/piše: Nebojša Šatara/
Miloš Šestić je bio jedan od najboljih fudbalera u istoriji Crvene zvezde!
Iako su mnogi tražili da bude proglašen šestom "Zvezdinom zvezdom", to se nije desilo, ali je uprkos tome, ostao zapamćen kao jedan od najboljih driblera, koji je ikada igrao na "Marakani". U rangu današnjih najboljih majstora lopte...
Za razliku od npr. Dragoslava Šekularca, koji je uživao da ismeva direktne čuvare, popularni "Šele" je driblinge koristio samo u korist svog tima, kako bi što pre stigao do protivničke mreže.
Neretko je na tom putu znao da u stilu Ingemara Stenmarka naniže po četiri-pet protivničkih igrača.
Omalen i čvrst na nogama i spuštenom glavom, retko ko ga je čak mogao i srušiti kad se "ukopa", a kamoli da mu oduzme loptu, pa su u njegovo vreme zvezdaši dolazili na tribine samo da vide njegove nove egzibicije na terenu.
U crveno-belom dresu odigrao je 441 utakmicu i postigao 108 golova, osvojivši četiri titule šampiona Jugoslavije (1977, 1980, 1981, 1984) i jedan trofej Kupa Maršala Tita (1982).
"Sve što sam doživeo u Zvezdi bilo je jako lepo. Ne pamtim nijedan ružan detalj u celokupnoj karijeri. Zdravlje me je služilo, nisam imao nekih težih povreda i to je bilo najbitnije", počeo je Šestić razgovor za MONDO.
Možda je izgubljeno finale Kupa UEFA od Borusije Menhengladbah u sezoni 1978-79 bio jedan od najgorih trenutaka u Šeletovoj karijeri i to nakon što je njegovim pogotkom u Londonu protiv Vest Bromvič Albiona, osigurana prilika da se Zvezda bori za evropski trofej.
"Nismo imali sreće, primili smo gol u Beogradu, a tamo nas je osakatio italijanski sudija Mikeloti. To mu je bila poslednja utakmica u karijeri i svi smo stekli utisak da je Borusija morala da uzme trofej. Ostaje žal jer smo celi ciklus odigrali na vrhunskom nivou, počev od onog neverovatnog preokreta na startu takmičenja protiv Dinama iz Berlina. Potom i protiv Sportinga, pa londonskog Arsenala i na kraju VBA. Englezi su tada imali možda ponajbolju ekipu u Evropi, a ja sam dao taj pobednički gol".
Sjajne partije u crveno-belom dresu dovele su ga i do plavog dresa reprezentacije Jugoslavije i nastupa na Mundijalu 1982. godine u Španiji.
"Svetsko prvenstvo u Španiji ne pamtim po nečemu lepom, jer smo ispali u prvom krugu, a imali smo stvarno fenomenalnu ekipu: Ivan Gudelj, Vahid Halilhodžić, Edhem Šljivo, Safet Sušić, Pižon Petrović, Predrag Pašić...Selektor nam je bio Miljan Miljanić, koji je imao više poverenja u starije igrače, pa smo mi malo mlađi retko dobijali priliku. Ja sam bio reprezentativac do 1985, na žalost na Evropskom prvenstvu godinu ranije u Francuskoj, nas nije bilo".
Osim četiri titule državnog prvaka sa Zvezdom, Šele je postao šampion SFR Jugoslavije 1989. godine i sa novosadskom Vojvodinom, čije boje su branili Slaviša Jokanović i Siniša Mihajlović. Ali, za njega je uvek postojao samo jedan klub - Crvena zvezda.
"Ja sam oduvek bio navijač Zvezde, svaka čast Vojvodini, ali otkad znam za sebe navijam za Zvezdu. Tako je bilo u svim krajevima bivše države gde žive Srbi. Zvezda ima mnogo više navijača od Partizana. To je jednostavno tako", rekao je Šele, a na pitanje da li ima neki fudbaler danas koji ga podseća na njega odgovorio odrično.
"Teško da ima neki igrač sličan meni", uz osmeh je rekao Šele i potom obrazložio da se u njegovo vreme igrao mnogo grublji fudbal nego sada.
"Bilo je mnogo grublje, žešći prekršaji, posebno prema 'znalcima', odnosno onima koji su malo odskakali od proseka. Žestoko su nas tukli odbrambeni fudbaleri, dok danas na primer, sudije mnogo više štite igrače poput Lionela Mesija", rekao je Šestić, koji je još u karijeri branio boje atinskog Olimpijakosa, Zemuna i na kraju OFK Beograda, gde je i okačio kopačke o klin 1991. godine.
Šestić je dodao da nema dilemu da li će Zvezda i ove sezone osvojiti titulu šampiona Srbije.
"Zvezda u poslednjim sezonama apsolutno dominira u našem prvenstvu, a crno-beli su bili uspešniji u 'večitim' derbijima. To je možda zato što se njihovi igrači 'napale' da barem u derbijima ostvare uspeh kad ne osvajaju trofeje da bi barem malo oprali obraz zbog loših rezultata".
Prema njegovim rečima, imao je više nego dobar rezultat u "večitim derbijima".
"Moj skor sa Partizanom je ubedljivo pozitivan. U deset godina sam izgubio tri-četiri utakmice protiv crno-belih. Moja generacija je bila mnogo uspešnija, Dule Savić, Srebrenko Repčić, Pižon, Rajko Janjanin. To je bila jedna od najboljih ekipa Zvezde u klupskoj istoriji".
Crveno-beli su pod vođstvom Dejana Stankovića i ove sezone osigurali evropsko proleće, a naredni protivnik u osmini finala Lige Evrope je veliki Milan, koji se posle dosta godina tavorenja u proseku, vratio na staze stare slave.
"Ko god dođe na 'Marakanu', neće mu biti lako, pa tako ni Milanu, iako moram da priznam da su 'rosoneri' u prednosti. Naravno, videćemo, lopta je okrugla i nikad se ne zna".
Dotakao se i reprezentacije Srbije, koja već duže vreme nema selektora posle smene Ljubiše Tumbakovića, ali nije imao dilemu ko je njegov favorit od predloženih kandidata među kojima su Dragan Stojković, Savo Milošević i Vladan Milojević.
"Sva trojica kandidata za selektora Srbije su dobri stručnjaci, ali moj izbor je Piksi Stojković zbog njegovog iskustva", rekao je Šestić na kraju razgovora.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.