U prethodnih 125 godina, otkako je u Srbiju stigla prva fudbalska lopta i kako je odigrana prva utakmica podno Kalemegdana, mnogo je toga u našem fudbalu što je i dalje podložno mitovima. Mi, srpski fudbalski navijači, neretko smo skloni preuveličavanjima i mitomaniji, ali istorija je tu da nam pokaže da stvari često nisu onakve kakvim ih smatramo.
Zato u ovom MONDO serijalu, osim što se bavimo istorijom srpskog fudbala u prethodnih 125 godina, želimo i da je rasvetlimo iz ugla verovanja koja su se odomaćili među publikom, a koja nisu potkovani činjenicama.
U tome nam pomaže Nebojša Jakovljević, autor knjige "Fudbalska takmičenja južnih Slovena 1873-1941", Subotičanin koji već godinama istražuje i "kopa" istorijske podatke vezane srpski i jugoslovenski fudbal.
"Još dok sam studirao, počeo sam da istražujem, hteo sam da pravim zbirku klubova i njihove istorijate. Odlučio sam da popunjavam istorijat Prve lige iz vremena pre rata i onda vidiš - 'pa ovde se ništa ne slaže'. Mnogo stvari po kojima vidiš da se time niko nije bavio. Kako sam sve zapisivao, onda sam rekao hajde da sve sakupim u knjigu. Ona je bila pokazatelj kako bi trebalo da se radi na istorijatima, da postoji metodološki pristup, da postoje izvori i reference", počinje Jakovljević za MONDO, objašnjavajući otkud to da se inženjer računarskih nauka bavi ovom temom.
Od autora Bobana Živanovića smo već saznali neke nepoznate stvari o srpskom fudbalu, a Jakovljević (33) je idealan sagovornik da nam otkrije šta se to u srpskoj fudbalskoj javnosti sve češće potkrada kao činjenica, a nema veze sa faktima.
Priču počinjemo od Crvene zvezde i Partizana, dva najveća srpska kluba za koje mnogi prethodnih godina, bez pokrića, smatraju da su "duhovni naslednici" predratnih klubova SK Jugoslavija i BSK. Sve je više onih koji veruju da "večiti" rivali imaju neke važnije veze sa predratnim beogradskim velikanima.
"To je relativno nova priča. Činjenica je da BSK-u i SK Jugoslaviji nije dozvoljeno da postoje. Posle rata su se rađali klubovi novih kasta, klasa i različitih oblasti, jer je ceo sistem sporta kopiran od sovjetskog modela fiskulture. I sve od 1945. do 1948. i čuvenog Informbiroa je bilo zamenjeno tim modelom. Došlo je do tih priča u poslednje vreme malo iz neznanja, a malo jer neki izgleda vole da preuveličavaju stvari."
NE, ZVEZDA I PARTIZAN NEMAJU VEZE SA SK JUGOSLAVIJOM I BSK-OM
Objašnjenje zašto Zvezda nije nekakav "duhovni naslednik" SK Jugoslavije, a Partizan BSK-a je vrlo jednostavno.
"To za Partizan i ne znam kako se stvorilo. Recimo, od igrača na prvoj utakmici Crvene zvezde 4. marta 1945. polovina je zapravo igrala za BSK, među kojima i najveća zvezda Rajko Mitić, a ne za SK Jugoslavija. To što je crvena boja dresova kao i što je bila boja SK Jugoslavije, to nema veze", kategorično objašnjava naš sagovornik.
Jakovljević napominje da se on u svemu što tvrdi služi isključivo dokazivim činjenicama.
"Zvezdina boja ja crvena, to svi znamo, jer je crvena boja simbol komunizma. Niti su to isti ljudi. Ljudi koji su vodili SK Jugoslavija su bili usko povezani sa tadašnjim vlastima Kraljevine Jugoslavije. Crvena zvezda je zamišljena kada je osnivana kao tim omladine, tim Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije. I osnivačka skupština je uostalom održana u njihovim prostorijama. To je tako zamišljeno društvo, a Partizan je zamišljen kao tim vojske. Čak se zvao tim Centralnog doma jugoslovenske armije (CDJA) Partizan. To su sve sovjetski modeli klubova koji nemaju veze sa onim predratnim. Što se tiče nasleđivanja stadiona, oni su samo jednostavno dodeljeni novim klubovima nakon konfiskacije i nacionalizacije", jasan je Jakovljević u razgovoru za MONDO.
On navodi i da su u timu Zvezde na prvom meču u istoriji kluba zapravo bila petorica igrača BSK-a, a samo trojica iz Jugoslavije - Milovan Ćirić, Vladimir Pečenčić i Ljubiša Filipović.
NE, OFK BEOGRAD NIJE NASLEDNIK SLAVNOG BSK-A
Kada pogledate grb OFK Beograda, videćete godinu 1911. Kada pogledate njihov zvanični istorijat, videćete da piše da su pet puta bili šampioni predratne Jugoslavije. Ali to je sve samo pozivanje na klub koji, činjenice pokazuju, nema veze sa OFK Beogradom.
Beogradski sport klub (BSK) osnovan je 1. septembra 1911. godine i ove godine bi proslavio 110. godina postojanja da ga pred kraj Drugog svetskog rata nisu zabranili pripadnici novih komunističkih vlasti. Jakovljević navodi da je novinar "Politike" Ivan Cvetković najbolje dokazao da OFK Beograd ne može biti naslednik BSK-a.
I zaista, u tekstu Ivana Cvetkovića iz 2011. godine, jasno je pokazano da je OFK Beograd nastao 1957. kao posledica brojnih fuzija klubova nastalih po završetku rata u Beogradu.
