Partizan treću godinu zaredom neće učestvovati u grupnoj fazi nekog od UEFA takmičenja i osim što je to bolno iz takmičarskih razloga, ozbiljno će zaboleti i rukovodstvo crno-belih zbog toga što ostaje bez finansijske injekcije koja bi pomogla u obnovi kluba. Međutim, kriviti za to "zlatnu decu" koja su dala sve od sebe i vratila veru u Partizan posle dugo vremena? Neće moći...
Upravo su Partizanova deca - uz trenera Srđana Blagojevića - jedina bila spremna ovog leta na rizik. Igrali su srcem, hrabro, ponekad i previše dečje što se na kraju i obilo o glavu, međutim gde su oni iskusniji, pametniji, mudriji, koji bi trebalo da im na vreme pokažu gde greše? Nigde ih nije bilo i zbog toga ama baš niko na svetu ne sme da spočitava Partizanovoj mladosti što je "izgorela" u želji da se dokaže.
Zašto uprava nije preuzela veći rizik?
Kao prvo, rizik nije preuzelo ni novo rukovodstvo, koje je prvobitno razmišljalo čak i o smeni Srđana Blagojevića, pa zatim uz pomoć "štapa i kanapa" spremalo tim za Evropu. Očigledno je da je finansijska situacija u klubu loša i da je doneta odluka da se ide na "stezanje kaiša", međutim nije učinjeno dovoljno da se ostvari zacrtani cilj - a to je bila Evropa.
"Evropa je postala finansijski i sportski imperativ. Bez igranja na međunarodnoj smotri, teško je očekivati da klub izađe iz aktuelne krize. To je jedini siguran i izvestan izvor prihoda. Učinićemo sve da Partizan igra u Evropi naredne sezone. U sportu je sve neizvesno, ali to je naš primarni cilj", poručio je predsednik kluba Rasim Ljajić koji je uprkos ovim najavama ipak više bio opredeljen za taktiku - što manje rizika, to bolje.
U prilog tome najbolje govori prelazni rok Partizana tokom kog su mahom dovođeni igrači bez ugovora, jedino je za Andreja Kostića plaćeno (verovatno ne još) 900 hiljada evra, a iako se može reći da su crno-beli zaista i pogodili sa većinom igrača, to nikako nije bilo dovoljno za igru na dva fronta.
Posebno se to osetilo kada su dolazile teže utakmice, kada su kartoni pravili probleme, a Blagojević prosto nije imao više kog "zeca da izvuče iz šešira". I sam je stavljen pred svršen čin.
I takvi potezi, gde se između utakmica sa Oleksandrijom i Hibernijanom (a već posle prve u Poljskoj znalo se da Partizan ide dalje) ne dovodi niti jedno pojačanje, šalje poruka da koliko god navijači i trener veruju mladim fudbalerima - toliko pak kod rukovodstva postoji "mala rezerva". Nije im data dovoljna podrška da prođu u plej-of Lige konferencija, odnosno zaslužili su makar malo zanesenjačkiju transfer-politiku. Ne može fudbalski klub da se tretira baš samo kao kompanija.
Uostalom, ko riskira - profitira.
Prijatelji, braćo, kumovi...
Koliko god da rukovodstvo snosi odgovornost što nije reagovalo hrabrije i osiguralo više opcija treneru Blagojeviću, još veća je na bivšim fudbalerima Partizana. Mnogi od njih imali su ovog leta otvoren poziv da se vrate u Humsku, ali su bili skeptični. Neki od njih nedovoljno i iskreni u svojim namerama.
"Pratimo ko je pod ugovorom, a ko će već od leta biti slobodan u izboru novu sredine. Danko Lazović je gotovo sa svima stupio u kontakt i obavio preliminarne razgovore. Ne držimo imena u tajnosti. Reč je o Matiji Nastasiću, Stevanu Jovetiću, Stefanu Saviću, Ademu Ljajiću i Darku Brašancu. Videćemo šta će biti i na koji način će se pregovori završiti", rekao je Ljajić pred početak letnjeg prelaznog roka, kada je malo ko mogao da pretpostavi da niti jedan od nabrojanih fudbalera ipak neće opet obući dres Partizana.
Donekle može da se razume njihova rezervisanost zbog situacije u Partizanu, ali da li je moguće da niko od njih nije bio spreman da preuzme takav rizik? Ako se povratak u klub u kome si ponikao i koji te je lansirao može nazvati rizikom...
Odgovorosnost nabrojanih - i još nekih bivših igrača Partizana koji su takođe kontaktirani u međuvremenu - takođe je velika. Ostavili su "zlatnu decu" na cedilu i pokazali im kako za 10-15 godina ne smeju da se ponašaju, kada bude došao poziv iz Humske ulice.
Ima li nešto i do dece?
Naravno da ima, ali je zaista krajnje nepotrebno tražiti "dlaku u jajetu". Najmlađi tim Partizana ikada u Evropi nije uspeo da ostvari ulazak u grupnu fazu UEFA takmičenja - što je uvek apsolutni prioritet kada se učestvuje u kvalifikacijama - ali je s druge strane već uspeo mnogo. Vratio je veru u Partizan, igrao lepo, atraktivno, naterao je i publiku da se vrati na tribine. Od njih je to i više nego dovoljno, posebno s podrškom "starijih" koju su imali.
Ali, ne smeju ni deca sada da dignu nos. Bilo je kikseva, nepotrebnih crvenih kartona, faulova i drugih "gluposti" koje su - čisto na terenu - koštale Partizan većeg rezultata u Evropi. Sada moraju da nauče na tom primeru i dokažu da mesec dana sjajnog fudbala nije bila slučajnost.
Uostalom, to duguju onome koji je jedini do kraja verovao u njih - Srđanu Blagojeviću.
BONUS VIDEO: