Zdravko Mamić se i definitivno povukao iz fudbala i objavio da je vreme za penziju. Oprostio se od svog Dinama, ali i od rada u sportu u poslednjem intervjuu, a deo razloga za takvu odluku su i smrti njemu bitnih fudbalskih ljudi u poslednjih nekoliko meseci.
Pre svega je tu mislio na Miroslava Ćiru Blaževića, čija ga je smrt kako sam kaže potresla više nego očeva. Znali su se više od 40 godina, bili su kumovi...
"Ćiru sam upoznao 1981. godine kada je bio trener Rijeke prije prelaska u Dinamo. Godinu kasnije došao je u Zagreb. Toliko toga je rečeno i napisano o toj 1982. godini, kada je doneo dugo čekanu titulu prvaka Jugoslavije na "Maksimir". Bio mi je i kum na venčanju i od tada smo 40 i nešto godina bili povezani na različite načine", rekao je Mamić.
Ipak, potresle su ga i smrti srpskih fudbalskih legendi. Priznao je da ga je pogodila smrt Siniše Mihajlovića, ali je pomenuo i nekadašnjeg trenera Partizana Miodraga Ješića i niz hrvatskih velikana.
"Takođe, Sinišina smrt me je iznenadila, da tako kažem. Uvek se pitam kako se to dešava. Imam osećaj da svaki dan se opraštam ne sa jednim čovekom, nego sa više ljudi. Radi se o tome da smo stari, ja konkretno. Živeo sam u vreme tih velikih ljudi Ćire, Mihe, eto nedavno nas je napustio i Miodrag Ješić, pa pre toga plejada hrvatskih trenera, Zlatko Кranjčar, Špaco Poklepović, Tomislav Ivić...Ti svi ljudi su bili dio naših života i mislim da je to pitanje generacije, ne neka pošast. Retko se javljaju novi naraštaji takvih ljudi. Rekao bih da su danas na sceni instant-proizvodi, instant-ljudi, instant-treneri. Mislim da se nikad više neće pojaviti ovakvi giganti koji su na takav način toliko dugo trajali. Nedostajaće njihova harizma", zaključio je Mamić.