setite da se tako nešto dogodilo igraču do koga su svi očekivali najviše domete.

Red Auerbauch je video budućnost koju Seltiksi nisu dočekali. Momak koji je terorisao protivničke timove sa takvom lakoćom da ste mogli da pomislite da bi mogli da se skinete, stanete na teren i uraditi baš isto to. Ali to se samo činilo.

Bio je pojava koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Seltiksi su ostali bez titule u finalu sa Lejkersima, ali mnogi smatraju da bi upravo prisustvo Biasa rešilo finale u korist bostonske ekipe. Boston je samo sedam godina kasnije izgubio još jednu veliku nadu košarke. Reggie Lewisa, čiju smrt su povezali sa upotrebom narkotika, posle srčanog udara koji ga je usmrtio.

Ovde je samo jedna stvar sigurna. Len Bias je najveći talenat koji nije zaigrao u NBA ligi.

Ove godine će se navršiti 34 godine od njegove smrti. Isto toliko od draft klase koja je jedna od one koja nikada nije ostvarila svoj potencijal. Klasa iz koje su živote prerano izgubila dva ogromna talenta, Len Bias i Dražen Petrović.

Najtužnije od svega, što smrt Lena nije bogznašta donela. Iz iste draft klase, fantastični Roy Tarpley je bio veliki uživalac droge i alkohola. Drugi deo drafta je doneo kasnije mnogo više uspešnih igrača, nego oni od prve do dvadesete pozicije. Tragedija.

Mogao je da izmisli poene. Nije voleo asistencije, ali je obožavao da kreira igru i diriguje kretanjima saigrača. Koliko god ga dobro branili, on bi pronašao put do koša. Jedini put kada nije mogao ništa da izmisli, završio se tragično.

Slike skupljaju paučinu. Stare i postaje mesto za skupljanje prašine. Ali i uspomena. Neke uspomene ne treba prljati. Ne prašinom, već zamenom teza. Len Bias je trebao da postane veliki. To nije postao. Ali nas to ne sprečava da ostane upamćen.

Ne samo kao igrač koji je mogao da bude najveći ili prvi do najvećeg. Kao momak koji je mogao da ima sve, ali ga je nesmotrenost i glupost koštala najskuplje. Koštala ga je života.

Kako vreme prolazi, sve manje ljudi se seća Biasa. I sada, u vreme dokumentarca The Last Dance, vreme je da se ponovo setimo ovog neverovatnog momka.

Momka koji je mogao da bude najveći ikada.