Nekadašnji jugoslovenski fudbaler Rade Bogdanović već godinama je jedan od najzanimljivijih fudbalskih analitičara na prostorija Balkana, a njegovo gostovanje u podkastu (IN)direkt moglo bi ponovo da ga baci u centar pažnje. Osim što je govorio o svojoj fudbalskoj karijeri i svemu što mu se dešavalo na terenu, Bogdanović je ispričao i kako je postao fudbaler.
U prvi tim Želje ušao je nekoliko godina pre građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, iako je njegov otac imao drugačije planove. Namenio mu je posao u preduzeću Energoinvest, gde je preko leta zarađivao džeparac, ali Rade nije želeo da odustane od sportske karijere.
"Znao sam da moram da postanem fudbaler. To je generalno meni negde bilo u podsvesti zato što je to za mene bio jedini izlaz - da ne završim negde na nekim banderama, u fabrikama - jer sam radio u Energoinvestu preko leta, preko studentske zadruge i taj rad u fabrici mi je generalno negde pokazao 'Il’ si bos il’ si hadžija'. Prva, druga, treća smena... Treća se dobro plaća, ali ne spavaš, a i žena ostaje sama kući", rekao je Bogdanović.
Umesto da visi na dalekovodu, kako je to zamislio njegov otac, on je rešio da visi na ogradi ispred navijača sa kojima slavi gol. "Ja sam to tri godine radio, meni je to super bilo. To je tada bila praksa. Iskren da budem, hteo sam da pobegnem. Otac mi je imao tu neku ideju u Energoinvestu... Bio je jedan direktor, Pašo smo ga zvali, i on je mene negde nameračio da budem stipendista Energoinvesta, da radim tamo, oni putuju i idu po zemljama Afrike... Da imam dobru platu. Joj, na čengelama gore da visim, na dalekovodu... Bolje na ogradi onoj kod navijača, da visim posle datog gola. Bio sam uporan jer sam voleo fudbal. To moraš da voliš. Mislim da sam 100 odsto pogodio dve stvari u životu koje moraš da izabreše: šta ćeš da radiš i s kim ćeš da živiš!", dodao je Bogdanović.
Napravio je Rade sasvim pristojnu karijeru kada je odlučio da neće u Energoinvest već u fudbalske vode. Igrao je godinama z Željezničar iz Sarajeva, zatim bio internacionalac u Južnoj Koreji i Japanu, a onda se dogodio i Atletiko Madrid. Bio je na pozajmici u NAC Bredi, pa igrao za Verder iz Bremena i Arminiju Bilefeld, da bi karijeru završio kao igrač Al Vahde u Ujedinjen Arapskim Emiratima. Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije odigrao je tri meča, a imao je i ponudu da igra za Bosnu i Hercegovinu.
Bonus video: