Bliži se novo Svetsko prvenstvo, a na ovogodišnjem izdanju, Hrvatska će pokušati da ponovi podvig iz 2018. i stigne do finala najvećeg planetarnog takmičenja. No, u Hrvatskoj je sa velikim uspesima sve počelo 1998. u Francuskoj, kada su na Mundijalu "vatreni" stigli do trećeg mesta.
Sada je britanski "Gardijan" posvetio opširan tekst Hrvatskoj i fudbalu u toj zemlji nakon raspada Jugoslavije. Nekadašnji igrači Igor Štimac i Slaven Bilić govorili su i o periodu pre raspada nekadašnje zemlje, isticavši da nisu smeli da slobodno govore kao Srbi, da u mlađim kategorijama nisu dobijali prilike zbog srpskih trenera, a uporedili su i građanski rat tokom raspada Jugoslavije sa aktuelnim ratom u Ukrajini.
Štimac i Bilić su, takođe, učestvovali u dokumentarcu Luisa Majlsa o tom razdoblju hrvatskog fudbala, zajedno sa Zvonimirom Bobanom, Robertom Prosinečkim i Davorom Šukerom. Sada su njih dvojica Britancima hteli da dočaraju kako je bilo odrastati u komunističkoj Jugoslaviji.
"Imao sam lepo detinjstvo. Lako je sada govoriti sve negativno o Jugoslaviji. Ali imali smo odlično obrazovanje, igrali fudbal na ulicama i bilo je neverovatno sigurno. Split je prelep grad, sportski grad i ničeg drugog nismo bili svesni", počeo je Bilić.
"Mi nismo bili kao Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Poljska. Bili smo između. Gledali smo finale FA kupa iz Engleske na televiziji i moj otac je kupovao ploče 'AC/DC'-ja i 'Iron Maidena' koje niste mogli da kupite u Mađarskoj ili Čehoslovačkoj. Naravno da nismo smeli otvoreno da razgovaramo kao Srbi i bilo je protivzakonito biti nacionalista. Sećam se da smo pevali hrvatske pesme kao da su zabranjeno voće jer u tim godinama voliš da budeš buntovnik."
Bilić je rekao da nikada nije igrao za Jugoslaviju u mlađim kategorijama, ali da je ipak bio dobar igrač.
"Nikad nisam igrao za reprezentaciju Jugoslavije do 16, do 17 ili do 18 godina. Nisam bio Franc Bekenbauer ili Bobi Mur, ali sam bio dobar. Imali smo selektora iz Srbije i on me povukao u stranu i rekao: 'Tvoja porodica je etiketirana.'"
Naravno, Britanci su hteli da povuku paralelu između rata koji se trenutno odvija u Ukrajini, i onom koji je trajao u Hrvatskoj tokom raspada Jugoslavije. Štimac kaže da između ta dva rata postoji velika razlika.
"Isto je, ali postoji velika razlika. Ceo svet stoji uz Ukrajinu. Niko nije stajao uz nas. Niko nije želeo da Hrvatska postane samostalna. Evropi i svetu je bila potrebna Jugoslavija kao fleksibilna komunistička zemlja, kao štit mira. Kakvu smo pomoć dobili? Bilo je tipova koji su nam prodavali pištolje za 1000 dolara za odbranu od tenkova i aviona", rekao je Štimac svoje viđenje rata tokom raspada Jugoslavije.
Po završetku rata, reprezentacija Hrvatske je 1996. stigla do četvrtfinala Evropskog prvenstva, da bi dve godine kasnije bila trećeplasirana na Mundijalu u Francuskoj. U tom uspehu je presudnu ulogu imao njihov tadašnji selektor Miroslav Ćiro Blažević, koji je, kako piše "Gardijan", upravljao igračima snažne volje i izvanrednog talenta.
"Bio je neverovatan i stalno nam je govorio da smo najbolja ekipa na svetu. Na Svetskom prvenstvu 1998. rekao mi je da sam najbolji štoper na svetu. Znam da nije istina, ali voleo sam to da čujem", rekao je Bilić, dok je Štimac dodatno dočarao stanje u svlačionici.
"Uz naš kvalitet, Ćiro nije previše ulazio u taktiku. Trebalo je samo da upravlja velikim egom i karakterima, a način na koji je to učinio bio je tako impresivan. Pričali smo o njemu - Boban, Alen Bokšić, Aljoša Asanović, Šuker, Prosinečki i ja - i znali smo da nijedan trener na svetu ne može da upravlja našom svlačionicom. Ali mi smo Ćira jako poštovali. Od prvog dana nam je govorio: 'Spremni ste da postanete svetski prvaci.' Isprva smo se svi smejali: 'Ajde, Ćiro, nemoj nas zaje*avati.' Ali ubrzo je bilo očito da smo spremni za velike stvari", zaključio je Igor Štimac.