Lako može da se desi da Srbiju od sezone 2022/23 predstavlja pet timova u Evropi, ali se godinama već sve vrti oko Zvezde i Partizana dok "nevečiti" klubovi jedva da su priredili neko iznenađenje za poslednjih deset godina.
I dok se ponovo priča o sjajnom koeficijentu Srbije na UEFA rang listi i šansi da imamo pet predstavnika u Evropi, ponovo je knjiga spala na "dva slova". U našem slučaju to su opet naravno Crvena zvezda i Partizan koji su jedini stigli do šanse da obezbede evropsku jesen.
Vojvodina i Čukarički su na katastrofalan način završili učešće u Konferencijskoj ligi, iako su dobro počeli, pa je još jednom dokazano da niko van "večitih" ne može da iznenadi.
"Stara dama" je primila šest golova od LASK-a, za ukupan skor od 7:1 u dvomeču trećeg kola kvalifikacija, dok je Čukarički "popio" pet od Hamarbija. Klub sa Banovog brda je prosuo lepu pobedu iz prvog meča, pa je sa ukupnih 6:3 završio evropsku odiseju.
Istina, osvojio je Čukarički 2,5 koeficijentna boda iz duela sa Sumgaitom i Hamarbijem, a Vojvodina još 2 na osnovu pobeda nad Panevežisom, ali ne i više od toga.
Ako ne računamo Zvezdu i Partizan - i podvučemo crtu za poslednjih deset sezona - ostali srpski klubovi su u Evropi odigrali ukupno 67 mečeva i u njima ostvarili ukupno 28 pobeda. Na prvi pogled, nije to toliko dramatično, ali nekako boli što u još 39 mečeva nije ostvaren trijumf - čak 21 poraz i 18 remija.
Daleko najveći broj pobeda (16) ostvarila je Vojvodina, četiri je dodao Čukarički, a od ostalih srpskih predstavnika - pod kojima podrazumevamo Jagodinu, Mladost, Radnički, Spartak i TSC - niko više od dve.
Štaviše, kada se pogleda učinak "nevečitih" klubova u poslednjih deset godina u Evropi - možemo da zaključimo da su bilo kakva iskakanja od pravila i iznenađenja prava retkost, dok su recimo u Hrvatskoj pored Dinama u grupnoj fazi UEFA takmičenja učestvovali Hajduk i Rijeka.
Za prethodnih deset godina samo je Vojvodina bila blizu grupne faze Lige Evrope, zaustavljana je tri puta, dok niko drugi nije stigao dalje od trećeg kola kvalifikacija.
Ipak, simptomatično je da i Vojvodina štuca već pet sezona u Evropi, poslednji put kada su bili blizu velikog uspeha - na klupi je sedeo Nenad Lalatović, a tekao mu je prvi mandat u klubu. Zaustavilo ih je holandski AZ u jesen 2016, a pre toga još Viktorija Plzenj i Šerif Tiraspolj.
Imala je Vojvodina blistavih trenutaka, pobedila je i izbacila čuvenu Sampdoriju i Bursaspor - međutim, bilo je i šokokova poput Ružomberoka, pa čak i Šerifa i Trenčina.
S druge strane moglo bi se reći da je Spartak pre dve sezone priredio veliko iznenađenje kada je izbacio prašku Spartu, dok je nadomak senzacije prošle godine bio i TSC, međutim posle dramatičnih 6:6 i nezaboravne penal-serije sa rumunskom Steauom - ipak nisu mogli dalje.
Zbog svega toga može se reći da je i veliko iznenađenje što je Srbija trenutno 12. na UEFA rang listi, a to duguje pre svega Crvenoj zvezdi, kao i Partizanu koji je takođe skupio dosta bodova.
Aktuelna pozicija omogućava nam pet predstavnika u Evropi, ali postavlja se pitanje - da li će to nešto promeniti?
Za sada timovi ispod Zvezde i Partizana nisu ostavili značajan učinak u evropskim takmičenjima, a vredi reći da bi se u slučaju pet predstavnika - nacionalni koeficijent delio sa pet. Tako bi učinak mogao da bude još manji nego što je trenutno, što su recimo Hrvati nedavno "osetili" na svojoj koži i zato su pali na UEFA rang listi.
Istina, imali bismo dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona, s tim da bi drugoplasirani imao težak put na "stazi ligaša" gde su holandski i portugalski klubovi, ali bi bar brže mogao do Lige Evrope ili Konferencijske lige.
Trenutno priča o pet predstavnika Srbije samo lepo zvuči, to mesto moraju da zasluže i "nevečiti" klubovi u Superligi koji će početi da se uzdižu i da kvalitetom makar pariraju klubovima poput Laska ili Hamarbija, ovako je to samo izlet sa koga se vraćate pre nego što se ispeče roštilj.