Legendarni crnogorski napadač Mirko Vučinić gostovao je u emisiji "Mojih TOP 11" kolumniste MONDA Nebojše Petrovića i nakon što je izrazio veru da će Dušan Vlahović uskoro da "kida" u dresu Juventusa, prisetio se utakmice koja je preokrenula njegovu karijeru. Bila je to premijera pred beogradskom publikom koja se završila na sjajan način - tri gola za pobedu nad mladom reprezentacijom Hrvatske u baražu za Evropsko prvenstvo (3:1).
"Novinari su pre utakmice gurali svoje igrače, mene niko živi nije pominjao. Ne mislim na Danka Lazovića koji je bio kapiten i lider te generacije. Pisalo se da treba da počne Purović... čini mi se da je i Vukelja bio u nekim kombinacijama. Uglavnom, Vučinića 'niđe'. Proradio je inat, dao sam tri gola, jedan levom, jedan desnom i jedan glavom. Čuvao me je Ćorluka, ali sam te večeri bio prosto neukrotiv. To je ona sjajna ekipa Hrvatske sa Modrićem, Eduardom, Vukojevićem i ostalima koji su se kasnije proslavili i na seniorskoj sceni", prisetio se Vučinić u razgovoru za MONDO.
"U revanšu nam je Eduardo brzo da gol, ali smo okrenuli golovima Ivanovića i Biševca i u velikom stilu otišli na Evropsko prvenstvo. Šteta zbog povrede koju sam zaradio već na startu završnog turnira i zbog koje sam morao da otkažem i učešće na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj".
A, kako je sve počelo? Prvi trening za Sutjesku bio je pomalo i traumatičan za njega: "Pitali su me 'šta ćeš ti ovde' i poslali kući. Žalio sam se tati koji je poznavao trenera prvog tima Pecu Rakojevića i zamolio ga je da urgira za mene. Izašli su mu u susret i to im se kasnije višestruko isplatilo". Upravo je od ovog tima i krenuo u izbor "najboljih 11" sa kojima je igrao...
VLADAN KOSTIĆ (Sutjeska, 1999 - 2000)
"Za Sutjesku me vežu lepe uspomene, iako sam samo godinu dana proveo u prvom timu. Preciznije, jednu polusezonu. Debitovao sam protiv Sartida dan posle svog 16. rođendana i odmah postigao gol. Imao sam podršku starijih igrača, ali bih izdvojio Kostića koji je na mene ostavio poseban utisak kao igrač elegantnog stila i fantastične leve noge".
GEORGE POPESKU (Leće, 2000 - 2006)
"Stigao je u Leće u poodmaklim godinama, ali me je odmah fascinirao svojim ljudskim i fudbalskim kvalitetima. Nikada pre i posle toga nisam sreo jačeg tehničara među odbrambenim igračima. Leva, desna noga, pregled igre, osećaj za prostor. Način na koji je birao najbolja rešenja u najkomlikovanijim situacijama prosto je ostavljao bez daha. A imao si utisak da je sve to radio sa 10 odsto kapaciteta. Kao da stoji u mestu. Neopisivo."
FRANČESKO TOTI (Roma, 2006 - 2010)
"Koga drugog, nego princa Rima. On je bio poezija fudbala. Velemajstor. Video je u deliću sekunde ono što nikome na stadionu ne bi palo na pamet. Jedino mu igra glavom nije bila jača strana, sve ostalo top. Intuicija, završni pas, šut. Nestvarno. U Rimu ga vole kao boga, to je teško opisati. Zračio je harizmom i bio pravi vođa na terenu. Anegdote? Ima ih koliko hoćeš, ali prvo moraš da isključiš diktafon i pogasiš kamere."
ANDREA PIRLO (Juventus, 2011 - 2014)
"Doktor fudbal. Daj mu loptu kako god hoćeš, on će je primiti, obraditi, odigrati. Izmisliće neku magiju. Mogu da ga čuvaju dvojica, trojica, četvorica... ništa ne pomaže. Njegove lopte su imale oči, prava blagodet za nas napadače. Pratio sam i ove tužne scene iz Turske, tu je još jednom pokazao kakav je čovek. Posvetio se trenerskom poslu, a vina su mu usputna zanimacija. Prozivao sam ga što ne šalje pakete za Crnu Goru, obećao je da će se iskupiti. Ima vremena, držim ga za reč."
