Reprezentativci za koje se ne zna. Pehar koji nije postojao, liste strelaca koje loše prepisujemo i plejboj čiji su rekord u Italiji oborili tek SMS i Vlahović – sve ovo niste znali o srpskom fudbalu!
Nedavno je srpski fudbal proslavio svoj jubilej – 125 godina postojanja. Čitali ste o tome kako je sve krenulo i kako su začetnici srpskog fudbala ratovali i toko Velikog rata i dalje mislili na prelepu igru.
Pisali smo i o fudbalskim pionirima koji su nam dali Crvenu zvezdu i Partizan, a za mnogo toga autori tekstova ne bi znali da nije Bobana Živanovića i njegove fantastične knjige "Hronika prve lige".
Knjiga se bavi prvenstvima Jugoslavije održanim od 1923. do 1940. godine i razvejala je mnoge zablude koje smo imali o predratnom fudbalu, a bilo ih je mnogo!
"Imali smo strahovit problem da nađemo tačne podatke, da vidimo koji su podaci tačni kada se ne podudaraju. To je bilo amatersko vreme i tu i tamo se vodila ili nije vodila evidencija, mada ne mogu da grešim dušu, uglavnom su bili ažurni. Uzmimo u obzir ratno stanje, koliko su ti arhivi preživeli, pa onda moraš da uzmeš u obzir posleratni period i ono što je preteklo, dosta je uništeno. Počev od gašenja klubova, menjanja njihovih imena, nestajanja arhiva...", počinje svoju priču za MONDO Živanović.
Sa njim smo rešili da otkrijemo neke manje poznate zanimljivosti o predratnom fudbalu, koje bi morale da se znaju, ali nažalost nisu opšte poznate!
IZGUBLJENI REPREZENTATIVCI
Svašta se izgubilo tokom godina, a izgubio se i poneki reprezentativac! Naš sagovornik nam priča o trojici fudbalera koji nemaju zvanične nastupe za nacionalni tim, a bili su reprezentativci.
"U Fudbalskom savezu su nestale mnoge arhive, a postoji nekoliko igrača među kojima su Milan Becić, Manojlo Živković i Franja Valok, koji su imali zvanične nastupe u reprezentaciji Jugoslavije. Zašto te utakmice nisu uvedene u arhiv Fudbalskog saveza kao službene, nemam pojma. Jedna je bila protiv Mađarske, a jedna protiv Holandije", priča nam Živanović.
Stameni napadač Milan Becić je jedan od igrača kome nastup nije upisan. Posle uspešne karijere u Jugoslaviji igrao je i za francuske klubove, a protiv Mađarske njegov nastup nije upisan u arhivu.
"Milan Becić je bio odličan centrarfor i bio je poznat igrač, a nisu mu zavedene te utakmice. A recimo Mađari su tu utakmicu zaveli. Sve to je verovatno posledica aljkavosti u arhiviranju", iskren je naš sagovornik.
Poznato prezime nosi Franja Valok, stariji brat od strica legende Partizana Marka Valoka. Nekadašnji defanzivac SK Jugoslavije više puta je dolazio i pokušavao da ispravi nanesenu nepravdu, ali nikada nije uspeo!
"Imam pouzdanu informaciju da je Franja Valok, stariji brat od strica Marka Valoka, više puta dolazio u Fudbalski savez i donosio novine i izveštaj sa utakmice. Želeo je za života da ispravi nepravdu, da mu se taj nastup upiše", priča nam Živanović.
PEHAR – NIKADA! ALBUM ZA SLIČICE? 1932. GODINE!
Ako pogledate stare slike, arhive, fotografije, pa i knjigu „Hronike prve lige“, jedne stvari nigde nema. Pehara!
"Nikada nigde nisam našao da se uručio pehar i verujem da nije postojao pehar za šampiona države. Ni u jednom trenutku, ni u jednom pasusu, ni na jednoj fotografiji nema pehara. Ni medalje ne postoje", priča Živanović, ali ipak ističe da je moguće da je jedan pehar postojao.
A sa njim i album za sličice 1932. godine!