Tako je OFK Beograd postao iz posleratnih klubova BSK-a (nastao 1950. fuzijom Metalca i Beograda) i TSK Šumadija (nastao 1956. fuzijom Šumadije i Trgovačkog). Zapravo, najstariji "predak" OFK Beograd je beogradski klub Metalac nastao 8. februara 1945. godine, kao obnovljeni klub Jadran, nastao 1929. godine, a koji je prestao da postoji sa izbijanjem Drugog svetskog rata 1941.
Ali taj Metalac nipošto nije mogao da bude naslednik slavnog BSK-a, jer je petostruki šampion Jugoslavije od strane komunista zabranjen tek 27. maja 1945. godine. Dakle, BSK i Metalac su tri i po meseca postojali u isto vreme, pa nije ni moguće da Metalac, a kasnije OFK Beograd budu naslednici BSK-a.
"U istočnoj Evropi je, inače, u modi da se bude 'stariji od komunizma'", konstatovao je Cvetković u tekstu pod nazivom "Vek OFK Beograda - prevara veka".
MNOGI KLUBOVI U SRBIJI SE PREDSTAVLJAJU STARIJIM NEGO ŠTO JESU
No, Nebojša Jakovljević otkriva da postoji još nekolicina klubova u našoj zemlji koji tvrde da su stariji nego što zaista jesu.
Navodi primere Voždovca i Jagodine, ali i danas stranih, a nekada jugoslovenskih klubova, poput hrvatske Rijeke.
"Od naših klubova tu je Voždovac koji se neosnovano poziva na 1912. godinu kada je osnovan SK Dušanovac. Voždovac je zapravo Voždovački sport klub koji je osnovan 1929. godine i ti klubovi su se paralelno takmičili. Dok je jedan klub bio u tadašnjem prvom rangu podsaveza, ovi drugi su bili u drugom ili trećem rangu. Posle Drugog svetskog rata, bilo je to društvo Sloboda i bio je Voždovački klub. I tad je Sloboda ugašena, taj stadion koji je bio Slobodin sa Dušanovca, dodeljen je Voždovačkom. To je bila jedina poveznica ta dva kluba. Dakle 1912. je zapravo osnovan neki drugi klub koji nema dodirnih tačaka sa FK Voždovac", objašnjava Jakovljević u dahu.
Šta je onda sa Jagodinom?
"Bivši superligaš Jagodina baštini neku 1919. kada je formiran prvi fudbalski klub u Jagodini. Ali u Jagodini je posle toga postojalo više klubova, sve različiti, koji su se posle 14. oktobra 1962. fuzionisali u tadašnjem Svetozarevu, dakle Jagodini. I tad je zapravo nastao FK Jagodina, a ne 1919. kako sad stoji", kategoričan je sagovornik MONDA.
"Evo sad i Rijeka baštini neku tradiciju "hiljadu devetsto i neke" (1906. prim. aut), a klub je osnovan 1946. godine tako što je zamišljen kao tim grada Rijeke. Tada je bilo pet-šest timova iz Rijeke koji su se fuzionisali i od toga je napravljen klub kao tim grada Rijeke. I taj klub se na početku u Jugoslaviji zvao Kvarner, pa je posle postao Rijeka."
Međutim, Jakovljević jasno naglašava da postoji mnogo srpskih klubova koji prezentuju pravu istoriju, a neki od njih, poput Sloge iz Petrovca na Mlavi, nisu čak ni menjali ime tokom svog postojanja.
Ali zašto onda dolazi do ovakvih grešaka?
"Pod broj jedan - jednostavno neznanje. Pod broj dva - težnja da budeš stariji nego što jesi. Ali napominjem da ima dosta klubova koji baštine svoju pravu istoriju. Čak ima i onih koji su stariji nego što predstavljaju, a ni ne znaju."
"SPARTAK IZ SUBOTICE JE STARIJI OD 1945. GODINE"
Kako sad to? Ima i obrnutih primera, klubova koji su stariji nego što predstavljaju da jesu? I to je moguće?
U Srbiji, prema rečima Jakovljevića, očigledno jeste, a objašnjava i kako je do toga došlo.
"Spartak iz Subotice je stariji od 1945. godine. To je zapravo subotički klub ŽAK (Železničarski atletski klub) koji je osnovan 1922. godine", ukazuje naš sagovornik na klub koji se u godinama pre početka Drugog svetskog rata takmičio u Srpskoj ligi.
"Taj ŽAK je samo morao da preregistruje ime u Spartak jer je igrao tokom Drugog svetskog rata. I dan-danas se to sportsko društvo zove Sportsko društvo železničara (SDŽ) "Spartak". U predratno vreme je Železnica bila iza kluba. I sve ostalo je isto - boje kluba, stadion koji je izgrađen 1936. i na kojem je ŽAK igrao pre rata, svi igrači i uprava, sve je potpuno isto. Samo je promenjen naziv i čak i za to postoje dokazi. Doduše, oni su sada vrlo novijeg datuma, jer su 2008. fuzijom sa Horgošem izgubili sa pravne strane poveznicu sa pravim Spartakom", zaključuje Jakovljević u razgovoru za MONDO.
U srpskom fudbalu se, stoga, mnoge netačne informacije provlače kao tačne. I možda će neko reći da i nije tako važno i da su to sve samo sitnice.
Ali ako istoriju srpskog fudbala - a otkrili smo u ovom MONDO specijalu da je daleko bogatija nego što smo znali - ne možemo da pamtimo onakvu kakva je bila, onda teško da ćemo njegovu budućnost moći da prihvatimo...
Čitajte još u ponedeljak na MONDU: Najveći skandali predratnog fudbala u Jugoslaviji!