Ne postoji dilema uz koju pesmu je kolega sa crnogorske televizije slavio pogodak Fatosa Bećiraja, već samo koju je verziju ove ustaške "numere" zapevao uživo tokom prenosa utakmice Luksemburg - Crna Gora.
Jer, i izvorna iz 1942. i "remiks" verzija iz 1991. godine, počinju isto:
"Evo zore, evo dana..."
Samo što u prvoj verziji kaže "...nema više partizana", dok se u drugoj menja uloga neprijatelja, pa kaže: "Drinu treba pregaziti, a Srbiju zapaliti".
U svakom slučaju, obe verzije jednako su pogrešne i 2020, kao što nijednoj nije mesto u domovima Crnogoraca koji su se, umorni od predizbornih tenzija i šestomesečne kampanje, okupili u utorak uveče da gledaju selekciju trenera Faruka Hadžibegića uživo na televiziji.
I, taman kada su poverovali u ono što vide - da golman nije odbranio šut Bećiraja, nisu mogli da poveruju u ono što čuju -
Mogli su da čuju klicanje Juri Francetiću i Rafaelu Bobanu, komandantima ustaške Crne legije, koju istorija pamti kao jednu od retkih na čijem su spisku žrtava bila i deca.
Za slučaj da nekoga zanima kako ide dalje...
1942.
Evo zore, evo dana, evo Jure i Bobana.
Evo zore, evo tića, evo Jure Francetića.
Na vrh gore Romanije, ustaški se barjak vije.
Na barjaku sitno piše, odmetnika nema više.
Jure gazi Drinu vodu, i bori se za slobodu.
On se bori za slobodu, hrvatskome našem rodu
Evo zore, evo dana, nema više partizana
Evo zore, evo tića, evo Jure i Vokića
Evo zore, evo dana, evo Jure i Bobana
Oni vode svoju bojnu, njome biju tešku vojnu
Tvoja bojna brani Liku, Biser zemlje, našu diku
1991.
Evo zore, evo dana, evo Jure i Bobana
Jure zove, Boban viče: "Evo mene, Poglavniče!"
Jure zove, Boban viče: "Ej, viteže Francetiću!"
Tvoja bojna čuva Liku, biser zemlje, našu diku
Na vrh gore Trebevića, u logoru Francetića
U logoru Jure sjedi, svojoj vojsci on besjedi
Oj Hrvati, braćo mila, duboka je voda Drina
Drinu treba pregaziti, a Srbiju zapaliti
Kad je Drinu pregazio, u nogu je ranjen bio
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.