ĐANLUIĐI BUFON (Juventus, 2011 - 2014)
"Treba li bilo šta reći? Najbolji golman svih vremena. Na treningu do sutra možeš da mu šutiraš sa 16 metara, nećeš dati nijedan gol. Nisam verovao dok nisam doživeo."
ĐORĐO KJELINI (Juventus, 2011 - 2014)
"Istinski lider. Čini ekipu živom, ne staje sa pričom, drži koncentraciju tokom svih 90 minuta. Pored njega ne smeš da se opustiš nijednog trenutka. Čudo od igrača, svetska klasa."
POL POGBA (Juventus, 2011 - 2014)
"Kada je došao u Juve bio je mlad, ali sam odmah video da je reč o strašnom potencijalu. To sam i rekao u jednom intervjuu, ne postoji bolji vezni fudbaler na svetu od Pola Pogbe. Dečko jednostavno nema nijednu manu. Da se zagradi, da skoči, da ukliza. A trči kao navijen. Šut, dribling, završni pas. Sve za deset. U poslednje vreme pričaju bajke o Gaviju i još nekim igračima, ali to ne može da se poredi sa Pogbom. Francuz može da igra u bilo kom timu i sa bilo kojim igračima, ovi drugi teško. Baš teško."
ANDREA BARZALJI (Juventus, 2011 - 2014)
"Kad već imam Bufona i Kjelinija, da kompletiram trio BBC. Barzalji i Kjelini su najbolji defanzivni tandem u istoriji italijanskog fudbala. Isključivo zahvaljujući njima, Bonući je postao to što jeste."
ALI MABHKUT (Al Džazira, 2014 - 2017)
"Lokalac, ali strašan igrač. Igrali smo zajedno u tandemu i te prve sezone dali preko 60 golova. Mogao je da igra u bilo kom evropskom klubu. Baš ozbiljan igrač, brzina, dribling, šut s obe noge, sve. Bilo je tu mnogo zvučnih imena poput Peruanca Farfana, Brazilaca Žisleja i Tijaga Nevesa, pa ovog Lanzinija koji sada igra u Vest Hemu... Nisam se pokajao što sam otišao u Saudijsku Arabiju. Da budem iskren, bio sam ubeđen da neću proći lekarski pregled. Prva sezona kao iz snova, a onda sam na jednoj utakmici uklizao da spasem loptu da ne izađe u aut i pokidao ukrštene ligamente. Tako je to kad glumim heroja u 90. minutu.".
DEJAN STANKOVIĆ (SCG, 2005 - 2006)
"Taj njegov Inter mi je mnogo puta zagorčao život i uskratio me za mnogo važnih trofeja u karijeri. Smatram ga najkompletnijim veznim igračem sa kojim sam imao priliku da budem u istoj ekipi. Igrati fudbal toliko godina na tako visokom nivou i u jednoj zahtevnoj ligi kao što je italijanska, mogu samo vrhunski igrači i profesionalci. Deki je zaslužio da bude najtrofejniji srpski fudbaler svih vremena i čast mi je što smo bar na tri utakmice delili svlačionicu i sarađivali na terenu".
RADOMIR ĐALOVIĆ (Crna Gora, 2007 - 2017)
"Ovde više biram srcem, nego glavom. Đala je jedan od mojih najboljih prijatelja i jednostavno moram da mu nađem mesto u timu. Uostalom, to mu je jedinstvena prilika da zaigra pored Bufona, Pirla, Totija i ostalih vedeta svetskog fudbala."
TRENER: ANTONIO KONTE
"Ulazio sam u svađe sa svim trenerima, ali sam prema svakome imao veliko poštovanje. Da se ne naljute Zeman, Kavazin, Spaleti, Ranijeri i mnogi drugi, ali Konteu dajem prednost samo zato što je bliži Lećeu, skoro da smo komšije. Sa njim sam osvojio prvi 'skudeto' u karijeri. Zato i taj gol koji sam postigao protiv Kaljarija ima posebnu vrednost. Doneo je titulu koja se u Torinu čekala šest godina i označio je početak decenijske vladavine Juventusa u italijanskom fudbalu."
