Mnogi ljubitelji fudbala sa simpatijama su ispratili odluku novog selektora mlade reprezentacije Srbije Zvonka Živkovića da u svoj stručni štab uvrsti dvojicu legendarnih fudbalera, Dževada Prekazija i Slobodana Marovića.
U razgovoru sa našim kolumnistom Nebojšom Petrovićem, nekadašnji as Partizana, Hajduka i Galatasaraja kaže da je za njega ogromna čast što će raditi u FSS sa jednom vrlo talentovanom generacijom momaka.
"To je za sve nas veliki izazov. Zna se da je Savez najviša fudbalska instanca u državi i san svakog trenera je da jednog dana dobije šansu u jednoj od nacionalnih selekcija. Prihvatio sam sa zadovoljstvom poziv mog prijatelja i nekadašnjeg saigrača iz Partizana Zvonka Živkovića i jako mi je drago što nam se ovih dana pridružio i Sloba Marović. Reč je o čoveku koji je sa Zvezdom bio prvak Evrope, dobro se poznajemo i ubeđen sam da ćemo sjajno funkcionisati", rekao je Prekazi.
"Upoznat sam sa kvalitetima većine momaka koji su 2000, 2001. i 2002. godište i na koje računamo u predstojećem kvalifikacionom ciklusu za Evropsko prvenstvo", dodao je on i apostrofirao detalj koji smatra ključnim u postizanju željenog rezultata:
"Jako je bitno da napravimo dobru atmosferu unutar i oko mlade reprezentacije. Na ruku nam ide pozitivno raspoloženje javnosti posle uspešnog starta A tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Dolazak Piksija Stojkovića promenio je mnogo toga na bolje u srpskom fudbalu i to se automatski reflektovalo na teren u mečevima sa Republikom Irskom, Portugalom i Azerbejdžanom. Naše kvalifikacije počinju tek u septembru, imamo dovoljno vremena da sve lepo analiziramo i pripremimo pobedničku taktiku. Ekipa je jako talentovana, ali samo sa pravom atmosferom taj njihov potencijal može da dođe do punog izražaja".
U borbi za plasman na Evropsko prvenstvo, Orliće čeka vrlo težak posao u grupi sa Francuskom, Ukrajinom i sve boljom Severnom Makedonijom.
"Obično kažu kako danas svi igraju fudbal, a ja ću da dodam da svi igraju fudbal na isti način. Gledam utakmice 24 sata dnevno na televiziji i sve je to slično. U većini slučaja presudi individualni kvalitet. Ako ekipa ima jednog ili dvojicu igrača vrhunske klase, oni jednim potezom reše utakmicu. A mi takvih fudbalera imamo i nema razloga da strahujemo od bilo koga. Ne treba zaboraviti da su neki momci na koje možemo da računamo u mladoj reprezentaciji već stekli status standardnih članova A tima. Tu pre svega mislim na Dušana Vlahovića i Strahinju Pavlovića. Mali Ivan Ilić je takođe bio na spisku Dragana Stojkovića za ove tri utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Naravno, A reprezentacija uvek ima prioritet i zadatak svih nas koji radimo u mlađim selekcijama FSS i jeste da stvorimo što više kandidata za najbolji nacionalni tim".
Dževad Prekazi je braneći boje Galatasaraja ostavio dubok trag u turskom fudbalu i smatra se jednim od najboljih igrača u istoriji slavnog kluba iz Istanbula.
"Kada sam 1985. godine stigao u Galatu, Fenerbahče je bio ubedljivo najbolji i najtrofejniji klub u Turskoj. Moja generacija se potrudila da to više ne bude tako. Prve sezone nismo bili prvaci jer je Bešiktaš u poslednjih nekoliko kola slavio ubedljive pobede i osvojio titulu zahvaljujući gol-razlici. Naredne dve sezone sve je došlo na svoje mesto, preuzeli smo primat i počeli da dominiramo turskim fudbalom. Navijači Galatasaraja su 14 godina čekali na šampionsko slavlje i zato nam je titula bila još draža. Usledio je bljesak i na međunarodnoj sceni, dogurali smo do polufinala Kupa šampiona i ne mogu da prežalim što me trener Mustafa Denizli nije poslušao pred mečeve sa Steauom", priseća se Prekazi i opisuje atmosferu uoči polufinalnih duela sa rumunskom ekipom:
"Belodedić je u to vreme pobegao iz Rumunije za Beograd, ovi iz Galate su znali za njega. Čak si i oni u jednom trenutku bili vrlo zagrejani da ga angažuju, ali je Crvena zvezda bila brža. Mene su poslali da razgovaram sa njim i da saznam sve što mogu o igri Steaue. Ali je Belodedić bio pod prismotrom i nije tako lako moglo da mu se priđe. Zato sam zamolio novinara Mikija Ivanovića da napravi sa njim intervju i da mi pošalje kompletan izveštaj. Dobio sam bukvalno elaborat, od A do Š, kako igra rumunski tim, šta su mu prednosti i mane, odakle nam preti najveća opasnost… Predao sam izveštaj Denizliju u ruke, a on je na utakmici uradio sve suprotno od toga. Bio je mlad, neiskusan… ne kapiram ni dan danas zašto me nije poslušao. Odgovorno tvrdim da je on isključivi krivac što te godine nismo igrali finale Kupa šampiona protiv Sakijevog Milana".
