Pep Gvardiola postao je u poslednjih 15 godina najznačajniji trener u modernoj istoriji fudbala i tako uspešan da mnogi i zaboravljaju da je bio igrač. A bio je veoma dobar vezista, najpre matične Barselone, a potom i nekoliko italijanskih klubova. Nastupajući za Brešu od 2001. do 2003. imao je čast i privilegiju da se upozna sa Robertom Bađom, jednim od najvećih italijanskih i evropskih igrača u istoriji.
Njihovo zajedničko vreme nikad nije zaboravio, niti to kako je Bađo igrao fudbal, ali i u kakvom je zdravstvenom stanju bio.
Na i dalje tečnom italijanskom, Gvardiola je intervju za tamošnju televiziju počeo molbom. "Ako zaplačem, onda se izvinjavam, ali postanem emotivan kada pričam o Bađu", rekao je menadžer Mančester sitija.
"Upoznao sam ga na kraju njegove karijere, kada je njegovo koleno bilo puno ožiljaka. Jedva je mogao da hoda, a i dalje je bio najbolji. Mogu samo da zamislim kakav je bio tokom svojih najboljih godina", rekao je Španac.
Roberto Bađo upoznao se sa Bađom kada je imao 34 i nakon niza teških povreda, operacije kolena i niza problema koji su uticali na njegovu brzinu, motoriku, ali ne i na njegovu klasu. Osvajač Zlatne lopte za 1993. godine bio je as reprezentacije koja je sa njim na čelu igrala finale Mundijala 1994, kada je promašio poslednji penal protiv Brazila, a u klupskoj konkurenciji nosio je po pet godina dresove Fiorentine, Juventusa, zatim je igrao za Milan, Bolonju, Inter i Brešu, u kojoj je 2004. okončao karijeru.
"Mislim da je stekao divljenje širom sveta, ne samo zbog svog igračkog talenta, već zbog svega. Ne postoji mesto u Italiji koje ne voli Bađa, to je nemoguće".
Pogrešno sam procenio Bađa
U istom intervjuu Gvardiola je pričao i o velikom italijanskom treneru Karlu Maconeu, sa kojim je sarađivao u Atalanti, u sezonama koje nikad neće zaboraviti.
"Prvi put kada sam ga video, bio sam na tribinama i video sam kako trči ka navijačima Atalante. Bio je trener starog kova, zasnivao je rad na instinktu. To je život, da nisam otišao u Brešu, ne bih znao Maconea. Ta mesta su divna, ali ono što zaista pamtiš su ljudi koje sretneš", rekao je Gvardiola.
Kada je Macone preminuo 2003, Gvardiola se oprostio od njega obukavši majicu sa njegovim likom i sa čuvenom gestikulacijom ka navjiačima Atalante. Iako je Breša kao klub i grad bila daleko ispod glamura koje nosi Pepova Barselona, ni za šta ne bi menjao to iskustvo.
"Navikao sam bio na osvajanje trofeja, ali u Breši smo slavili svaki put kada smo pobedili neku utakmicu. Ne žalim uopšte, upoznao sam se sa situacijom koja mi nije bila uobičajena i bio je to jedan od najboljih perioda u mom životu. Mislio sam da je Roberto Bađo veoma ozbiljna osoba, ali realnost je takva da je on bio srce i duša svlačionice. Bio je to zaista jak tim", rekao je Pep.
Da li bi uskoro mogao da napusti Mančester siti i možda se vrati u Seriju A?
Hoće u Italiju, ali samo sa Bađom
"Ne, nije tačno da sam doneo bilo kakvu odluku. I dalje moram da razmislim. Da sam već odlučio, rekao bih to. Bilo šta može da se dogodi".
Da li može da se dogodi i da vodi ekipu u Italiji? "Ako bi mi se Bađo pridružio kao pomoćni trener, možda - da!"