Na današnji dan 1929. godine rođen je legendarni jugoslovenski fudbaler i trener, čovek koji je mogao da postigne još mnogo više da ga jedina slabost nije koštala svega.
Bogatu istoriju jugoslovenskog fudbala čine brojni velikani Partizana i Crvene zvezde, a među njima ima i onih koji su sa dosta uspeha nosili dresove oba "večita" rivala.
Jedan od njih je Branislav Zebec, nekadašnji fudbaler koji je rođen na današnji dan, 17. maja 1929. godine u Zagrebu. Ali Branko Zebec nije bio samo bivši igrač beogradskih giganata.
On je bio fudbalska veličina koja je posle bogate igračke karijere ustanovio Bajern iz Minhena kao najveći klub nemačkog fudbala, a potom i jedan drugi klub iz tadašnje Zapadne Nemačke doveo nadomak trofeja u Kupu šampiona.
Bio je trener koji je ostvario veliki uticaj na Franca Bekenbauera i Feliksa Magata, ali i čovek tragične sudbine koji nije umeo da izađe na kraj sa svojom jedinom pravom slabošću - alkoholom.
POČECI U ZAGREBU I FUDBAL U NDH
Branislav Zebec rođen je u proleće 1929. godine u Zagrebu, tada još uvek prestonici jugoslovenskog fudbala. Upravo će krajem te godine doći do čuvenog sukoba na relaciji Beograd-Zagreb o tome gde bi sedište Fudbalskog saveza Kraljevine Jugoslavije trebalo da bude smešteno.
Zebeca je tokom Drugog svetskog rata, kao 14-godišnjeg dečaka, otkrio legendarni mađarski trener Marton Bukovi, jedan od najvećih mislilaca i inovatora među fudbalskim trenerima, čovek koji je postavio taktičke temelje za onaj tim Mađarske koji će 1954. godine stići do finala Svetskog prvenstva.
Bukovi, tadašnji trener Građanskog, jednog od najvećih klubova Kraljevine Jugoslavije, pronašao je Zebeca na putovanjima kroz tadašnju Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH), tražeći nove talentovane fudbalere.
No, posle Drugog svetskog rata sve do 1952. godine igra za nekoliko zagrebačkih klubova koji su se spajali i menjali imena, da bi potom postao igrač Partizana.
TROFEJI I U PARTIZANU I U ZVEZDI
Tada kao 22-godišnjak stiže u Beograd i postaje deo navale koju će činiti Marko Valok, Stjepan Bobek i "plava čigra" Miloš Milutinović. Sedam godina provedenih u Partizanu učinili su ga jednim od najčuvenijih igrača crno-belih, a njegova visina od 176 centimetara mu nije predstavljala nikakav problem da bude opasan krilni igrač koji umeo da bude i levi bek.
Bio je deo tima koji je učestvovao u prvoj sezoni Kupa šampiona 1955/56. Za osam sezona u Partizanu, osvojio je tri trofeja u Kupu Jugoslavije, ali nijednu titulu šampiona. U leto 1959. prelazi u redove rivalske Crvene zvezde i titulu prvaka Jugoslavije osvaja već u prvom pokušaju.
Tada je posle brojnih godina igranja uz Bobeka, Valoka i Milutinovića, sve to zamenio za nastupe uz Dragoslava Šekularca, Boru Kostića i Vladimira Popovića.
U Zvezdi se zadržava još jednu sezonu i posle toga odlazi u Alemaniju Ahen, u kojoj će nastupati od 1961. do 1965. godine. Upravo će tamo postaviti sebi "temelje" za kasniju trenersku karijeru.
USPEŠAN U REPREZENTACIJI JUGOSLAVIJE
Zebec je u nacionalnom timu takođe imao uspeha. Debitovao je za "plave" 1951. u Beogradu protiv Švajcarske, kada je bio dvostruki strelac u pobedi 7:3. Odigrao je 65 utakmica za Jugoslaviju, postigao 17 golova, a nema tog turnira na kojem nije učestvovao.
Bio je "srebrni" 1952. u Helsinkiju na Olimpijskim igrama, dok je na Mundijalima nastupao u četvrtfinalima 1954. i 1958. godine.
Na Evropskom prvenstvu 1960. bio je deo Jugoslavije na prvom takvom turniru, kada je naša selekcija u finalu izgubila od SSSR-a. Ali ono najzanimljivije desilo se tokom njegove trenerske karijere.
OD BAJERNA JE NAPRAVIO ŠAMPIONA NEMAČKE
Prvi trenerski posao, Zebec je imao u Dinamu iz Zagreba u sezoni 1966/67. Sa njima je tada osvojio Kup sajamskih gradova, a odmah potom usledila je selidba u Minhen.
Još jedan čuveni igrač Partizana Zlatko "Čik" Čajkovski završavao je mandat na mestu trenera Bajerna i upravi je predložio da na njegovo mesto dovedu njegovog bivšeg saigrača iz Humske.
