Dado Pršo, hrvatski fudbaler, mogao bi da napiše knjigu o tome kako je u životu prošao mnogo toga. Kako je dotakao dno, a potom se vinuo u zvezde. Portal Goal.com prisetio se jedne od najboljih priča hrvatskog fudbala.
Miladin Dado Pršo rođen je 1974. godine u Zadru, malom mestu Obrovac, u srpskoj porodici sa ocem Radetom i majkom Nadom. Dok je rat buktao na Balkanu otišao je na sever Francuske u Ruen, a roditelji iz Obrovca izbegli su u Bačku Topolu.
U Francuskoj nije igrao fudbal, morao je da se snalazi za život pa je radio kao automehaničar. Imao je sto kilograma, gotovo svako veče konzumirao je alkohol i bio je strastven pušač.
"Pušio je više od dve pakle cigareta dnevno. Svako veče pio bi pivo i šnaps u jednoj od birtija u blizini svog malog stana. Kao i drugi radnici, svoje probleme trudio se da oduva u dimu cigareta", piše "Goal.com", prenosi index.hr, prisećajući se vremena kada je Pršo kao 19-godišnjak živeo u Ruenu kao izbeglica.
"U Hajduku nije mogao da igra, nisu ga želeli. Činilo se kako je njegova poslednja šansa za fudbalskom karijerom propala kada je počeo rat. Otišao je u Francusku. Nije znao niti jednu reč i družio se gotovo isključivo s čašama u koje je prečesto i preduboko gledao. Prilikom jednog opijanja, život mu se konačno promenio. Kroz dno čaše video je, kako sam kaže, ljubav svog života. Mlada Francuskinja Karol bila mu je spas i uz nju se preporodio. Smršao je 20 kilograma, smanjio broj cigareta i vikende je ponovno provodio na fudbalskom terenu", nastavljena je priča o fudbaleru kojeg su mnogi zapamtili po kosi uvek vezanoj u rep.
Novi start bio je u četvrtoligašu Stad Rafaloa. Imao je sreće. Igrao je sjajno jednu utakmicu na kojoj se nalazio skaut iz Monaka. On je odlučio tada da 23-godišnjeg Pršu odvede u slavni klub. Monako je već imao igrače poput Anrija, pa za Pršu nije bilo mesta. Otišao je na pozajmicu u Ažaksio i tamo je napokon prestao da pije.
Ono što se malo zna da se Pršo baš u to vreme odrekao svog srpskog porekla i imena Miladin.
Ženidbom sa Kerol dobio je francuski pasoš, a to je bio konačni razlog za promenu. I pre nego što je to učinio, bio je prepoznatljiviji po nadimku.
O tome nikada nije govorio u Hrvatskoj, ali je jednom demantovao slovenačke medije da je Srbin.
"Ja sam Hrvat, presrećan sam što sam dobio majicu s hrvatskim grbom i što sam mogao Hrvatskoj nešto malo doneti. Ja sam Hrvat, sve ostalo su gluposti", pričao je pre 20 godina Pršo.
Bratanac Miladina Prša je nekada talentovani srpski fudbaler Milan Pršo, kome je Dado pomagao tako što mu je slao opremu i dresove. Milan je bio kapiten Crvene zvezde u generaciji 1990. godine, predviđala mu se velika karijera, ali je stigao najviše do Rada i Bežanije.
"Na pozajmici je bio sjajan i odlučili su da ga vrate u Monako. Konkurencija je bila strašna - David Trezege i Marko Simone. Ali još jednom je teška sudbina zadesila bivšeg mladog alkoholičara. Prilikom rutinskog pregleda otkrivena mu je dislokacije kosti u desnoj nozi koja mu je stvarala probleme. Morao je da ide na operaciju na kojoj su mu polomili kosti kako bi ih ponovo namestiti. Pršo je rekao kako je tada morao ponovno da nauči da hoda".
Ali, sreća ga je pogledala posle toga.
"Uradio je sve što je mogao da se na teren vrati što je pre moguće. Trezege je otišao iz Monaka i otvorila mu se šansa, a on ju je zgrabio. Odveo je Monako u Ligu šampiona, a Didije Dešan je rekao kako nikad nije video takvog borca".
Posebno se pamti utakmica protiv Deportiva kada je postigao čak četiri gola. Pršo je tako izjednačio rekord Lige šampiona. Četiri gola pre njega na jednoj utakmici postigli su samo Simeone Inzagi i Marko van Basten. Taj rekord srušen je tek 2012. godine, kada je Leo Mesi dao pet golova protiv Bajer Leverkuzena.
Ostalo je istorija. Pršo je postao jedan od najvećih napadača u istoriji hrvatske reprezentacije i tri puta bio proglašen za najboljeg fudbalera u svojoj državi. U 32 nastupa postigao je devet golova, a osvajao je titule u Monaku i Glazgov Rendžersima.