Ove godine obeleženo je 30 godina od jednog od najboljih finala Lige šampiona. U divnoj Atini, Milan je pobedio Barselonu 4:0 (2:0), a plesali su dvostruki strelac Masaro, Desai i Dejan Savićević, ali i Zvonimir Boban koji je u tom trenutku bio jedan od najboljih igrača "rosonera".
Finale je ipak obeležio Savićević i njegov gol za pamćenje iz 47. minuta, kada je u potpunosti opravdao svoj nadimak "Genije". Tako su ga prozvali u Italiji po dolasku iz Crvene zvezde, sa kojom je dve godine ranije takođe podigao "ušati" pehar u Bariju, a malo je falilo da ne ostvari ništa od tog nadimka jer ga je "na zub" odmah uzeo trener Fabio Kapelo koji je imao mnogo toga protiv Deja. Pre svega jer se nikako nije uklapao u rigidni sistem koji je nametnuo u Milanu.
"Meni je taj nadimak dao novinar Đermano Bovalenta iz Gazete delo Sport koji je pratio Milan", otkrio je Dejan Savićević u emisiji "Neuspeh prvaka" i dodao da ga je najradije koristio italijanski političar i prvi čovek kluba Silvio Berluskoni: "To je jedino finale koje Berluskoni nije video uživo jer je imao izglasavanje poverenja u Vladi i nije mogao da putuje s nama u Atinu - i došao je pred meč i rekao pred svima: Ako si Genije, pokaži to sutra. Odigrao sam taj meč kako sam odigrao...", nasmejao se slavni fudbaler jer je u tom meču "uništio" Krojfovu konjicu.
Berluskoni me voleo i štitio od Kapela
I dok ga Kapelo nikako nije voleo, Berluskoniju je bio miljenik: "Doveo me je u Milan i voleo me je. Kad su neki igrači pričali i kada sam vraćao film, shvatio sam mnoge stvari. Recimo igrali smo sa Kaljarijem, bila noćna utakmica. Berluskoni je tu bio u kampanji i dolazi na trening, da drži sastanak na pet kola do kraja... Zagrlio me je i šetamo oko terena, a svi čekaju. I mi pričamo i tu sam shvatio da Kapelo više neće biti trener. Ja kažem Silviju da je tvrd, a on mi kaže: Dejan, bio si u školi, pa kad ti profesor zaključi ocenu - profesora niko više ne sluša. Nemoj ni ti njega da slušaš previše, samo ono što mora. Tek posle sam vratio film i shvatio da mi je rekao da ja igram kako hoću jer je bivši", objasnio je Savićević kako je dobio "ekskluzivu" te 1996. godine.
Pamti dobro i da je Berluskoni dolazio u Milanelo 1995. godine, pred finale Lige šampiona sa Ajaksom, kada je Savićević bio već povređen i znao je da neće igrati.
"Pravili su već planove unapred za sledeću sezonu, ko će biti stranci, koga treba dovesti, ko će otići i tako dalje... Tako je dolazio uvek početkom maja da pravi strategiju. Kaže sedeli su - i svi protiv mene! Od Kapela, pomoćnika i kondicionih, svi su protiv mene bili. Kaže mi Berluskoni, gleda i ne veruje: 'Bio sam strpljiv Dejane, kad su završili rekao sam im: Savićević ostaje i igra!'. Rekao im je da sam došao kao jedan od najboljih igrača u Evropi i ako ne mogu da me stave u poziciju da igram kao u Zvezdi, onda je problem do njih. Ustao je i otišao sa sastanka", prisetio se Savićević.
Bio sam kao narkoman u Italiji
"Desetke su imale problema u to vreme u Italiji. Zola i Bađo, pa i ja...", priseća se Dejan Savićević svog teškog privikavanja na igru u Italiji, gde su apsolutno svi igrali u istom sistemu u kome nema "slobodnog" igrača.
Ali, nije samo to bio problem za njega - nego i vegeterijanska ishrana na koju nije navikao.
