Partizan će morati u narednom periodu bez jednog od svojih najboljih igrača. Bibars Natho moraće da ode na dužu pauzu, pošto mu je u prethodnim danima ustanovljena anemija.
Izraelski fudbaler je tokom reprezentativne pauze saznao da ima problem "malokrvnosti", zbog čega se već oglasio, otkrivši da do kraja 2021. godine neće moći da pomogne Partizanu. Tim povodom, kontaktirali smo stručnjake da nam bliže približe problem koji Bibars Natho trenutno ima.
Čitavo ustanovljavanje problema otpočelo je kada je Natho na utakmici u dresu Izraela prošle sedmice morao da napusti igru u 23. minutu zbog otežanog disanja. Isprva nije bilo jasno koliko dugo će ostati van stroja, ali sada znamo da je to slučaj makar do kraja ove godine.
Zbog toga smo pozvali dr Radmilu Šehić, iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Ona je za MONDO govorila o generalnim aspektima anemije, simptomima i načinima rešavanja tog problema, te je važno napomenuti da ona nije deo doktorskog tima FK Partizan niti je doktorka samog igrača.
Dakle, šta je tačno anemija?
"Anemija je stanje kojem duže vremena treba da protekne da bi se konstatovala. Postoji mnogo tipova anemije. To je hronični proces u organizmu smanjenja broja eritrocita ili smanjenja hemoglobina, odnosno krvnog pigmenta", počinje dr Radmila Šehić za MONDO.
"Da bi se došlo do anemije mora puno vremena da protekne. Može da bude u pitanju nedostatak gvožđa u organizmu zbog problema sa digestivnim traktom, gde se gvožđe resorbuje, dakle na prelazu želuca u dvanaestopalačno crevo, tu je resorpcija gvožđa. Može da bude i kod hroničnog gastritisa, želudačne kile, koji duže vremena traje, i gde dođe do pojave te takozvane sideropenijske anemije. Može doći do anemije zbog nedostatka vitamina B12, to ste verovatno i čuli, to je takozvana permiciozna anemija."
Kako anemije nastaju?
"To su sve anemije koje nastaju dugotrajnim procesom defektom u ishrani, potencijalnim problemima sa organima. Retko kad bude hematološko oboljenje, u nekoj krvnoj lozi, ali i za to treba vremena. Anemija može da nastane akutno, ali samo kod značajnijeg krvarenja. Hronično nastala anemija dugo vremena signalizira da nešto s organizmom nije u redu, i karakteriše ih istovetna krvna slika bez obzira o kom se tipu anemije radi."
Koji su onda simptomi anemije koji bi mogli na nju da ukažu?
"To su malaksalost, slabost u mišićima, nedovoljna snaga, zadihanost posle minimalnog rada ili angažovanja, gubitak apetita, mučnina, očito i sama osoba primeti da je malo bledunjava, ima vrtoglavicu, nedovoljno je stabilna u hodu. Sve to upućuje na te anemije. Neretko se dešavaju i tahikardije, odnosno lupanje srca kojim srce kao mišić želi da dođe do dovoljno kiseonika koji ne dobija zbog spuštenog hemoglobina. Tu simptomatologiju ispoljavaju svi oni koji imaju bilo koju anemiju."
Dr Šehić napominje da anemija ne nastaje "od danas do sutra" i da je potrebno mnogo dijagnostičkih postupaka da se obavi ne bi li se ona ustanovila. Ona kaže i da je anemija kod generalne populacije - česta.
"Najčešće su anemije bezazlene i daju se korigovati, bilo rešavanjem problema sa želucem, bilo davanjem preparata gvožđa. Ne zaboravite da i zdrave žene, trudnice, imaju nekada anemiju zbog tog svog stanja u kom se nalaze. Nije to ništa pogubno niti je to presuda. Anemija je stanje, to nije bolest! To je stanje koje se da sanirati u većini slučajeva", kaže Dr Šehić za MONDO.
I lečenje anemije zavisi od toga o kom tipu anemije se radi.
"Zavisi i koliko je dugo trajala, kada je uočena. Jer nije važno samo rešiti problem, nego i pratiti dalje organizam da ne dođe do ponavljanja problema, jer to nije redak slučaj. Najvažnije od svega toga je otkriti uzrok anemije. Kad se ustanovi šta je izazivač anemije, lečenje je najmanje problematično, jer se tačno zna procedura lečenja i u većini slučajeva takve osobu budu i izlečene. Ako je nedostatak vitamina B12, daje se vitamin B12. Ako je nedostatak gvožđa, nadoknađuje se gvožđe sa C vitaminom koji ga prenosi."
Dr Šehić više puta napominje da anemija nije bolest već trenutno stanje. Kaže da anemija upozorava osobu da mora da se pobrine o sebi i da lekova za nju ima. Na kraju, ona u pozitivnom tonu govori na temu povratka profesionalnih sportista obavezama u dogledno vreme.
"Kako ne! Mnogi se vraćaju, ljudi se vraćaju i radnim obavezama, što ne bi sportu? Neke radne obaveze su ekstremne, kao što je moja bila u Hitnoj pomoći tokom 40 godina, to je ekstremni "sport". Pa su mnogi doktori posle rešavanja anemije se vraćali na posao u Hitnu pomoć bez ikakvih problema. Ne vidim zašto ne bi i jedan mlad sportista", zaključuje dr Radmila Šehić za MONDO.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.