U drugoj polovini devedesetih, kada je Zvezdi bio potreban gol navijači su gledali ka klupi i nervozno dozivali trenera da ubaci "džokera" - legendarnog Dragana Mićića. U intervjuu za MONDO, golgeter crveno-belih setio se svoje uzbudljive karijere.
Navijači Crvene zvezde Dragana Mićića pamte kao džokera, fudbalera koji ulazi u završnici susreta i donosi crveno-belima veoma značajne pobede. U klubu je proveo četiri godine, sarađivao sa velikim trenerima i igračima, a a danas se trenerskim poslom bavi u Prvoj ligi Srbije.
Nakon što je sa ekipom Loznice, napravio senzaciju u Kupu Srbije, posetili smo legendarnog centafora i njegov klub, a u razgovoru sa nekadašnjim ljubimcem navijača Zvezde saznali smo brojne detalje uzbudljive karijere.
Kao i pre 25 godina, uspesi u Kupu doveli su ga u žižu javnosti. Te 1996. je kao napadač Loznice dao gol u dvomeču četvrtfinala protiv Zvezde (2:2 na Lagatoru, 6:1 na Marakani) i otvorio sebi vrata stadiona "Rajko Mitić".
"Ljudi iz Zvezde počeli su da me prate kad nas je žreb te 1996. spojio u Kupu. Mislim da mi je ta utakmica protiv Crvene zvezde otvorila vrata, ali znam da su me gledali i nakon nje. Posmatrali su utakmicu protiv Radničkog iz Obrenovca, gde me je čuvao Predrag Spasić koji je igrao u Realu. Odigrao sam odlično, dao sam gol, a nakon mog driblinga je bio dosuđen penal. Tu su oni već rešili da me odvedu", otkriva Mićić za MONDO.
Pregovori nisu dugo trajali...
"Gledaj, prva reakcija kad me je Džaja zvao... Uzmeš pa razmišljaš, da nije neko drugi, da nije neka fora? Ne možeš da veruješ. Srećom, on je imao specifičan glas. Pitao me je da dođem do kluba, jer su zainteresovani. Sećam se da me je pitao kakve uslove želim. Ma, kakvi uslovi, ja bih peške došao bre! On opet pita za uslove, ja ništa. Treći put kaže 'Šta bi ti hteo, sa kolikom platom bi bio zadovoljan?'. Možda sam mu tek na treće pitanje odgovorio, iako i dalje nisam znao koliku ću platu imati. Hteo sam da budem plaćen koliko i ostali igrači, a Džaja mi je rekao da ću biti zadovoljan".
Podsetite se Mićićevih dana u Zvezdi kroz fotografije:
A kada je stigao među crveno-bele, dočekala ga je snažna generacija crveno-belih.
"Ja sam došao '96, to je ta generacija Milojević, Đorović, Marinović, Sakić, Živković, stari i novi Stanković, Njeguš, Pantelić, Jovičić, Ognjenović... Dobra generacija. Tad smo igrali onaj egal sa Barselonom, koja je bila jaka kao zemlja. I uzeli su oni tad Kup pobednika kupova", prisetio se Mićić.
Sa kim je iz tih generacija i dalje ostao u dobrim odnosima?
"Sa Pericom sam i dalje dobar, kao i sa Pjanovićem, Vitakićem. Sad sam ja malo daleko od njih, ali mi je porodica u Beogradu pa odlazim tamo. Viđamo se, do skoro smo igrali mali fudbal i družili se. Poremetila nas je i korona, neki su u trenerskim poslovima, Đora je pomoćnik Piksiju u reprezentaciji. Čujem se često sa Vinkom Marinovićem, on je napravio sebi trenerski imidž, dobro se kotira. Bio je i selektor mlade reprezentacije BiH"
"KO JE BIO NAJBOLJI? NEMA DILEME..."
Imao je saigrače koji su napravili ozbiljne inostrane karijere, bili reprezentativci i zvezde domaćeg i inostranog fudbala. Ko je bio najbolji u toj konkurenciji?
