Rijeka je 1978. godine osvojila svoj prvi trofej u istoriji, a uz neverovatnog Milana Radovićaiz Užica, ovaj trofej im je doneo i Miodrag Kustudić iz Lovćenca.
Fudbaler koji se ceo život izjašnjavao kao Crnogorac i koji je uz Damira Desnicu bio možda i najbolji igrač Rijeke u dotadašnjoj istoriji na kraju je odlučio da živi u Rijeci. A onda su mu ubacili dinamit u kuću.
"Raskinuo sam ugovor s Majorkom. Falilo mi je još pola godine, tri meseca, da završim tamo karijeru. Zvali su me iz Rijeke i vratio sam se tamo da odigram ta tri meseca. Posle je trebalo da idem da igram u neki austrijski klub. Krenuo sam autom iz Rijeke prema Austriji, došao do Zagreba i čekao menadžera, ali tu sam se predomislio i rekao: "Neću više da igram"", počeo je Kustudić u svom intervjuu za "Indeks.hr", a onda otkrio da ga su ga iz Rijeke isterali dinamitom.
"Želeo sam tamo da živim. Godine 1985. otvorio sam kafić i posao je išao dobro. Onda je došla nesretna 1991. godina. 23. jula 1991. ubacili su mi dinamit kroz prozor."
"Ako su njemu to uradili, šta će nama?"
Pre toga niko nije dirao legendarnog fudbalera koji je u Rijeku došao 1974. i na kraju je odigrao skoro 100 mečeva za klub. Kada je krenuo rat, niko ga nije pitao da li je Srbin ili nije.
"Ne, mene nitko nije dirao, nisam imao tih problema. Ali znam zašto je to bilo napravljeno, znam gde se dogovaralo i znam ko je to napravio. Ti su me ljudi videli kao prvog koji mora otići iz Rijeke. Dinamit je ubačen u moj kafić kako bi iz grada zbog straha otišli i ostali Srbi. Da kažu: 'Šta će tek nama da urade ako se ovo dogodilo njemu.'
Inače, ja sam ceo život deklarisani Crnogorac, ali oni su sve stavljali u isti koš. Počeo je rat. Samo sam gledao kako izvući živu glavu. Tu su mi pomogli Ćiro Blažević i Branko Bevanda, čuveni vozač motora. Rekao sam Bevandi kakav problem imam. Otišli smo sutradan u Maksimir i Ćiro mi je sve završio. Dobio sam hrvatsko državljanstvo i otišao sam u Španiju", ispričao je Kustudić u sjajnom i opširmom intervjuu za "Indeks".
Ipak, iako od tada pa do danas živi u Španiji, neće da izvlači zaključke. I dalje mu je najveći ponos što je nosio dres Jugoslavije, a sve bivše republike voli jednako.
"Da. I dalje rado odlazim u Hrvatsku, idem po svim bivšim republikama, ali ne bih se vratio da živim. Ja volim sve. Ne mogu osuđivati celu Hrvatsku zato što tri budale nešto naprave. Volim Hrvatsku, volim Bosnu, Srbiju i Crnu Goru, svuda imam prijatelje. Tolike smo godine živeli zajedno, katastrofa je to šta nam se desilo", rekao je Miodrag Kustuidić.-
Ko je Miodrag Kustudić?
"Iz Lovćenca smo se dok sam bio još vrlo mali preselili u Stari Bečej. Tu sam počeo da igram fudbal. Malo kasnije, u Lovćencu su osnovali rukometni klub Njegoš. Onda sam prepodne igrao rukomet za Njegoš, a popodne su me vodili da igram fudbal. Tako sam godinu, godinu i pol dana igrao i fudbal i rukomet. Na kraju sam se odlučio za fudbal i 1969. kao 18-godišnjak potpisao za Srem iz Sremske Mitrovice. Bilo je svega. Kad smo igrali po Vojvodini, svuda smo imali neke problem. Prvo su znali da nas vređaju po nacionalnoj osnovi, kao Crnogorce. Ali sve se to prebrodilo. Generalno gledano, život u Vojvodini je bio miran i odnosi s većinom ljudi raznih nacionalisti su bili prijateljski", rekao je Kustudić.
Iako ceo život navijač Crvene zvezde trebalo je da pređa u Partizan, ali je Vujadin Boškov uspeo da ga dovede u Vojvodinu.
"Došli su da me gledaju i ja sam na te četiri utakmice dao po tri gola, ukupno 12 golova. Trebao sam da odem u Partizan, ali pošto je pre toga Nenad Bjeković iz Proletera već otišao u Partizan, donesena je politička odluka da igrači vojvođanskih klubova mogu samo u Vojvodinu, da se ne oslabi vojvođanski fudbal. Onda je Boškov namjestio da u Novom Sadu igraju Vojvodina protiv selekcije Vojvođanske lige. Tu smo izgubili 5:1, a ja sam dao taj gol. Zadovoljio sam njihove kriterijume i tako sam potpisao za Vojvodinu. S novcem koji smo dobili za moj transfer moji roditelji su se vratili u Crnu Goru."
Ipak kada je došao u Rijeku, nije sve krenulo dobro. Počelo je zapravo košmarnom povredom koja mu je zamalo završila karijeru.
"Ja sam imao nesreću da sam te godine slomio nogu. Bilo je to 23. oktobra 1974., protiv Vaker Insbruka. Igrao se neki pripremni turnir. Nisam igrao godinu i po dana. Svi su mislili da više neću moći da igram fudbal. Imao sam velikih problema, hteli su da me oteraju, nisu hteli da mi daju ono što sam imao u ugovoru. Pola toga nisam dobio.
S navijačke strane je bilo vatreno i puno rivaliteta, u Rijeci je živelo puno Srba, puno Dalmatinaca, navijalo se za Zvezdu i Hajduk, tako da mi nismo uvijek bili u većini. To je bila Jugoslavija u malom, svi narodi i svi navijači", završio je Kustudić u svom razgovoru za "Indeks".
(MONDO, Index, N.L.)
BONUS VIDEO: