I već danas, na 75. rođendan Fudbalskog kluba Partizan, ekipa Aleksandra Stanojevića je daleko od svega - od evropske jeseni, do koje su nedostajala dva velika koraka; od borbe za titulu koju čekaju od 2017. godine.
Partizan je ponovo razočarao. Crno-beli su bili jalovi i često bezidejni, spori u kreiranjima napada, neretko lako zaustavljani.
Zapravo je fascinantno za koliko mečeva Partizana bi ove rečenice iznad mogle da se iskoriste. Lako je ostati nesiguran da li se radi o sinoćnjem remiju u Gornjem Milanovcu, "mršavim" pobedama protiv Zlatibora, Bačke i Sfintula. Pa čak i mečevi u finišu mandata Sava Miloševića.
Partizan je na gostovanju Metalcu uspeo da osvoji tek jedan bod, za dva manje od onoga što im je iz nedelju u nedelju neophodno samo da bi održali korak sa Crvenomzvezdom, pre nego što bi i počeli da razmišljaju o eventualnom sustizanju velikog rivala.
U poslednjem meču pred pauzu zbog reprezentativnih obaveza (ali i poslednjem meču pred "večiti" protiv Crvene zvezde), Partizan je ponovo kiksnuo, kao i početkom septembra. Sada bi Crvena zvezda mogla da se odmakne na "plus osam", a tek smo na početku oktobra, jedva prešavši četvrtinu sezone.
I već danas, na 75. rođendan Fudbalskog kluba Partizan, ekipa Aleksandra Stanojevića je daleko od bilo čega - od evropske jeseni, do koje su nedostajala dva velika koraka; od borbe za titulu koju čekaju od 2017. godine.
Sezona već klizi iz ruku
Mantra da "Partizan uvek ide na pobedu" ostala je samo izlizana fraza koja se koristi u nedostatku konkretnih poruka koje bi mogle da se pošalju navijačima crno-belih.
Prečesto, poslednjih godina, Partizan ide po pobedu, ali se s njom ne vraća. I u ovakvoj "razuđenoj" Superligi sa 20 timova, crno-beli su već tri puta kiksirali. Ne bi to možda bilo tako strašno u nekoj drugoj ligi, ali u Srbiji je već odavno znak za alarm. Štaviše, Partizan je do sva tri kiksa "stigao" nakon što je imao prednost.
Tako je bilo i protiv Metalca, tima koji je "želeo da igra fudbal", rečima trenrea Stanojevića. I istina je ono što je takođe napomenuo, nisu stvorili nijednu pravu šansu osim one iz koje su postigli gol. Postavlja se pitanje, zašto je "parni valjak" bio toliko usporen da nije mogao da ranje "završi" meč?
Partizan je nekako uspeo da ostane bez dva boda iako su dva puta domaći ostali šokirani - prvo u 45. sekundi drugog poluvremena posle gola Stevanovića, a drugi put posle crvenog kartona Miloša Vranjanina.
Koliko je zapravo bilo dobrog fudbala ove sezone?
Kao što protiv Metalca crno-beli nisu igrali ni po čemu zanimljiv fudbal i kao što je Stanojević istakao da je prvo poluvreme bilo jako loše, tako je i Partizan ove sezone delovao na većini svojih mečeva.
U svim takmičenjima su odigrali 13 mečeva, od čega su dva išla i do produžetaka. Za tih 1.230 minuta, odnosno 20,5 sati igre, koliko je zaista bilo dobrog fudbala?
Jedino su Javor i Inđija bili iz Humske ispraćeni sa po četiri, odnosno pet golova u mreži. U oba ta susreta, Partizan je stvarno dobru igru protiv slabog rivala pokazao u prvom delu igre protiv Javora (3:0 u 25. minutu) i u drugom poluvremenu protiv Inđije (od 1:0 do 5:0 za 28 minuta).
I to je otprilike to. Svi ostali mečevi bili su propraćeni mučenjem da se postigne gol, spornim situacijama u Kruševcu i Užicu posle kojih se danima pričalo po medijima, do neubedljivih pobeda i protiv Sfintula i Bačke...
Stranaca "nema nigde"
I ovo je još jedna tema koja se ponovo provlači, kao i prethodnih nedelja. Partizanu nedostaju oni stranci iz prošle sezone. To se videlo i u Gornjem Milanovcu.
Sejduba Suma i Umar Sadik su bili promenjeni na poluvremenu jer se nisu dovoljno zalagali, Takuma Asano se "nije video" pa ga je zamenio Aleksandar Lutovac, dok je Bibars Natho propustio meč kao "peti stranac", usled Banjakovog zauzimanja poslednjeg mesta u defanzivnoj liniji.
I u takvom sledu događaja, ponovo se Partizan mučio. Uostalom, pomenuti mečevi protiv Javora i Inđije kada je Partizan postigao devet golova, tada je jedino Saša Zdjelar uspeo da se "umeša" među strance. Svih preostalih osam golova postigli su Asano, Suma, Sadik i Natho. Sada bi poslednji od njih mogao i da ode, a ni drugi nisu na nivou iz prošle sezone. Daleko od toga.
Tako će Partizan posle još jedne reprezentativne pauze biti na još jednom "mini" novom početku.
Prošli put je to bilo zbog rokade Milošević-Stanojević, ovog puta će to biti zbog dolaska Miloša Jojića, Svetozara Markovića i Ivana Obradovića.
Ali teško da će se mnogo šta promeniti po pitanju sezone koja "klizi iz ruku".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.