"Perica Ognjenović je najbolji igrač sa kojim sam igrao. Dobri su bili svi centarfori Zvezde, Jovičić, Pjanović, Drulić... Zvezda mora da ima dobrog napadača, svi su imali kvalitet. Ali Perica je bio najbolji, ne kupuje Real nekog bezveze. On je tad imao neke driblinge koji su tek pre nekoliko godina počeli masovno da se koriste", otkrio je Mićić.
Perica je iz Zvezde otišao u Real...
"Siguran sam da je on imao kvalitet za Real, da je mogao tamo da igra. Zašto nije, ne znam", sleže ramenima Mićić.
S tim u vezi, lako je pretpostaviti koga bi Mićić doveo u Loznicu kada bi mogao da odebere jednog bivšeg saigrača.
"Sigurno bih doveo Pericu Ognjenovića, bez dileme", potvrdio je trener Loznice.
GOL BARSELONI, NIJE MALA STVAR
Pomenuli smo Barselonu - odnosno nezaboravni dvomeč u Kupu pobednika kupova protiv Katalonaca, a Mićić pamti "Blaugranu" i po još jednoj utakmici.
"To smo igrali na Gibraltaru, valjda. Bila je prijateljska, ali su oni isto igrali u punom sastavu. Mi smo poveli, ja sam dao gol, možda je čak bilo 1:0 na poluvremenu. Posle su nas dobili, mislim da je bilo 4:1 za Barselonu. Ali nije mala stvar, sa Gvardiolom sam menjao dres na toj utakmici. Bili su top ekipa. Ponosim se sa igranjem u Zvezdi četiri godine i datim golom Barseloni!".
Bivši Zvezdin "džoker" posebno pamti još dva evropska dvomeča. Prvi je neverovatni dvomeč protiv Meca (sa Vladanom Lukićem u timu), koji je bio odlučen penalima, u kojima Mićić nije dao gol.
"Posle 2:1 kod nas i tamo, ušao sam 15 minuta pre kraja revanša i javio se da hoću da šutnem. I šutiram u četvrtoj seriji i mašim! Oni su onda pogodili u petoj, pa je kum Bunja dao gol i prošli smo. Ulog je bio veliki, a da smo ispali..."
Kada pomene svog kuma i bivšeg kapitena, prerano preminulog Gorana Bunjevčevića, Mićiću naviru emocije.
"Bio je čovek koji je za mene mnogo uradio. Teško mi je palo sve što se dogodilo. Bio je majstor. Umeo je da provuče loptu, tako je pametno igrao fudbal. Fizički on nije bio jak, oni su u Engleskoj svi bili jači od njega. Pričao mi je kako su mu teški dueli dok je igrao za Totenhem, ali je imao neverovatnu tehniku. Mnogo asistencija je napravio kao štoper’’, rekao je Mićić.
Drugi susret iz tog nezaboravnog perioda je obeležio Mićićev promašaj. Bio je to najbitniji gol koji nije postigao u karijeri.
"Da, Ekeren. Možda je to bio momenat na koju će stranu karijera prevagnuti. Da sam dao gol Ekerenu pobedili bismo tu utakmicu i prošli dalje, a verovatno bih i skrenuo pažnju na sebe. Bila je velika kiša tada. Dobro sam šutnuo loptu, nego zbog kiše nije mogla da primi felš i uđe u gol. Samo je skliznula po travi i pogodila stativu".
ČIKA MIŠA JE REKAO: DECO, 'AJDE PO LICENCE
Na "Marakani" je sarađivao sa nizom poznatih trenera, a od svih je naučio pomalo. Ipak, jedan ga je posebno pogurao u trenerske vode.
"Kada sam došao, u Zvezdi je trener bio Pižon, pa Ostojić, Kosanović, Muslin, Dostanić. Pa Đoinčević i Maradona Petrović u Radu, Blagoje Paunović u Banatu, pa Peca Rakojević i profesor Vukašinović. Brane Oblak i Nenad Gračan u Kopru... Negde sam računao, jedno 18 trenera me je treniralo kroz karijeru. Na mene je dosta uticao Kosanović", kaže Mićić.
Popularni "čika Miša" je svoje nekadašnje učenike ubedio da ostanu u fudbalu i nakon završene igračke karijere.
"Okupio je nas bivše igrače Zvezde i pogurao u trenerske vode. Bio je tu i Bunjevčević. 'Ajde, deco moja, da završite za licence’, rekao je i tako smo krenuli. Ja sam mislio 'gde ću ja', nisam još ni razmišljao o trenerskom poslu, ali ajde – idemo! Završimo za 'B' licencu, pa odmah idemo na 'A' i tako je to prošlo. On nas je vukao u tom smeru".
Kada uporedi vreme svog igračkog razvoja sa današnjim igračima, posebno mu smeta to što igrači dobijaju pogrešne savete i što su pojedini preplaćeni.
"Meni je plata bila u drugom planu. Tad je takvo vreme bilo, sad kad ti klinci razgovaraju o potpisivanju ugovora uslovi su im prva stvar. Savetuju ih, ali pogrešno ih savetuju. Kad slušam te cifre koje dobijaju igrači Zvezde, realno su mnogi preplaćeni. Pogotovo domaći igrači. Treba da igraš tu i da ne gledaš uslove. Da se nametneš, dokažeš, a lovu uzimaš kad odeš preko! Ovde je, izgleda, obrnuto", kaže trener Loznice.
ARKAN JE ZVAO, NUDIO NOVAC...
I Mićić je imao priliku da napusti Crvenu zvezdu i zaradi veliki novac. Zvao je Arkan, zainteresovan je bio da ga dovede u Obilić i obećavao mu milione.
"Meni je 1998. istekao ugovor, pošto sam potpisao na dve godine. To je saznao Željko Ražnatović Arkan i odmah me je zvao da odigram kvalifikacije u Evropi nakon što je Obilić bio šampion. Bila je neka priča 'Ajde dođi', rekao sam mu da ću se javiti sutra, jer sam u obavezama. On me sutra zove opet. 'Alo, pa rekao si da ćeš se javiti i nisi se javio', rekao mi je Arkan. Nije mi bilo svejedno", priča Mićić nakon skoro 25 godina.
Na kraju je stigao na stadion Obilića, gde je pregovarao sa Arkanom i tadašnjim trenerom Okukom.
"Pričali smo o tome da odigram mečeve u Evropi za Obilić i da me odmah nakon toga prodaju. Arkan mi je predložio da tri miliona maraka od prodaje idu meni na ruke, a tri miliona da ostanu njemu. Možda je i postojala neka varijanta po kojoj bih prešao u Obilić, ali nisam mogao da tražim novac unapred. Posle sam u razgovoru sa Džajom pomenuo da me je zvao Željko, ali je on rekao da ostajem i odmah reagovao da me zadrži. 'Nema ništa od toga, produžićemo na još dve godine', rekao mi je Džajić. Tako je bilo, četiri godine sam ostao u Zvezdi", pamti bivši golgeter.
Za tom propuštenom šansom ne žali, kao ni za bilo čim u karijeri koja ga je posle Zvezde vodila do Rada, Kopra, Budućnosti Banatskog Dvora, sve do Radničkog iz Obrenovca, u kojem je završio 2008.
"Ne kajem se ni za šta, možda nisam napravio karijeru kakva se očekivala, ali sam ostavio neki trag i zadovoljan sam. Nek i trenerska bude ista takva, ja sam skroman".
Na "Marakani" se dokazao kao igrač, da li je sada klupa Crvene zvezde san?
"Svi maštamo da ćemo jednog dana trenirati Zvezdu, ali opet treba gledati realno. Svako zna na kom je nivou, Zvezda je sada daleka priča. Stanković fino radi svoj posao, Zvezda ima kontinuitet u Evropi, vratila se tamo gde treba da bude. Sada ponovo ima imidž, pozitivno se priča o rezultatima Zvezde", zaključio je čovek čije prezime će odmah izgovoriti svaki navijač Zvezde na pomen reči "džoker".
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.