Prekaziju veoma imponuje što je Galatasaraj i posle njegovog odlaska nastavio sa dominacijom i izrastao u klub evropskog renomea.
"Bio sam prošle godine gost u kancelariji predsednika kluba i saznao sam detalj koji me je prosto ostavio bez teksta. Naime, Galatasaraj ima apsolutno sve informacije o svakom svom navijaču od 7 do 77 godina. Da li ste uopšte svesni kakva je to baza podataka? Da ne govorim o velelepnom stadionu, super-modernom sportskom centru, fenomenalnim uslovima u kojima rade prvi tim i sve mlađe kategorije kluba. Osvojili su u međuvremenu Kup UEFA i Superkup Evrope, što je njihovoj dominaciji na domaćem terenu dalo i internacionalni karakter. Često me novinari pitaju da uporedim Galatu sa ostalim članovima velike četvorke turskog fudbala. Moj odgovor je uvek isti, kada Fenerbahče, Bešiktaš i Trabzon budu osvojili nešto na međunarodnom planu, moći ćemo da pričamo i da diskutujemo na tu temu. Do tada, Galatasaraj je potpuno druga dimenzija i niko mu nije ravan".
U Galatasaraju je dostigao vrhunac karijere, ali ga izuzetno lepe uspomene vežu za Partizan i Hajduk u kojima je stekao punu fudbalsku afirmaciju.
"Nikada neću da zaboravim prvi ulazak u svlačionicu Partizana, drhtao sam sedeći pored Moce Vukotića. Umeo je i da podvikne na mene tokom utakmice, ali bi mi uvek prišao, zagrlio i rekao Preki, nemoj da se ljutiš na mene. Ma gde da se ljutim. Nisam se ljutio ni na druge, a kamoli na najveću legendu u istoriji Partizana. Sećam se utakmice u Zagrebu, imao je ogroman otok na članku, Biće Mladinić mu je rekao da ne rizikuje jer jedna utakmica ne znači ništa. On je stisnuo zube, obuo dva broja veće kopačke i izdržao 90 minuta. Posle smo svi mi bili u problemu, kako da se žalimo na povredu kad veliki Moca sa takvim otokom ne oseća bol i ostavlja srce na terenu za Partizan. To je nauk za sve generacije, primer koji često koristim kada objašnjavam mladim igračima šta znači odricanje u fudbalu i kako treba da se ponaša pravi profesionalac koji voli svoj klub".
Sa Hajdukom je takođe igrao polufinale evropskog takmičenja.
"Poludeo sam od besa kada sam saznao da nisam u timu za prvu utakmicu sa Totenhemom. Pitao sam šjor Peru zašto, on kaže moram Šalova, došli su da ga gledaju. To je bila politika kluba, ne Pere Nadoveze. U revanšu nisu igrali Zlatko Vujović i Baka Slišković. Da smo bili kompletni, ubeđen sam da bismo prošli u finale. Ceo Vajt Hart Lejn je posle 20 minuta igre počeo da navija za nas. Englezi vole fudbal, a mi smo zaista nadigrali Totenhem koji je kasnije osvojio trofej. Uživao sam u Splitu, Hajduk je u tom periodu bio ubedljivo najorganizovaniji klub u Jugoslaviji. Nije smela dlaka sa glave da nam fali. Ako me vide da šetam snužden, odmah pitaju ajme meni, što ti je, je l ti trebaju šoldi. Ma ne bre, pa ne mogu ja uvek da budem raspoložen. Dalmatinci su voleli igrače sa strane… Vujovići su bili Sarajlije, Slišković iz Mostara…".
"Baku su obožavali. Isto tako Vardića koji je došao iz Niša. Zvali su ga Isus, zbog brade. Ili Borišu Đorđevića… uffff. Žungula, a Žungul iz Požarevca. Pa Dragana Holcera, Budimčevića, Dušana Pešića, Simovića… jedan iz Radničkog, drugi iz Spartaka, ova dvojica iz Kruševca… nije bila bitna nacionalnost, već da igrač zna balun, kako kažu Splićani", zaključio je Prekazi.
Uskoro na MONDU sledi i TOP11 rubrika sa čuvenim Dževadom Prekazijem.
(MONDO)