Crvena zvezda se nalazi u čudnoj situaciji da uprkos najvećiim investicijama u istoriji kluba mora da gleda u leđa Partizanu. Ne samo da nisu uspeli da naprave pomak u Evropi, nego imaju probleme i na domaćoj sceni i Barak Bahar nema rešenje.
"Muškarac iz okoline Vranja prijavio je Policijskoj upravi ovog grada da je prevaren putem Interneta", glasi vest od 25. januara ove godine koja je preplavila domaće medije. Nije prvi, ma sigurno ne i poslednji naivni kupac, rekao bi naš narod, koji se gotovo slavodobitno nasmejao kada je pročitao o kakvoj je zapravo "genijalnoj" prevari reč. "Vranjanac je umesto Ajfona koji je naručio putem popularnog sajta dobio…krompir", navodi se u vesti koja sada već zvuči kao oživljeni skeč. I taman kada mislite da je kraj, stiže informacija da je nesrećni Vranjanac poveću krtolu platio 55.000 dinara. Zbog toga se u svakom društvu likuje nad sudbom Vranjanca, a u sebi se istovremeno moli Bog da se slučajno vama tako nešto ne desi (ima jedan u Bujanovcu da ga je isto snašlo).
Da nije januar, da nije Vranje i da nije u pitanju samo 55.000 dinara, mnogi bi pomislili da je žrtva ove prevare Crvena zvezda. Njen skupoceni paket, koji je poručen još u martu iz dalekog Izraela, stigao je ovog leta u Ljutice Bogdana i na prvi pogled ništa nije delovalo sumnjivo. Uglancan, uz mašnicu, čak i sa dobrim recenzijama, ali ispostavlja se da nije baš to onaj Ajfon koji je poručen. Nije baš ni krompir, nego nešto između, recimo voki-toki.
Za onoga koji ima osećaj da je prethodne godine morao da okreće telefon na zupčanik, u prvi mah je delovalo da je "ubo premiju", ali se kako vreme odmiče sve više pita da li je i sam prevaren. Baterije stalno moraju da se menjaju, zvuk je loš, a još kada se pogleda račun - od koga pre svega zavisi taj osećaj u stomaku - počinje češanje po glavi i razmišljanje: "Jesam li i ja ispao Vranjanac?".
Crvena zvezda je za "Ajfon iz Izraela" uplatila paket do 2026. vredan milion evra godišnje, ali ne uz onaj "za dinar". I tu je morala da odvoji 500.000 evra, pa još i da investira 13 miliona evra za razne gedžete i aplikacije koji bi, bar tako kaže upustvo, trebalo da obezbede savršen rad proizvoda. Za sada ni to nije pomoglo da radi na srpskoj mreži, kamoli u romingu, a dobro znamo da kada se toliki novac uloži, ne očekuje se da tek obavlja osnovnu funkciju nego i da "da vas čuva, da vam peva, slike šara i francuski razgovara".
Pamte dobro na "Marakani" da su već od leta 2017. do zime 2019. godine imali telefon koji bi mogao da se opiše kao "najbolji odnos cene i kvaliteta". Kada je taj model - nazovimo ga recimo VM - kažu zastareo, počeli su da traže novo rešenje… Lepše, atraktivnije, skuplje, ali uz dosta "bagova", sve dok u izlogu nije ugledan brend koji je trebalo da popravi životni kvalitet.
Za sada model koji je pristigao iz Izraela - nazovimo ga recimo BB - nije opravdao očekivanja pa skoro ni u jednom smislu, najviše u tom "odnosu cene i kvaliteta". Zato i verni korisnici znaju da opsuju kada ih ponovo izneveri, pa i da zapevaju: "Najskuplji, a loše igrate". Jedini problem je što nema reklamacija, moraš da se strpiš i nadaš da se proraditi - baš onako kako se činilo na reklami… Ili da opet naručuješ.
BONUS VIDEO: