Napadač Ugo Vijeira koji je u Crvenoj zvezdi ostavio dubok trag prisetio se perioda u Beogradu.
Crvena zvezda je napravila pravi potez kada je iz ruskog Torpeda u Beograd dovela portugalskog napadača Uga Vijeiru. Golgeter koji je nakon igranja za lokalni tim Santa Marija "lutao" i tražio mesto na kojem će razviti karijeru zablistao je u Crvenoj zvezdi - pod komandom Miodraga Božovića bio je jedan od glavnih aduta na putu ka šampionskoj tituli, a navijači mu nisu zaboravili golove Partizanu. Ni on nije zaboravio Srbiju, jer mu je mnogo pomogla!
Samo nekoliko meseci pre dolaska u glavni grad Srbije Ugo Vijeira je ostao bez najveće ljubavi. Njegova verenica je preminula nakon teške bolesti, pa je golove proslavljao pogledom ka nebu ili pokazivanjem tetovaže na kojoj se vidi srce koje su zajedno napravili. Baš o tim trenucima je Ugo govorio za lokalni radio u Portugalu, nakon što se vratio u Santa Mariju da završi karijeru na mestu gde je sve počelo...
"Bio sam veoma nezreo, veoma buntovan, obično kažem da sam previše igrao srcem, bio sam veoma neuravnotežen. Na sreću, godine su mi učinile mnogo dobrog. Ja sam bolja osoba, zreliji, inteligentniji igrač”, rekao je on za Radio Antena Minjo i zatim govorio o stvarima koje su ga promenile: "Promenio sam se 300 odsto, počeo sam sve više da pomažem ljudima oko sebe. Nisam više ni želeo da igram, razmišljao sam da odustanem, naterala me je da se vratim Žilu Visenteu. Bilo je stvarno teško. Najveći osećaj nemoći je kada vidite osobu koju volite u krevetu i ne možete ništa da uradite. Bilo je veoma komplikovano. Koštalo je mnogo, ali me je učinilo mnogo humanijim i pomoglo mi da rastem. Bio sam sam, sedam meseci nisam dobio platu i ogladneo sam, spavao sam u trening centru i jedne noći sam čak razbio vrata od kuhinje da uzmem hranu.”
Ti dani bili su najteži u karijeri portugalskog napadača i zbog teške bolesti njegove verenice. Ona se godinama borila protiv kancera, a 2015. godine izgubila je u najvažnijoj bici. Ugo je bio uz nju do poslednjeg trenutka, zatim patio zog smrti i tek u Srbiji uspeo ponovo da pronađe novu snagu.
"Srbija mi je pomogla da imam volju za životom, to je bio lični i profesionalni preporod, vratila me u život", ispričao je Ugo i zatim progovorio o kraju karijere nakon igranja na Malti: "Nisam više hteo da nastavim da igram, to je bila moja volja, ali kada pričate o prilici da završite karijeru tamo gde je sve počelo, to je prelepo i to je nešto što novac se ne može kupiti. Sada verujem da smo kandidati za viši rang. Ne vredi ništa kriti. Tim koji me ima je kandidat za napredovanje, naravno da ne igram sam, ali pokušaću da pomognem, radim i uradim ono što sam oduvek radio, ponizno, ali sa mnogo ambicija."
Podsećamo, Ugo Vijeira je u karijeri nastupao za Santa Mariju, Bordo, Eštoril, Žil Visente, Benfiku, Sporting Hihon, ponovo Žil Visente, Bragu i njen rezervni tim, još jednom Žil Visente, Torpedo iz Moskve, Crvenu zvezdu, Jokohamu, Sivaspor, Žil Visente, Hoakido, Univerzitateu iz Krajove, Hibernijans sa Malte i konačno stigao kući - u Santa Mariju.
BONUS VIDEO:
riznajući promenu koju je nametnula jedna od najtežih faza u kojoj je živeo, 2012, sa onkološkom bolešću njegovog tadašnjeg devojka, koja je umrla 2015