Sin Franca Bekenbauera bio je među crveno-belima u osvit Barija i Tokija. Nije bilo šanse da prođe.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, sin preminulog Franca Bekenbauera, Štefan Bekenbauer igrao je za Crvenu zvezdu! Tiha epizoda sina najvećeg nemačkog fudbalera ostala je uglavnom nezabeležena po njegovim igračkim dostignućima, ali je upamćena kao anegdota koja je vezala čuvenog "Kajzera" i porodično za Beograd, Srbiju, SFR Jugoslaviju...
Na klupskim fotografijama Crvene zvezde moglo se videti da Stefan Bekenbauer te 1990. u dresu crveno-belih igra utakmice kraj tadašnjih asova ekipe Mitra Mrkele, Miodraga Belodedića, Vlade Stošića, Gorana Jurića... Ipak, nije prošao probu u Ljutice Bogdana.
"Kad sam video da moja tehnika, a ja sam u igri izraziti tehničar, ne nailazi na odobravanje, bilo mi je jasno da moram da menjam sredinu. Čuo sam za Crvenu zvezdu, o njoj se u SR Nemačkoj dosta zna i zašto da ne pokušam? Znam da jugoslovenski fudbal uživa ugled zbog visoke tehnike i izuzetnih pojedinaca, pa se nadam da sam našao pravu sredinu. U svakom slučaju neću lako odustati od ideje da ovde zaigram", citirana je izjava Štefana Bekenbauera za "Tempo" u tom periodu.
"Prvo treba pitati gospodina Dragana Džajića da li će me zadržati. On je taj koji će odlučiti. A ako bih mogao da biram, ne bih bio samo prolaznik. Ostao bih u Zvezdi najmanje dve godine", takođe je govorio Bekenbauer junior.
Štefan Bekenbauer igrao je za drugi tim Bajerna, a pre probe u Zvezdi bio je član Minhena 1860. Posle crveno-belih bio je član Ofenbah Kikersa, Grenhena, Sarbrikena i drugog tima Bajerna, Bajern Minhena "B", u kojem je 1997. završio karijeru. Godinu kasnije postao je trener u omladinskom pogonu najvećeg nemačkog kluba. Bio je u klubu sve do prerane smrti 2015, u 47. godini, od tumora mozga.
Vest o smrti velikog Franca Bekenbauera, najvećeg nemačkog fudbalera u istoriji, potresla je ceo fudbalski svet. "Umro je Kajzer", pišu mediji u njegovoj zemlji na naslovnim stranama nakon vesti da je u 79. minutu preminuo, ostavivši za sobom ogromno nasleđe, trofeje svetskog prvaka i u klubu i u reprezentaciji, i kao igrač i kao selektor.
Spletom okolnosti, Bekenbauer je nekoliko puta boravio u Beogradu zvanično, na Evropskom prvenstvu 1976. kada je igrao na "Marakani", 2005. je boravio pred Mundijal u Nemačkoj, a nije hteo da dođe kod Arkana na utakmicu Obilić - Bajern. Međutim, sigurno je bilo i njegovih privatnih poseta Beogradu, bar u vreme kada je naš glavni grad bio i glavni grad SFR Jugoslavije i kada je Štefan pokušavao da zauzme mesto u najuspešnijem timu u istoriji jugoslovenskog fudbala.
Ovog 8. januara, ceo svet je ujedinjen u žalosti za njegovim ocem, jednim od najvećih ikada:
(MONDO - M.Š)