Defanzivac Dragi Kanatlarovski iz Bitolja u današnjoj Severnoj Makedoniji, igrao je za Crvenu zvezdu jednu sezonu pre one istorijske kada je klub iz Beograda postao šampion Evrope 1991. godine u Bariju. Nije mu se dalo da postane prvak Evrope, što bi mu sasvim sigurno promenilo život...
"Prošlo je mnogo godina, ali ne mogu još uvek da zamislim zašto nije ta ljubav sa Zvezdom potrajala još samo godinu dana. Možda bi sve bilo drugačije...", rekao je Kanatlarovski za MONDO i prisetio se prošlosti: "Gledali su me skauti Hajduka, Zvezde i Partizana. Trebalo je da pređem u Zvezdu 1985. godine, ali to je propalo. Umesto toga, otišao sam u Split, pa se vratio u Bitolj i onda završio u Vardaru".
U Vardaru je Kanatlarovski proveo ključne godine karijere, u slavnoj generaciji u kojoj su igrali i Darko Pančev, Ilija Najdoski, Vasil Ringov i drugi. "Napravili smo balans znanja, trčanja, poštovanja. Zato smo bili moćni. Osvojili smo prvo mesto na zelenom terenu u Jugoslaviji, ali je sud kasnije odlučio da titula pripadne Partizanu. Ipak, za nas mi smo bili prvaci", priseća se Dragi.
Jedan od najboljih mečev au karijeri Dragi Kanatlarovski odigrao je protiv Crvene zvezde, što mu je otvorilo vrata za prelazak na Marakanu. Želeo ga je Šekularac, jer je u njemu prepoznao igrača koji može da "radi" umesto umetnika koje ima oko sebe.
"Posle te utakmice, trener Zvezde Dragoslav Šekularac je želeo isključivo mene. Hteo je nekog ko preseca akcije, ko trči, ko radi - jednog radilicu da zaštiti umetnike kao što su bili Prosinečki, Pančev, Piksi Stojković, Mitar Mrkela, Vladan Lukić, Refik Šabanadžović...", objasnio je Kanatlarovski.
Nakon dobrih igara u crveno-belom dresu, usledio je i poziv u reprezentaciju Jugoslavije, za koju je odigrao jedan meč. Međutim, u trenutku kada se Crvena zvezda spremala da uđe u istoriju, povreda ga je sprečila da bude deo te priče.
"Noga u gipsu, kraj priče. Dragan Džajić je tada hteo da produžimo ugovor na još godinu-dve, ali imao sam 29 godina i stigla je ponuda iz Deportiva La Korunje. Odluka je pala - idem", priseća se Kanatlarovski i dodaje: "Na Riazoru je bilo fenomenalno. Igrali smo u Segundi, pa preko baraža ušli u Primeru. Ali raspad Jugoslavije, problemi sa papirima... Odlučio sam da se vratim u Bitolj, pa još malo u Karšijaku u Izmiru - i tako se završila karijera. Čovek treba da bude zadovoljan onim što je postigao. Sve što sam igrao - igrao sam srcem. I to je najvažnije.“
Bonus video: