"Taj potez bio je katastrofalna greška".
Nekadašnji klub FK Proleter Zrenjanin ugašen je pre 18 godina, kada je bio član Srpske lige, odnosno trećeg ranga. U poslednjoj sezoni lige SFR Jugoslavije u punom sastavu, 1990/91, Proleter je bio četvrti na tabeli, odmah iza Crvene zvezde, Dinamo Zagreba i Partizana, a ispred velikana poput Hajduka, Vojvodine, Sarajeva... I pre i posle te istorijske godine, u kojoj je Zvezda postala prvak Evrope i sveta, Proleter je stvarao asove, poput legendi Partizana Milana Galića, Radoslava Bečejca, Nenada Bjekovića, a i kasnijih asova crno-belih, poput Vladimira Ivića, Zvonimira Vukića, kalio je i Zlatka Zahovića... Iz Zrenjanina su u Zvezdu stigli Zdravko Borovnica, Ilija Ivić, Darko Kovačević, bio je to matični tim i Duška Tošića... Međutim, nakon poraza protiv OFK Bačke 1:2 tokom jeseni 2005, sve je bilo završeno. Poslednji kapiten i strelac bio je Srđan Zakić.
Proleter je u trenutku gašenja imao za sobom 58 godina postojanja, stvorenih asova, čak i izlaska u Evropu. Poslednji put bio je član najvišeg ranga u sezoni 1999/2000, posle kojeg je padao u drugu, pa u treću ligu... Nakon gašenja, omladinski pogon Proletera spojen je sa Budućnošću iz Banatskog Dvora, klub je igrao Superligu pod vođstvom Mirka Vučurevića i njegove ćerke Vukice Vučurević, u tom timu je ponikao Zoran "Bambi" Tošić... Ipak, deset godina kasnije, posle zauzimanja pretposlednjeg mesta u Srpskoj ligi i pada u četvrti rang, Vojvođansku ligu Istok, klub je ugašen. Na stadionu "Karađorđev park", gde su nekad gostovali najveći timovi regiona više nije igrao ni Proleter, ni Banat, jer nije preživeo nijedan od ta dva tima.
"Proleterovo gašenje bila je katastrofalna greška i oni koji se razumeju u fudbal, brzo su to shvatili. U Jugoslaviji i čitavom regionu, veći klub nije se ugasio. Drugi su bili i u većim krizama, ali su opstali, neki su i sada u eliti. Dug je realno iznosio 300.000 evra, što je bilo manje od godišnjeg budžeta iz najvišeg ranga takmičenja", rekao je u tekstu Budimira Cvijetića u "Sportskom žurnalu" Miran Pantelić, autor knjige "Naš Proleter".
"Šest meseci pre gašenja, na Skupštini 1. jula 2005, nudio sam rešenje za konsolidaciju i izlazak iz krize. Nisam govorio samo iz ljubavi, već analize različitih koncepata transformacije klubova. Predložio sam da prvi tim ne igra godinu dana i da se, posle 12 meseci, krene iz četvrtog ranga, to se po tadašnjim propisima moglo i tada su stepenicu ispod Srpske lige igrali Dinamo, Vršac i OFK Kikinda i opstali su. Na taj način usledio bi postepeni oporavak kluba. Nije prihvaćeno i za pola godine došlo je do gašenja", naveo je Pantelić.
On je otkrio da je jednog jutra pored kontejnera kod sportske dvorane našao izbačene slike Proleterovih sjajnih generacija i velikana. "Čekam da se završi renoviranje stadiona i da ih vratim gde pripadaju. Ne možemo da gradimo bilo kakvu budućnost, ako ćemo da se odričemo prošlosti", rekao je on.
U Drugoj ligi Jugoslavije do 1991. godine nijedan tim nije osvojio više bodova od Zrenjaninaca, sabirajući sve rezultate u nekadašnjoj zemlji, Proleter je bio na 21. mestu po uspešnosti klubova. "Zrenjanin nedostaje fudbalskoj Srbiji. Koncept Proletera trebalo bi da se vrati, trebalo bi ujediniti fudbalske snage i gradske strukture i krenuti postepeno. Radnički je srpskoligaš i najavljeno je da će igrati na stadionu u Karađorđevom parku. Svi želimo da uskoro postane prvoligaš, a mislim da će to moći, pa da se vratimo na dobar put. Priča se da će srpskoligaš na Gradski stadion kročiti pod Proleterovim imenom. Bilo bi dobro i pozitivno za fudbal", naveo je Pantelić za "Sportski žurnal".
(Sportski žurnal/MONDO/M.Š)