Njegovo preosveštenstvo episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije i muftija mostarski Salem Dedović zajedno su posetili mesto stradanja nevinih ljudi zarad suludih ideja.

"Posetom mestima gde su počinjeni stravični zločini na području istočne Hercegovine odajemo počast žrtvama, ali i ukazujemo na sulude koncepte i politike koje su odnele brojne nevine živote, ostavljajući iza sebe pustoš, a sledećim generacijama mržnju i netrpeljivost, kao generatore novih sukoba", naveli su episkop Dimitrije i muftija mostarski Dedović u zajedničkoj izjavi.

Oni su naglasili i da ovim njihovim zajedničkim korakom žele ukazati na to da mesta gde su počinjeni teški zločini nad čovekom, ma koje nacije ili vere bio, snažno opominju da je to najgrublji atak na Božije zapovesti.

ŽRTVE SVIH STRANA

Ustaše su 3. i 4. juna 1941. ubile više od 130 Srba iz Korita, a tokom iskopavanja kostiju iz jame 1953, pronađeno je 180 ljudskih lobanja. Najmlađa žrtva od četrnaest godina je bio Kosta Glušac, a najstarija Jevto Svorcan koji je imao osamdeset godina. Nekoliko meseci kasnije, 3. septembra, u jamu Čavkaricu je bačeno nekoliko stotina ljudi svih uzrasta i oba pola - Bošnjaci iz sela bilećkog kraja. Znaju se imena 468 ubijenih, ali se veruje da se broj kreće do 700. Ubice su "iz osvete" bili ustanici - partizani i četnici koji su u to vreme usko sarađivalu u ovom kraju.

"Niko se ne može izdavati za onoga koji voli Boga, a pritom činiti zlodela (pripadnicima druge vere ili nacije)", napominje se u izjavi.

Dodaje se da je namera zajedničke posete da se mlade generacije osveste i ohrabre za život u miru, poštovanje i toleranciju u suživotu sa pripadnicima drugih nacija i vera sa kojima dele zajednički prostor i sudbinu života u različitosti.

Vladika Dimitrije i muftija mostarski Salem Dedović naveli su u zajedničkoj izjavi da sve žrtve zločina zaslužuju verničko i ljudsko saosjećanje, dostojnu sahranu i ovozemaljski smiraj.

"Želimo da ohrabrimo sve strukture društva i pojedince u njemu da svojim delovanjem, javno iskazanom rečju, pisanim delima i tekstovima doprinose miru i suživotu, suzbijajući mržnju i nepoverenje među narodima u javnom diskursu", naglašava se u saopštenju.

Dodaje se da Hercegovina kao mesto susreta pravoslavlja, islama, katoličanstva i judaizma za sve treba da predstavlja inspirativno iskustvo međusobnog prožimanja kultura, jezika i tradicija i tu svetlu istoriju bogatstva života u različitostima potrebno je afirmisati i prenositi novim generacijama.

"Trebinje i Mostar kao veliki centri pravoslavne i islamske duhovnosti, pismenosti i kulture kroz vekove predstavljaju nam dobar primer na tom putu", ističe se u saopštenju.

(MONDO/Srna)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.