"Jedino što sam našao je album sa sličicama iz 1932. godine. Postojala je privatna fabrika čokolade Šonda, a u njihovom izdanju je u albumu za sličice fotografisan pehar čiji je darodavac bila fabrika, kao neka vrsta sponzora tog šampionata. To je jedini pehar koji sam ja našao i koji se pominje kao dobitnički. Mislim da pehari nisu postojali."
NETAČNE LISTE STRELACA
Budite oprezni ako se zainteresujete za najbolje strelce predratnog fudbala, podaci o njima su uglavnom dosta sumnjivi.
"To su te prepisivačke varijante... Ima netačnih stvari koje su maltene postale oficijelne informacije. Recimo da je na listi strelaca Dragan Jovanović prva tri šampionata najbolji strelac, ali nema veze, ko će proveravati", počinje Živanović i onda objašnjava kako zaista stvari stoje.
"Imaš recimo Franju Gilera koji je ’26 bio najbolji strelac sa 10 golova (Jovanović tek treći strelac sa 6 golova), pa ’27 Kuzman Sotirović (BSK) i Branko Zinaja (HAŠK) sa po 6 golova", priča nam naš sagovornik, ali to nisu jedine zablude.
"Moša Marjanović i Ivan Pavelić iz Konkordije su najbolji strelci 1930. godine, a taj čovek se nigde ne pominje, samo Moša. Pa ’36 godine je Jozef Velker iz NAK-a najbolji strelac, a nigde se ne pominje."
SEZONE – NE GODINE!
Fenomenalna knjiga "Hronika prve lige" značajna je i stoga što je odagnala jednu zabludu. Svuda viđamo da su prvenstva predratne Jugoslavije računata kalendarski, a u stvari su u pitanju sezone.
U čemu je stvar?
"Mnogi su imali primedbu da se ne može govoriti o sezonama jer se prvenstvo igralo u kalendarskoj godini. Ali sam ja navodio sezone jer je šampionat igrat sezonski pošto su se pre završnog dela šampionata igrale regionalne kvalifikacije. Moralo je da se prođe sito i rešeto po tim tadašnjim banovinama, da se dođe do određenog broja klubova u završnici. Zato su sezone po meni ispravnije nego kalendarske godine. Niko nije došao u maju, odredio šest klubova i rešio da igamo. Ti klubovi su nekako došli do finala", ispravja veliku grešku
VELIKANI SU GRADILI SRPSKI FUDBAL
Posle filma "Montevideo" srpska javnost je upoznata sa likom i delom Milutina Ivkovića. Ali on nije bio jedini čovek koji je gradio srpski fudbal, a da je i van sporta ostavio ogroman trag.
"Sami fudbaleri su bili veličine! Koliko je tu bilo doktora nauka, lekara, viđenih ljudi. Mika Ranojević iz BASK-a je dugo godina bio poznat profesor na Elektrotehničkom fakultetu. Rato Dugonjić je bio predsednik predsedništva Saveza komunista Bosne i Hercegovine, a za Slaviju iz Sarajeva je igrao desno krilo“, priča nam Živanović, a onda prelazi na estradne zvezde!
"Severin Bjelić je bio jedna od prvih zvezda Jugoslavije. On je bio prvak u plivanju i vaterpolista, a dolazi iz poznate porodice pošto je njegov otac naš čuveni slikar Jovan Bijelić. Fudbal je njemu bio malo sporedniji u odnosu na plivanje, a kasnije je bio poznat glumac. On je branio u BASK-u sa Jakšićem, Smiljanićem, bilo je velike konkurencije, ali je uspeo da nastupa. Posle rata je bio u vaterpolo klubu i Zvezde i Partizana, kao jedan od pionira. Pa smo imali Mileta Bogdanovića čuvenog pevača, on je bio fudbaler Jugoslavije. U Građanskom iz Zagreba je bio operski pevač Gustav Remec, čovek je bio prvak opere, dogurao je i do Beča. Grga Zlatoper je bio golman HAŠK-a i vrlo poznat karikaturista onog doba", priča nam naš sagovornik.
