Legendarni fudbaler Taribo Vest zvanično je pre dva dana proslavio 50. rođendan, međutim postoje velike sumnje da to nije baš najtačnija informacija. Ne samo da je sporan datum 26. mart, nego i godina rođenja Tariba Vesta, pošto se još od njegovog dolaska u Evropu početkom devedesetih spekulisalo da je "lažirao krštenicu" i bio daleko stariji nego što to pokazuju dokumenta, ali nikada nije i zvanično uhvaćen u prevari.
"Rekao sam Bjekoviću (tadašnjem sportskom direktoru, prim. aut): 'Nenade, au, kakav je Taribo igrač, daj da ga dovedemo.' Bio je slobodan igrač. Mislim da je tada imao 40 godina, a prijavljivao je 28! Nama je, ipak, odradio neviđen posao. To je bio sjajan potez kluba", pričao je i Žarko Zečević u jednom ranijem intervjuu o bivšem fudbaleru Partizana koji je možda i deceniju stariji nego što to pokazuju zvanični podaci, ali je tada crno-belima pomogao da dođu do prvog plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, sada već davne 2003. godine.
Godinu dana pre toga, britanski novinar Džonatan Vilson bio je gost na rođendanskoj proslavi Tariba Vest u Milanu gde je okupio 400 prijatelja, a u tekstu koji je objavio u Gardijanu napisao je: "Taribo Vest je proslavio rođendan u Milanu sa 400 prijatelja. Bio je to zvanično njegov 28. rođendan, ali on je nigerijski fudbaler, pa slobodno dodajte još koju".
Uz podsećanje da u Lagosu postoje ljudi, između ostalog i bivši zaposleni u FS Nigerije, koji tvrde da je tada imao 40, navodi da se Taribo Vest "samo osmehne" na takve konstatacije. Proslava njegovog rođendana bila je zapravo evangelistička služba koja je trajala pet sati, nakon čega je usledio ručak: na papirnom tanjiru služili su se piletina i pirinač i ništa jače od neke mlake Fante", navodi novinar i podseća da je zbog ove "žurke" Taribo Vest dobio otkaz u nemačkom Kajzerslauternu. Tvrdio je da je propustio meč protiv Sankt Paulija zbog gastroenteritisa, a zapravo se ispostavilo da je "lažni rođendan" u Milanu bio razlog zašto ga je boleo stomak. Da nije bilo tog specijalnog rođendana, ne bi ni bio igrač Partizana, a svi su tada videli i koliko su mu važni običaji i vera.
"Fudbal ga pet godina ne zanima (tekst je iz 2002. godine, prim. aut.) i na drugom je mestu u njegovom životu. Opsednut je svojom bogomdanom misijom da pomogne beskućnicima Milana, a fudbal je ono što mu pomaže na tom putu. Većinu novca koju zaradi od fudbala - a bilo ga je dosta u Okseru, Interu, Derbiju i Kajzerslauternu - šalje crkvu pod nazovim "Sklonište u oluji". Prema njegovom mišljenju, Vest je dva puta spašen: prvo ga je fudbal iščupao iz kriminalnog sveta i bandi, a zatim ga je Bog odveo sa puta "arogantne fudbalske zvezde koja je živela život kroz ružičaste naočare" do posvećenog Hrišćanina koji želi da pomogne onima koji imaju manje od njega", navodi autor teksta Džonatan Vilson.
Vest je kao tinejdžer živeo u Lagosu i bavio se sitnim poslovima dok je oko njega cvetao kriminal, pa se pridružio bandi samo da bi preživeo. "Spontano bismo pljačkali ljude na ulici... Provale, tuče, droga i pljačka bile su dnevni red", pričao je tada Vest. Život mu se promenio na dan kada se vraćao sa punom kesom ukradenog novca, a član rivalske bande im je prišao i pokušao da ih opljačka. Vestov prijatelj je to odbio i izboden je do smrti, a Taribo je nemoćan da mu pomogne pobegao glavom bez obzira iz Lagosa, pravo kod majke u Port Hartkor i počeo da igra fudbal mnogo ozbiljnije, da pobegne od kriminala.
"Novi život", kako je smatrao, odveo ga je u Evropu gde je potpisao za francuski Okser 1993. godine gde je imao ozbiljnu reputaciju, a zatim su stvari krenule "kao po loju" kada ga je kupio Inter. To je kratko trajalo... Kada je Vestova sestra Pejsijent, inače jevanđelista, odlučila da ga poseti u Milanu opet mu se sve promenilo iz korena: "Otvorio sam vrata i pre nego što sam joj rekao da mi je drago što je vidim, rekla mi je 'moraš biti jak da živiš u ovakvoj kući'. Rekla mi je da je kuća imala lošu auru i pitala je kakve rituale sam izvodio. Da mi nije bila sestra, izbacio bih je. Kao i mnogi fudbaleri, bio sam sujeveran i pre svake utakmice sam palio sveću i držao magični kamen koji mi je prijatelj doneo iz Izraela. Tada mi je sestra rekla da oseća okultnu energiju i da je videla dva psa - belog i crnog - kako se bore u mojoj kući", pričao je Vest koji je "pobegao" na trening, ali to nije bio kraj.
"Vratio sam se, a ona je imala još vesti za mene. Imala je čudan san o čistoti. Tada sam shvatio da mi je potrebna Božja pomoć", pričao je Vest koji je tada kleknuo i pomolio se, da bi posle toga, prema njegovoj priči, sve fioke u kući počele da se otvaraju i zatvraju: "Mislio sam da je to samo vetar, a čim sam pomislio i vrata su počela da lupaju. Kao u lošem filmu, a onda sam shvatio da je to stvarnost. Okrenula se ka meni i rekla: Taribo, bićeš i ti sveštenik!".
U međuvremenu, Taribo Vest je u reprezentaciji Nigerije dobio nadimak "Sveštenik", a potpuno se okrenuo Bogu i postao je zaista pravi sveštenik. Ne samo da daje mnogo novca, nego i propoveda, posebno od kada je završio karijeru 2007. godine u Iranu. "Idem u Milano da budem pravi sveštenik. Nema šanse da ću biti trener. Sve što sam zaradio od fudbala ide za pomoć sirotinji i beskućnicima", obećao je na rođendanu 2002. godine Vest, danas posvećen Hrišćanin koji je zaista 2014. godine osnovao crkvu u Lagosu.
I srećan mu rođendan, ma koji god bio po redu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO - M.V.)