Crvenu zvezdu u teoriji još jedna ili dve pobede dele od naslova prvaka Srbije čime bi praktično postali prvi klub koji je obezbedio grupnu fazu Lige šampiona i više od 30 miliona evra "bonusa" od UEFA, pa stoga već mesecima unazad traju pripreme i prave se planovi kako će crveno-beli izgledati u elitnom takmičenju. U prethodna dva učešća, izuzimajući velike pobede nad Liverpulom i Olimpijakosom, nisu bili konkurentni, pa se na "Marakani" nadaju da će sada napraviti tim koji će moći da se bori za treće mesto, ako ne i za prolazak u osminu finala Lige šampiona.
Stoga su u Zvezdi krenuli agresivno još zimus kada su dogovorili dolaske Marka Stamenića (Kopenhagen) i Pitera Olajinke (Slavija Prag) koji imaju iskustvo igranja Lige šampiona, dok se poslednjih dana priča i o dolasku novog trenera i po svoj prilici to će od leta biti Barak Bahar iz Makabija. Upravo sa njim bi crveno-beli trebalo zajedno da naprave plan o novom timu...
Već sada je jasno da će veliki broj igrača napustiti Crvenu zvezdu (šestorici ističu ugovori i tu nije kraj), ali postavlja se pitanje ko će doći na "Marakanu"? Mali je broj domaćih fudbalera koji kvalitetom mogu da unaprede igru crveno-belih i uglavnom su se pre toga izjasnili da nisu dostupni (poput Filipa Mladenovića), ali ima i onih oko kojih će rukovodstvo Zvezde dodatno da se potrudi i pokuša da ih finansijskim uslovima - i šansom da igraju Ligu šampiona - ubedi da se vrate. Među njima su Luka Milivojević i Nemanja Maksimović, spominje se i Filip Đuričić, ali trebalo bi očekivati i dolazak novih stranaca.
Posebno na kritičnoj poziciji napadača gde je Zvezda imala nekoliko promašaja u poslednje vreme (Kulibali, Dioni...), a za koju u trenutnom sastavu konkurišu tek trojica igrača: Aleksandar Pešić, Marko Rakonjac i Jovan Mijatović.
Pešić je verovatno najbolji srpski napadač koga Crvena zvezda može da angažuje i ove sezone igra "toplo-hladno". Postigao je 13 golova i asistirao za još sedam, često je na vrlo dobar način učestvovao u izgradnji napada i omogućavao je svojim igračima da uđu u dobre šanse, međutim istina je da se od jednog od najbolje plaćenih igrača Crvene zvezde očekivalo još. To još je da bude "vidljiviji" u pojedinim utakmicama, da bude bolji u završnici, odnosno da se na "Marakani" niko ne pita da li je dovoljno kvalitetan za startera u Ligi šampiona.
Pritisak sa kojim se nosi, o kome je više puta govorio i pre dolaska u Crvenu zvezdu, ponekad ga parališe i stoga je možda i najkritikovaniji fudbaler srpskog šampiona, pa bi možda bilo dobro i kada bi sa nekim podelio tu odgovornost, ali da li bi pristao da kao u vreme Ričmonda Boaćija opet bude drugi špic crveno-belih?
Na takve uslove bi daleko pre pristao Marko Rakonjac koji je zimus došao na šestomesečnu pozajmicu u Crvenu zvezdu kako bi "resetovao" karijeru nakon slabe polusezone u Rusiji. Visoki napadač iz Bijelog Polja je lepo koristio dobijene minute i do sada je upisao četiri pogotka u crveno-belom dresu, što je već trećina svih datih golova za Čukarički pre unosnog transfera u Lokomotivu. Pokazao se kao pravi džoker koji menja ritam, sve ono što Kalifa Kulibali nije bio, tako da je u Subotici drugi put bio starter, a iako nije postigao novi gol - ostavio je više nego solidan utisak.
Pred njim je još desetak utakmica istine u kojima treba da ubedi čelnike Zvezda vredi da ga otkupe, međutim to neće biti jeftino zadovoljstvo pošto u ugovoru u pozajmici stoji klauzula - tačno milion evra. Iako će Zvezda zaraditi trideset puta više od Lige šampiona, postavlja se pitanje da li želi taj novac da uloži u mladog Crnogorca ili na tržištu postoji bolje rešenje?
S obzirom na to da je najmlađi Jovan Mijatović tokom proleća dobijao manje šansi nego tokom jeseni, očekuje se da će otići na pozajmicu, pa bi to moglo da znači da Crvena zvezda tokom letnjeg prelaznog roka kupi dvojicu, možda i čak trojicu novih napadača... Ipak, ovoga puta ne bi smelo da se desi da promaši kao kod prethodnih stranaca sa devetkom na leđima, pošto je ulog nikada veći, a isto tako crveno-beli imaju i luksuz da ne žure jer ovoga puta neće igrati kvalifikacije.