"Ja sam zbog toga igrao desno u formaciji 4-4-2. Bilo je nesuglasica sa Fabijom Kapelom, prvo me nije stavio da igram, kad jeste - adaptirao sam se jer sam imao malo više slobode napred da igram sa bekovima. Mogao sam malo da lutam, ali ne toliko, da se vraćam i ispratim beka. Taj novi sistem igre mi je davao problem sigurno, ali jezik i ishrana. Ali, navikao sam se i dan-danas se hranim na italijanski način. Bio sam zavisan o mesu. Ja kad ne jedem, ajde jedan dan, drugi nekako, treći da ne jedem meso - bio sam kao narkomani kad se tresu. Malo po malo, paste i riba, testenina, privikao sam se i nije mi problem posebno tokom leta da kada sam u Budvi da ne jedem i po 10-15 dana meso", ističe Savićević u emisiji "Neuspeh prvaka".
"Bilo mi je teško, da sve u jednom momentu sažvaćeš. Ishrana, teži treninzi, pa jezik... Znao sam pomalo, srećom da sam imao Zvonimira Bobana tu, pričao je odlično i prevodio mi je i mnogo mi je pomogao u početku", dodao je Savićević o Bobanu sa kojim je proveo ceo "radni vek" u Milanu, a da nisu pričali o ratu u Jugoslaviji.
BONUS VIDEO: Pogledajte gostovanje Dragiše Binića u podkastu "Priče za medalju"
BERLUSKONI - Il Genio
Meni je taj nadimak dao novinar Đermano Bovalenta iz Gazete delo Sport koji je pratio Milan. Pored svih tih problema koje sam imao, dan pred finale - jedino koje nije video uživo jer je imao izglasavanje poverenja u Vladi i nije mogao da putuje s nama u Atini - i došao je pred meč: Ako si Genije, pokaži to sutra. Odigrao sam taj meč kako sam odigrao... Doveo me je u Milan i voleo me je. Kad su neki igrači pričali i kada sam vraćao film, recimo igrali smo sa Kaljarijem, bila noćna utakmica. Berluskoni je bio u kampanji i dolazi sutradan na trening, drži sastanak na pet kola do kraja i posle me zagrlio i šetamo oko terena, a svi čekaju. I mi pričamo i tu sam shvatio da Kapelo više neće biti trener. Ja kažem da je tvrd, a on mi kaže: Dejan, bio si u školi, pa kad ti profesor zaključi ocenu - profesora niko više ne sluša. Nemoj ni ti njega da slušaš previše, samo ono što mora. Tek posle sam vratio film i shvatio da mi je rekao da ja igram kako hoću jer je bivši.
I kasnije u maju 1993. godine kada sam bio povređen, znao sam da ne igram finale, pa je Berluskoni došao u Milanelo i to mi je pričao kasnije. Pravili su već planove unapred za sledeću sezonu, ko će biti stranci, koga treba dovesti i tako dalje... Tako je dolazio uvek početkom maja da pravi strategiju. Kaže sedeli su - i svi protiv mene. Od Kapela, pomoćnika i kondicionih. Kaže gleda i ne veruje. Bio sam strpljiv, kad su završili rekao sam im: Savićević ostaje i igra. Došao je kao jedan od najboljih igrača u Evropi i ako ne možete da ga stavite u poziciju da igra kako je igrao, onda je problem do vas, ne njega. Ustao je i otišao sa sastanka.
Desetke su imale problema, Zola i Bađo, pa i Dejo. Ja sam zbog toga igrao desno u formaciji 4-4-2. Bilo je nesuglasica sa Kapelom, prvo me nije stavio da igram, kad jeste - adaptirao sam se jer sam imao malo više slobode napred da igram sa bekovima. Mogao sam malo da lutam, ali ne toliko, da se vraćam i ispratim beka. Taj novi sistem igre mi je davao problem sigurno, ali jezik i ishrana. Ali, navikao sam se i dan-danas se hranim na italijanski način. Bio sam zavisan o mesu. Ja kad ne jedem, ajde jedan dan, drugi nekako, treći da ne jedem meso - bio sam kao narkomani kad se tresu. Malo po malo, paste i riba, testenina, privikao sam se i nije mi problem posebno tokom leta da kada sam u Budvi da ne jedem i po 10-15 dana meso.
Bilo mi je teško, da sve u jednom momentu sažvaćeš. Ishrana, teži treninzi, pa jezik... Znao sam pomalo, srećom da sam imao Zvonimira Bobana tu, pričao je odlično i prevodio mi je i mnogo mi je pomogao u početku.