Zebec, kao autoritarni trener koji je zahtevao maksimalnu disciplinu i terao igrače da trče kao nikada pre u njihovim životima, bio je savršen spoj za nemački mentalitet. Makar u početku.
U Bajernu se zadržao nepune dve sezone, a u prvoj je osvojio Bundesligu - to je bila prva titula Bavaraca, kluba koji do dolaska Zebeca nije bio onakav klub za kakav ga danas znamo.
"Trenirali su me Udo Latek, Ernst Hapel i Zlatko Čajkovski, ali najveći je bio Branko Zebec! Na mojoj privatnoj rang-listi apsolutni broj jedan", pričao je decenijama kasnije legendarni "Kajzer" - Franc Bekenbauer.
A kada Bekenbauer kaže nešto tako, onda to ima težinu. Međutim, Zebec je imao probleme koji su ga neretko koštali posla...
ZEBECOV PROBLEM S ALKOHOLIZMOM SU SVI ZNALI
Timovi Branka Zebeca su bili uvek više fokusirani na odbranu nego na napad, a u Bajernu su od toga profitirali svi - i napadači poput Gerda Milera, i golman poput Sepa Majera.
Ali Branko je bio teška i tvrdoglava ličnost. Tadašnji nemački novinar Rajmund Hinko se svega dobro seća.
"On je bio apsolutni autoritarac kao trener, ali je umeo da bude i brižan i pažljiv u razgovorima. Bio je introvertan sa blagim osmehom na licu. Voleo je alkohol. Vino, pivo, konjak, vodku, rum", nabrajao je Hinko za "BBC" godinama kasnije.
Zebec, koji je kasnije u Ajntrahtu iz Braunšvajga trenirao i slavnog Pola Brajtnera, bio je nepredvidiv.
"Nekada bi nam zakazao dva treninga za jedan dan, a onda bi odjednom javio da su otkazani i mi bismo zajedno samo sedeli i pili kafu. Branko je bio drugačiji. Nije postojao niko kao on. Njegovi problemi (s alkoholom prim. aut.) su bili poznati svima i počeli su još dok je bio u Bajernu", pričao je Brajtner.
Te probleme Zebec nije uspevao da reši. U martu 1970. u Bajernu dobija otkaz nakon što je klub skliznuo sa prvog mesta i godinama koje su sledile, Zebec je vodio Štutgart, Hajduk iz SPita i Braunšvajg. U leto 1978. dolazi u Hamburg.
FINALE KEŠ SA HSV-OM, PIJANE EPIZODE I PRERANI KRAJ
Zebec je u HSV-u imao prilike da vodi igrače poput Kevina Kigena i Feliksa Magata, od ovog prvog je napravio i igrača koji je osvojio Zlatnu loptu, a taj tim je odmah doveo do titule prvaka Zapadne Nemačke. Posle toga, i do finala Kupa šampiona 1980. godine, ali tamo ih je savladao Notingem Forest.
Kigen je u svojoj autobiografiji pričao o Zebecu kao treneru kod kojeg je trčao kao ni kod jednog pre njega, jer su treninzi bili toliko naporni. Isto je tvrdio i Džimi Hartvig, bivši igrač Hamburga.
"Zebec nas je terao da trčimo 60 krugova oko terena na 35 stepeni. Bilo je ekstremno teško, ali nam je to pomoglo. Bio je najiskrenija osoba koju sam upoznao. Iako je bio tako strog, bio je očinska figura za mene i znao je da sluša. Branko je bio heroj naše titule."
Magat je za Zebeca rekao da je bio najuticajniji trener njegovog vremena, uz legendarnog Brajana Klafa, čoveka koji je Notingem Forest vodio do dve evropske titule.
Ipak, jedna priča otkrila je koliko je Zebec, uprkos uspesima u trenerskom poslu, imao problema sa alkoholom. Pre odlaska na megdan Real Madridu u polufinalu Kupa šampiona 1980. godine, HSV je igrao protiv Borusije Dortmund.
Kada je klupski autobus krenuo ka stadionu Dortmunda, Zebeca nigde nije bilo, jer je zaspao nakon što se prethodno napio. Kada se probudio, rešio je da se sam odveze na stadion, ali ga je policija zaustavila i izmerila mu 3.25 promila alkohola u krvi.
Auto mu je bio oduzet, ali je on uzeo taksi i nekako stigao na vreme. Međutim, njegovo sedenje na klupi na tom meču bilo je greška, jer je Zebec tokom susreta s Dortmundom zaspao, što nije promaklo fotoreporterima. I tada je njegov problem postao poznat široj javnosti. Slično se ponovilo krajem 1980. kada se Zebec činio pijanim na jednoj konferenciji za medije i tada je bio kraj - HSV ga je smenio.
Poslednji klub koji je vodio u karijeri bio je Dinamo Zagreb, tamo gde je skoro 20 godina ranije započeo trenersku karijeru. Nažalost, Zebecova priča završava se tragično. U Zagrebu, 26. septembra 1988. godine, Branko Zebec umire u 60. godini od posledica bolesti uzrokovane alkoholom...