Robert Levandovski (32) ove nedelje igra poslednju utakmicu u nikad čudnijoj sezoni 2019/20. Njegova ekipa Bajern pokušaće da dođe do "triple krune" osvajanjem Lige šampiona protiv Pari sen Žermena, a i da to ne učine - logično bi bilo da Poljak bude izabran za fudbalera godine.
Ipak, odlukom "Frans fudbala" da ove godine ne dodeli najveće individualno priznanje u fudbalu "Zlatna lopta", a sve zbog pandemije, utisak je da je Levandovski pokraden.
Bajern je igrao maestralno, raznovrsno i ubedljivo, ali ništa ne bi bilo bez Levandovskog. Strašni napadač iz Varšave postigao je 55 golova na 46 mečeva ove sezone, ima još i deset asistencija, a niko ne bi smeo da se opkladi da će to biti i konačne brojke kada sudija Danijele Orsato u kasne nedeljne večernje sate odsvira kraj utakmice na "Da Lužu".
Takvog napadača nema nijedna ekipa na svetu, Levandovski je poput mašine pred golom rivala, ali njegov talenat nisu odmah svi primetili...
Legija iz Varšave, njegovog grada, odrekla ga se kada je imao navršnih 18 godina. Tada je bio na raskrsnici karijere, odabrao je malo poznati Znjič Pruškow, a interesantno je da je istog lega (2006) bio ponuđen i Crvenoj zvezdi, ali od toga nije bilo ništa!
Mirko Poledica, njegov bivši saigrač iz Legije, otkrio je pre nekoliko godina da je Levandovskog ponudio Crvenoj zvezdi, ali klub iz Ljutice Bogdana nije valjano ni razmislio o tom predlogu.
"Tačno je da sam Robija, kako ga zovem, ponudio Crvenoj zvezdi. Sećam se bila je to 2006. godine, trenirao sam zbog nekih dešavanja u klubu sa drugim timom Legije... Na prvom treningu sam video 'zver' od napadača. Dete od 18 godina je imalo sve karakteristike vrhunskog centarfora. Prava 'zmija'", prisetio se Poledica u razgovoru za "Mozzart Sport".
Kazao je da Levandovski nije igrao za prvi tim jer su u napadu imali dva reprezentativca Poljske, pa da je lično išao kod trenera i predsednika i govorio "nemojte da se zezate, ovaj mali je dijamant, dajte mu šansu u prvom timu, kajaćete se kasnije".
Nisu ga poslušali, šest meseci kasnije dali su mu "čiste papire", bio je slobodan da bira klub.
"On nije imao klub, bio je razočaran. Hteo sam da mu pomognem, mada se nikada nisam bavio menadžerstvom. U to vreme sam još bio profesionalni igrač".
"Pazite sad ovo: Gorana Mazu Vasilijevića sam odlično poznavao, igrali smo zajedno. Uzeo sam telefon i rekao mu: 'Mazo, imam jedno čudo od igrača iz Legije, uzmite to dete, pogledajte ga sedam dana'".
"Ništa ne bi koštao Crvenu zvezdu, pošto sam bio u sjajnim odnosima sa Robijem on bi spavao u mom smeštaju u Beogradu, međutim...", prisetio se Mirko Poledica davnih događaja.
"Nisam naišao na reakciju sa druge strane. Donekle je to i razumljivo. Maza mi je rekao da Poljak koji nije prošao u Legiji, ne može da igra u Crvenoj zvezdi. Već tada su počela potcenjivanja, iako je Legija u tom trenutku bila bolji i tim i klub od Crvene zvezde".
Zbog svega toga Levandovski nije bio ni na probi u Crvenoj zvezdi, ali loše procene se dešavaju čak i kada klubovi uživo vide igrača... Pitajte recimo Željezničar za Jaju Turea!
"Razumem da je Levandovski tada bio totalni anonimus, praktično poluprofesionalac, ali... Zvezdu ništa nije koštalo da proba. On bi u tom trenutku pristao na ugovor od 1.000 evra mesečno! Mada, teško je pretpostaviti šta bi se desilo", naveo je Poledica.
"Možda bi u Zvezdi prošao kao Barkos, koga su ovde omalovažavali, a posle je postao reprezentativac Argentine. Ne mogu da garantujem da bi uspeo, ali takva klasa se ne viđa svaki dan".
Godinu dana posle intervjua Poledice, kada je Levandovski već prešao put preko Leha, Dortmunda do Bajerna, izjavio je da u razgovoru za "Kurir" da se seća kako je igrao sa Srbinom u Legiji, ali da ponude Zvezde jednostavno nije ni bilo.
"Da, kada sam imao 17 godina igrao sam u Legiji zajedno sa Mirkom Poledicom. Jako fin momak. Ali, istina je da nikada nisam dobio ponudu od Crvene zvezde. Pričao sam sa Mirkom, čuo sam i ranije za to i to je dobra priča ali jednostavno nije istinita", kazao je Levandovski koji nije demantovao svog bivšeg saigrača da ga je nudio Zvezdi, nego je i potvrdio da ga nisu kontaktirali.
Ko zna kakav bi njegov put bio da je još u tinejdžerskim danima došao u Srbiju umesto što je ostao u Poljskoj, ali do danas će njegova jedina veza sa Zvezdom ostati mečevi od jesenas.
Naime, strašni golgeter je crveno-belima u dva meča dao pet golova, od toga četiri u Beogradu, zbog čega je loptu sa tog susreta poneo kući kao amaljiju. Devet meseci kasnije poljubiće je za sreću i nadati se da će prvi put u karijeri podići pehar Lige šampiona.
Ako su ga već "opljačkali" za "Zlatnu loptu", onda je bar ovo zaslužio...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.