Cifre rastu iz dana u dan i dostižu astronomske visine. Počelo je od 10 miliona, a italijanska "Gazeta delo sport" ovih dana piše o čak 60 miliona.
Ali, Dušan Vlahović stoji čvrsto sa obe noge na zemlji i na svako novinarsko pitanje odgovara kao da mu je 40 godina. U razgovoru sa kolumnistom Monda Nebojšom Petrovićem, sjajni srpski reprezentativac najpre se osvrnuo na potez o kome bruje sportski mediji širom Italije.
"’Panenka’ protiv Juventusa je bila velika ludost. Bukvalno trenutak inspiracije. Došlo mi je tako i na svu sreću po mene i moju ekipu, sve je ispalo kako treba", kazao nam je Vlahović.
"Trener mi ništa nije rekao posle utakmice, ali su mi prijatelji preneli njegovu izjavu sa televizije da bi mu bilo lakše da sam penal izveo na neki normalniji način. Nikada na treningu nisam vežbao ’panenku’, niti planiram da je ponovim u skorije vreme na nekoj utakmici", uzbuđeno priča momak koji je posle ludorije protiv Juventusa još više zaintrigirao maštu najvećih evropskih klubova.
Zaista treba pucati od samopouzdanja pa u tako bitnom momentu po ceo klub, pri rezultatu 0:0 i to u duelu protiv devetostrukog uzastopnog šampiona Italije i najomraženijeg kluba u Firenci, bocnuti loptu i pogoditi mrežu.
"Penali mi nikada nisu predstavljali problem. Promašio sam samo jedan i to u mlađim kategorijama Partizana u derbiju sa Crvenom zvezdom, ali sam posle toga dao četiri gola i nije mi teško palo. Svaki igrač šutira onako kako misli da je u datom momentu najbolje po njegovu ekipu i spreman je da snosi odgovornost u slučaju promašaja. Kada sam se posle potpisivanja ugovora sa Fiorentinom vratio na šest meseci u Partizan, pričao sam drugarima da ću jednog dana bocnuti loptu i prevariti Bufona. Oni su se smejali. Sada mi je žao samo jedne stvari, što je umesto Bufona branio Ščensni".
Do skoro mu je najdraži gol u dresu Viole bio protiv Intera kada je snažnim udarcem pogodio bliži ugao golmana Handanovića.
"Ovaj protiv Juventusa definitivno ima veću težinu. Zbog cele situacije, borbe za opstanak, načina na koji je postignut, rezultata koji je u tom trenutku bio na snazi… Naravno i zbog velikog rivaliteta Fiorentine i Juventusa".
Za razliku od većine svojih vršnjaka koji smatraju da se fudbal igra od trenutka kada su oni prvi put šutnuli loptu u nekom balonu sa veštačkom travom, Dušan vrlo dobro zna neke važne detalje iz fudbalske istorije.
"Naravno da sam čuo za Antonjina Panenku po kome je ovaj penal dobio ime. On je u finalu prvenstva Evrope na beogradskoj Marakani bocnuo loptu i doneo pobedu reprezentaciji Čehoslovačke protiv Zapadne Nemačke. Italijani kažu ’cucchiaio’, što u prevodu znači kašika. Meni je potpuno svejedno kako se zove, bitno da je lopta završila u mreži Ščensnija".
Pažnju nije privukao samo način na koji je izveo penal, već i način na koji je proslavio gol. U stilu Luke Tonija i Aleksandra Mitrovića.
"Ko mi je od njih dvojice bio inspiracija? Hahaha… ni jedan ni drugi. Časna reč. Sve je bilo spontano. Verujte mi da nisam ni bio svestan načina na koji sam proslavio gol. Tek sam uveče na televiziji video šta sam uradio. Znam da je to bio zaštitni znak Luke Tonija i da Mitar svaki gol u reprezentaciji i Fulamu proslavlja na sličan način. Ali, nisam imao nameru da ih imitiram, niti će to biti praksa u narednom periodu. Golove ću proslavljati onako kako se budem osećao u datom momentu".
Bitno je da se golovi nižu kao na traci. Oborio je rekorde Hamrina i Virđilija, izjednačio Mirka Vučinića, sada je na meti veliki Gabrijel Batistuta.
"Fali mi još šest golova na pet kola pre kraja prvenstva. Naravno da bih voleo da srušim Batistutin rekord, ali je mnogo važnije da Fiorentina ispuni cilj i ostane u ligi. Radiću samo ono što je u interesu cele ekipe. Čeka nas serija teških utakmica, od kojih je ova prva protiv Bolonje možda i najkomplikovanija. Miha je odličan trener, njegovi timovi igraju dinamičan i moderan fudbal, neće nam biti nimalo lako. Posle nas očekuju Lacio, Kaljari, Napoli i Krotone. Svaka utakmica je jedno malo finale i moramo da izvučemo što više bodova ukoliko želimo i naredne sezone da budemo deo elite italijanskog fudbala".
Montela ga je naučio da za napadača ne postoje ružni i lepi golovi. Ona bomba protiv Beneventa vredi isto koliko i najobičniji ’tap-in’ protiv neke druge ekipe.
"Kada bolje razmislim, nisam dao puno ’ružnih’ golova u karijeri. Taj protiv Beneventa je zaista bio specifičan i zauzima posebno mesto u kolekciji. Zbog cele akcije, prijema, okreta, šuta… bio je treći na utakmici, moja prva ’tripleta’ u Seriji A i kao šlag na tortu izuzetno bitna pobeda Fiorentine. Montelina lekcija je bila zlata vredna, nebitna je lepota gola, samo da lopta pređe gol crtu".
Dragan Stojković je pre par dana u intervjuu za "Gazetu" rekao da bi Vlahoviću u slučaju odlaska iz Fiorentine više odgovarala španska liga nego prelazak u neki veliki italijanski klub.
"Hvala Misteru na lepim rečima koje je u tom intervjuu izneo na moj račun. Nikad se ne zna, možda bi mi Španija odgovarala, možda i ne bi. Igrač mora da proba, da bi znao kakva je situacija. Videćemo jednog dana… Mister je veliki stručnjak i zna zašto je to rekao. Ne sumnjam da će biti u pravu. Trenutno razmišljam isključivo o Fiorentini i o tome da u poslednjih pet kola sakupimo dovoljan broj bodova za opstanak u ligi", mudro rezonuje ’srpski Ibra’ koji je proteklog vikenda imao priliku da razmeni dres sa još jednom vedetom svetskog fudbala:
"Nisam jurio za Ronaldom… njegov dres sam imao i pre razmene sa Zlatanom".
Recite posle ovih odgovora da je dečko u oblacima. A cifre će rasti i rasti. Posle svakog gola i svake nove bravure. Što se tiče ’panenki’, nikad se ne zna. Njihova draž i jeste u tome što niko na stadionu (čak ni igrač koji je uhvatio zalet), nema pojma kada će nastupiti taj magični trenutak inspiracije.
Živela ’panenka’!
Živeo taj uzvišeni čin slobodnog fudbalskog izražavanja.
(MONDO)