Baš zato što učešće u grupnoj fazi postaje navika za navijače Zvezde - sada je potrebno podariti i neku od nezaboravnih pobeda koje će udariti pečat novoj eri Stankovićeve ere i razdvojiti je od Milojevićeve.
Pobeda nad Ararat-Jermenijom usred Kipra teško da može da se stavi u istu fioku sa Krasnodarom, Kopenhagenom, Salcburgom ili Jang bojsima, i to bi vam rekli čak i igrači koji su proživeli sve uspehe od 2017. godine. Razloga je više - od kvaliteta rivala preko čitavog ambijenta na neutralnom terenu, ali i zato što je "samo" ostvaren cilj.
U prethodnim pokušajima da se domogne jeseni u Evropi - Zvezda je rušila rekorde i pravila iznenađenja i zbog toga su uspesi bili ogromni u očima navijača, ali kako to obično biva očekivanja porastu i postaje teško utoliti takvu glad za uspehom.
Ali, to je Crvena zvezda.
Na početku sezone zacrtan je cilj da se dođe do grupne faze jednog od dva evropska takmičenja, a naravno da je svima u mislima bila Liga šampiona. Na kraju je grupna faza Lige Evrope došla kao moranje i utešna nagrada, ali samo zato što je i dalje teško odvojiti eru Vladana Milojevića od ere Dejana Stankovića - koja je tek na početku!
Upravo iz ovog ugla bi trebalo posmatrati pobedu Zvezde na Kipru, ostvaren je kontinuitet učešća u UEFA takmičenjima, ali je počeo novi ciklus, potpuno ispočetka.
Dejan Stanković položio je najveći test u dosadašnjem delu trenerske karijere.
U prva tri nije uspeo: u "večitim" derbijima protiv Partizana nije ostavio dobar utisak uz remi i poraz, potom je u kvalifikacijama za Ligu šampiona izgubio od slabijeg rivala kakav je Omonija, ali je pokazao da ume da se nosi s ogromnim pritiskom.
Povratak na mesto na kome je Zvezda doživela emotivan poraz i veliko pražnjenje, gde je sada bilo potrebno, ne - neophodno, pobediti ponovo slabijeg rivala od sebe, i to u osetljivom političkom trenutku za njihovu zemlju, bilo je kao silazak niz stepenice solitera dok na leđima nosite komodu, a neko vam je uz to i ugasio svetlo…
Zagrljaji sa Kataijem i Falćinelijem posle golova, potom i govor na sredini terena u kom se od srca zahvaljuje igračima, dovoljno govore koliko je sve ovo značilo "Misteru".
"Hoćemo da radimo i da napredujemo, da nam se ne dešavaju stvari kao u poslednjih 25 minuta. Mi smo mnogo bolji od toga!", govorio je Stanković svojim miljenicima svestan toga da se posle velikih pobeda raste kao iz vode.
I nisu samo oni porasli, evidentno je da je i Stanković naučio na svojim greškama, a sigurno bi mu njegovi bivši treneri Murinjo ili Manćini objasnili da je to prirodno i da trener ne sme da bude sujetan.
Znao je Stanković da će Ararat biti i defanzivniji od Omonije, imao je problem na zadnjem veznom zbog suspenzije Sanoga i povukao je potez koga bi se mnogi uplašili; poslao je na teren Veljka Nikolića kome se stalno spočitava da je slabašan i da ne može da odgovori na toj poziciji.
I to sam!
Upravo je Nikolić bio igrač utakmice, odigrao je perfektno i na svom polju i u polju protivnika, pokazujući da "puca" od samopouzdanja i da snaga nije presudna.
Inteligentna igra i postavljanje često znaju da budu važniji faktor od duel igre, pa tako Zvezda sa njim na mestu defanzivnog veznog nije primila gol. Uz to, imao je nekoliko dodavanja po zemlji iz dubine koja su napravila razliku i menjala tempo utakmice.
Vredi istaći da je Stanković pogodio i sa Dijegom Falćinelijem, s tim da se može reći i da u slučaju Italijana i nije imao preterano veliki izbor - pošto su Pavkov i Vukanović van forme.
Pojačanje iz Bolonje se vratilo na stadion na kome je pre samo dve nedelje bio tragičar Zvezde zbog promašenog jedanaesterca, ali je uprkos takvom pritisku odigrao meč vredan aplauza, bio je sve ono što su crveno-beli tražili na mestu špica.
Kako se za slabije verzije poznatih igrača kaže da su "za siromašne", tako bi se za Falćinelija moglo da kaže da je bio "Žiru za siromašne", ali ne samo zbog gela u kosi.
Držao je čitav meč na leđima odbranu Ararata, otvarao se na dodavanje, pokušavao iz prve da odigra po prijemu lopte i da tako ostvari prednost iz prvog kontakta, postigao je gol glavom, ali i imao veliki promašaj, takođe u stilu napadača reprezentacije Francuske.
Već sada može da se kaže da je Zvezda pogodila sa njim i da je potrebno da još samo saradnja sa Kataijem i Benom, ili ko već bude igrao na tim mestima, bude raznovrsnija.
Često su mu oni bili predaleko, kao i Gelor Kanga i Mirko Ivanić, a deluje da bi upravo na kvalitet Falćinelija mogli da dođu do dosta golova ove sezone. Italijan je za razliku od nekih drugih igrača iz inostranstva došao vrlo motivisan i spreman da prihvati ovu šansu u karijeri.
Ako ćemo govoriti o manama, onda je to opuštenost u odbrani koja je Zvezdu mogla i da košta, ali srećom po Stankovića to se nije obilo o glavu.
I dalje se traži idealni štoperski tandem, možda na toj poziciji u naredna tri dana i dobiju pojačanje, pa je to segment koji će biti potrebno popraviti u grupnoj fazi Lige Evrope, a Zvezda današnji žreb od 13 časova čeka iz drugog šešira.
Baš zato što učešće u grupnoj fazi postaje navika za navijače Zvezde - sada je potrebno podariti i neku od nezaboravnih pobeda koje će udariti pečat novoj eri i razdvojiti je od Vladanove.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.