/piše: Nebojša Marković/
Prošla je čitava decenija i još nisam prežalio. Sve je bilo tako perfektno, sve se tako lepo nameštalo, ali ne bi mi bili mi. Tog 23. juna 2010. godine razočarao sam se u reprezentaciju Srbije kao nikad u životu. Glave nam je došla Australija...
Još uvek se dobro sećam. Meč protiv Nemačke se igrao u dnevnom terminu, a bio je i poslednji dan školske godine. Ujutro uspešno završen prvi srednje, popodne bijemo Nemce. Ne može bolje.
Nikola, moj drugar iz detinjstva, i ja, gledali smo taj meč kod mene, samo mi i vuvuzela. Drali smo se i urlali kada smo uspeli da položimo "pancere" na pleća i tu tradiciju smo morali da sačuvamo za poslednji meč u grupi. Bila je to očigledno dobitna kombinacija. Par dana kasnije sve isto - isti raspored sedenja, isti sokovi, iste grickalice.
Ali ne. Gledali smo meč u neverici, kako od neverovatne igre u prvom poluvremenu dolazimo do 0:2 i potom očajnički jurimo bod koji bi nas odveo u osminu finala Mundijala. Deset godina kasnije i dalje je nismo dočekali.
Miloš Krasić mi je bio jedan od omiljenih igrača u kvalifikacijama koje je Radomir Antić majstorski vodio, ali onaj promašaj neću moći da mu zaboravim. Pamtiću mu taj prodor, obilaženje golmana i šut preko gola još dugo. Taj promašaj je moja "Peđina prečka".
I posle skoro perfektnog prvog poluvremena - nedostajao je samo gol - stvari počinju da se odvijaju u najtipičnijem scenariju za našu reprezentaciju. Tim Kejhil skače poput pravog kengura i udarcem glavom uspeva da matira Vladimira Stojkovića, da bi samo četiri minuta kasnije šok bio kompletiran.
Bret Trevor Holman se urezao u sećanje svakom poštenom navijaču reprezentacije Srbije. Čuo sam za njega samo tada i nikada više. Ni u Aston Vili par godina kasnije ga nisam opazio, ni tada dok je nosio dres AZ Alkmara. Samo u tih 90 prokletih minuta.
Raspalio je po lopti sa brat-bratu 27-28 metara i pogodio baš tamo gde nikako nije smeo. "Orlovi" su postali ošamućeni, a samo malo im se vid razbistrio kada je Marko Pantelić u 84. minutu uspeo da smanji na 1:2.
Ali avaj... Pa Nemce smo tukli par dana ranije, mnogo bi bilo da od svih ekipa baš mi sada budemo Nemci i postignemo još jedan gol.
Australija, ta ekipa već eliminisana sa turnira, koštala nas je najboljeg fudbalskog rezultata u 21. veku, a meni je donela gorak ukus u ustima svaki put kada se spomene Južna Afrika. I manite me floskula da treba da budemo umereni i da je uspeh bio otići na Mundijal. Takav način razmišljanja nas nije pomerio unapred ni u ovih deset godina koje su usledile. Naprotiv!
I sve je bilo tako perfektno, sve se tako lepo nameštalo, ali ne bi mi bili mi...