Neverovatna priča Sava Baraća, izvadili su ga iz zatvora da bi odigrao jedan meč...
Savo Barać (52) poznati je crnogorski fudbaler. Igrao je za Budućnost, pa je prešao u Vojvodinu, onda je otišao u Makabi iz Haife, pa se posle samo jedne sezone vratio u Podgoricu. Posle toga nosio je dresove Sutjeske, Bokelja, Patraikosa, Vilažnije, a kratko je bio i u Real Madridu, B timu slavnog kluba. Stariji ljubitelji fudbala ga posebno pamte, a sada je ispričao i jednu neverovatnu priču.
Otkrio je kako je jednom prilikom završio u zatvoru, u čuvenoj "Jusovači" u Podgorici, pa ga je trener izvukao na nekoliko sati da odigra meč i da se vrati nazad. On to nije znao. "Priveli su me u petak, kad to urade, onda te puste tek u ponedeljak. I to ne znaš da li će da te puste i da ti kažu mrš kući ili će da te pošalju kod sudije. Ne spavaš kao sada, ovo sad je komfor za ono. Daska i ćebad, nema tu ništa. Bio sam u Jusovači. Sećam se, ovoliki miš, ma ne možeš da ga oteraš, aj zaspi majčin sine", počinje Bato Barać priču u podkastu kod "Igora i Vlada".
Dok su se svi smejali, on je nastavio da prepričava tu dogodovštinu. "Ima jedna sjajna priča, igrao sam u Ribnici tada. Baćko Milić je bio trener. Ležim tako u ćeliji, a zatvor je tad bio, pet-šest ćelija i glavna vrata, kad se vrata otvaraju to je kao voz da prolazi. Subota, oko devet ujutru, viče ovaj 'Gde je ovaj Barać, dolazi ovamo, izlaziš'. Ja se obradovao, Baćko tu dolazi i kaže mi da je završio da izađem i da idemo u Rožaje da igramo meč."
Posle kratke pauze nastavlja zanimljivu priču. "Pojeo sam neki sendvič i sećam se odigrao sam baš dobro. Završilo se sve, srećan sam što se vraćam kući, kad ono autobus ide put Jusovače. Velim Baćku, šta je bre ovo. Na to mi on odgovara 'Ja sam te zadužio, moram da tevratim'. Te ja tako u subotu nazad u zatvor do ponedeljka", zaključuje Barać uz osmeh.
Bato Barać je bio u čuvenoj ekipi Budućnosti sa Grofom Božovićem, Antom Drobnjakom, Nišom Saveljićem, Goranom Đurovićem. Božović i Drobnjak otišli su u Zvezdu, Saveljić u Hajduk iz Kule, pa u Partizan. Proglašen je za najboljeg fudbalera Podgorice 1993. godine i tada su ga tražili beogradski "večiti", stigao je i poziv za reprezentaciju Jugoslavije, ali zbog povrede mu se nije ostvario san.
Ono što se ne nalazi u zvaničnoj biografiji jeste da je posle Izraela bio u Ažaksiou iz Francuske, kao i da je posle toga zbog Peđe Mijatovića otišao u Madrid, do dogovora sa Kordobom nije došlo, pa je trenirao za rezervni tim Reala. "Trenirao sam sa B timom Reala, iskreno, zahvaljujući Peđi Mijatoviću, a ne mojim kvalitetima. Bilo mi je zadovoljstvo i mnogo lepo. Sedam-osam meseci živeo sam životom velikih zvezda", rekao je Barać u jednom intervjuu za "Antenu M".