ŠTO SU ME KUPILI? NEMAM POJMA?
"Da budem iskren, nije mi jasno ni dan danas zašto su me kupili, jer sam na toj utakmici koju su došli da prate bio najgori na terenu. Jednu loptu nisam primio kako treba. Nešto sam se posvađao sa tatom i možda je i to uticalo da pružim jednu od najlošijih partija u karijeri. Ali Korvino je bio toliko uporan da je odmah odredio cenu i nije se smirio dok od čelnika Sutjeske nije dobio pozitivan odgovor. U početku je bilo teško, klopa mi nije odgovarala, pastu nisam mogao da smislim. Trener Kavazin me je prihvatio kao sina, vodio me kod sebe kući, davao mi da jedem. Puno je pričao sa mnom, ali šta vredi kad nisam znao da beknem jezik. Sreća da sam imao Vugrineca i Cimerotiča, kasnije i Poleksića. Lupao sam gluposti na italijanskom i što sam više pričao, brže sam ga učio. Ubrzo je sve došlo na svoje mesto."
GLEDAM TRENING I UMORIM SE!
"Zdenek Zeman je trener koga tokom nedelje ne možeš da smisliš, ali si u nedelju na utakmici spreman da pogineš za njega. Naša saradnja je bila čudna, ja sam možda jedini fudbaler koji je kod njega imao određene privilegije. Zemanovi treninzi su pakao, a zna se da nisam bio neki veliki radnik. Veruj mi da sam se umarao gledajući šta oni rade. Imali smo svako jutro merenje kilaže i kad me vidi onako 'mrtvog', kaže 'ti ćeš sa strane'. Onda dođe utakmica, stavi me u tim i ja letim po terenu. Sećam se jednih priprema, trčali smo tri puta po tri kilometra. Meni posle prve runde duša u nosu i kažem mu 'šefe, ja ne mogu više'. A on na biciklu i kaže 'možeš, možeš'. Onim svojih tihim glasom. 'Možeš, možeš'. I kako da ga ne poslušaš?"
SVI DOBILI ZADATKE, A JA "ŠTA HOĆU"
"Sa Spaletijem sam se žestoko posvađao posle jedne utakmice u kojoj je Roma doživela težak poraz od Juventusa. Malo je falilo da dođe do fizičkog obračuna. Sticajem okolnosti, tri dana kasnije igrali smo odlučujuću utakmicu u Ligi šampiona protiv Čelzija. On ima praksu da dan ranije ispiše na tabli imena 11 startera. Sastanak u sedam, na tabli ispisano deset imena, mene nigde nema. I krene redom da objašnjava šta ko treba da radi, ti ćeš ovako, ti onako... Kad je došao do špica, samo je rekao 'Mirko, ti si jedanaesti, ti radi šta hoćeš'. Ja sam na toj utakmici dao dva gola, pobedili smo 3:1 i plasirali se u narednu rundu. Posle utakmice dajem intervju, ulazim u svlačionicu, a on me čeka raširenih ruku. Igrači su počeli da skandiraju 'baćo, baćo' (poljubac, poljubac). Zagrlili smo se kao da ništa nije bilo. Lućano je i sada u Napoliju dokazao da je veliki stručnjak. Sve njegove ekipe igraju fudbal koji se dopada napadačima i navijačima."
ŠTO SAM SKINUO ŠORTS? ZNAJU ONI!
"Igrali smo protiv Kaljarija i ništa mi nije polazilo za nogom. Primim loptu i odmah je izgubim. Ili krenem da driblam, ceo stadion zviždi. A u meni kuva, namerno driblam dok je ne izgubim. Vreme je prolazilo, zvižduci sve jači i dođe 93. minut... lopta se nekako odbije u šesnaestercu, dođe do mene, ja je šuntem i pogodim. Nisam znao šta da radim od sreće, počeo sam da skidam sve sa sebe. Sve se desilo spontano. Dobro je da nisam bacio šorts u publiku, ne bih imao u čemu da završim utakmicu."