ACA AUTOBUS – PREDRATNI PLEJBOJ, LEGENDA FUDBALA!
O njemu smo već pisali – kada smo analizirali najbolje sezone srpskih fudbalera u Italiji i kada je bilo reči o predratnim fudbalerima koji su nam dali Crvenu zvezdu. Ipak, o Aleksandru Aranđeloviću se ne zna puno u široj javnosti.
"Aca Autobus mu je nadimak, naš predratni sjajan fudbaler i plejboj Aleksandar Aranđelović. Bio je robustan, verovatno odatle i nadimak i prosto rečeno bio je plejboj. Njegov otac je bio nosilac Albanske spomenice. Bio je iz Crne Trave i naravno, šta će da bude Crnotravac nego preduzimač. Osnovao je klub Jedinstvo, koji je nastao fuzijom Vardara i Konkordije, dva mala beogradska kluba. I onda pošto mu je sin igrao tu je bilo zezanja da mu je tata kupio klub".
Potpisao je Aranđelović za Crvenu zvezdu 1947. godine, ali je gostovanje crveno-belih u Trstu iskoristio da prebegne u Italiju, gde je napravio sjajnu karijeru, U sezoni 49/50 dao je 11 golova za Romu, što je bio najbolji učinak srpskog fudbalera u Seriji A sve do pojave Sergeja Milinković-Savića i Dušana Vlahovića.
RADNIČKI NIŠ I GRAĐANSKI – JEDAN KLUB!
Ako sada pogledate istoriju Radničkog iz Niša, videćete jednu krupnu grešku. Naime tamo se vodi da su Radnički iz Niša i Građanski iz Niša dva različita kluba.
"Godina osnivanja nije sporna, ali se sada Grašanski i Radnički vode kao dva kluba, što u suštini nisu. Nađeno je u službenom glasniku, tadašnjeg FSJ ili FSB da Radnički menja ime u Građanski. U to vreme su u kraljevini prokužavani tadašnji komunisti i Radnički, samo ime je bilo simbol komunizma, protivno kralju i monarhiji. Uredno im zabrane ime, oni okrenu to u Građanski i promene i dresove", priča Živanović.
Naravno posle 1945. godine vraćeno je ime Radnički, ali je i prekinuta istorijska veza sa Građanskim, koji je zapravo isti klub, samo je ime iz političkih razloga bilo promenjeno.
NACISTI PREKINULI POSLEDNJE PRVENSTVO
"Hronika prve lige“ završava se sa prvenstvom 40/41 godine koje je prekinuto taman kada je trebalo da se završe kvalifikacije. Liga je podeljana u tri lige - srpsku, hrvatsku i slovenačku. Srpska je davala četiri, hrvatska tri, a slovenačka jednog prvoligaša.
Nacistički upad u Jugoslaviju je prekinuo prvenstvo, a najviše je za tim žalio SK Bata iz Borova.
"Tada je Bata Borovo bio ozbiljan klub, možda i najpoznatiji od tih fabričkih klubova. Bili su na rubu da uđu u prvu ligu, falila im je pobeda u tom poslednjem kolu koje delimično nije zbog bombardovanja Beograda. Hrvatska i slovenačka liga su odigrane, a ova naša nije. Naravno, sve da i jeste, ne bi bilo završeno. Hrvati su to isplagirali pa je Hajduku kao pobedniku priznata titula", završio je Boban Živanović.
Nedavno je MONDO bio na licu mesta kada je FS Beograda otkrio bistu Hugu Buliju, čoveku koji je doneo prvu loptu u Beograd.
Tim povodom Marko Pantelić je rekao da „ako ne čuvamo sećanja i istoriju, onda ćemo se i mi izgubiti“.
Čovek koji je mnogo uradio na tome da se ne izgubimo, da sećanja ne izblede, a istorija ne postane lažna je upravo Boban Živanović.
A za sve koji vole fudbal, njegova "Hronika prve lige" je obavezna lektira!
Čitajte sutra na MONDU - Najveći skandali predratnog fudbala u Jugoslaviji!