- Veldin Karić tvrdi da su ga u Sarajevu zarobili JNA i četnici, a da mu je Nenad Starovlah spasao život i doveo ga u Vojvodinu.
- Kaže da je uslov da ostane živ bio dvogodišnji ugovor sa Vojvodinom, a u Novi Sad je stigao helikopterom preko ratne zone.
Sredinom oktobra desio se incident u hrvatskim nižim ligama i na gostovanju Marsonije iz Slavonskog broda u Đakovu pretučen je Veldin Karić.
Napadač koga ovdašnja javnost zna kao predratnog napadača Željezničara iz Sarajeva koji se onda nekako stvorio u Vojvodini 1992. godine nekoliko puta je pričao kako se to desilo. Zapravo mu je dolazak u Vojvodinu spasio goli život!
"Znate kako je u ratu, niko ne pita ko si, šta si. Mene je uhvatila JNA u Sarajevu i odvela na Pale. Tamo su me predali četnicima, od kuda me je srećom izbavio moj bivši trener Nenad Starovlah. Uslov da ostanem živ bio je dvogodišnji ugovor sa Vojvodinom. U Novom Sadu sam ostao šest meseci i bio najbolji strelac. Četiri-pet puta sam pokušao otići u Hrvatsku, ali nisam uspeo. Igrom slučaja naleteo sam na jednog prijatelja koji je bio policajac i koji mi je pomogao da pređem granicu", ispričao je jednom prilikom Veldin Karić.
"Doveo sam špijuna, streljajte ga!"ž
Željezničar je pred izbijanje ratnih zbivanja na prosotru bivše Jugoslavije imao strašnu generaciju. Neki igrači tog tima poput Borisa Vaskovića su se "švercovali u paprikama", a neki su kao Mario Stanić otišli iz Sarajeva kroz tunel koji je bio predviđen za izlazak iz grada. A Veldin Karić je zamalo nastradao zbog imena.
"Stanić je imao sreće, iz Sarajeva je izašao kroz čuveni tunel. Da sam barem ja mogao otići kroz tunel. Ja sam bežao po ulicama, sklanjao se iza kanti za smeće, izmicao se snajperistima. I dok sam čekao priliku, jer me iz Novog Sada zvao Starovlah da dođem u Vojvodinu, jedne me večeri uhvatila JNA i odveli su nekoliko nas na Pale. Na sebi sam imao Željinu majicu, a sa mnom je - srećom - bio i moj prijatelj Žara. Svi su ga u Sarajevu znali, bio je prijatelj trenera Starovlaha, družio se s nama igračima... Umro sam od straha dok smo se vozili. Onda su nas doveli u jednu prostoriju. Da, zaboravio sam reći da sam imao lisice na rukama dok smo se vozili na Pale. Bilo je strašno. Nikad nisam, osim u filmovima, vidio lisice, a onda su bile na mojim rukama. Tamo su nas predali četnicima.
Ulazi neki vojnik, sad već u sasvim nekoj drugoj uniformi, i kaže: 'Doveo sam špijuna.' Mislio sam - gotovo je. Čuj, ja špijun. Kasnije sam shvatio da su me povezali s Vehbijom Karićem, nekim visokim oficirom JNA koji je prešao na našu stranu. Kažem, nisam ja nikakav špijun, ja sam fudbaler. Igram za Želju i reprezentaciju Jugoslavije. Objašnjavam tako nekom bradatom liku kako sam krenuo za Novi Sad, da treba da igram za Vojvodinu... Uveravam ih da me pozvao Nešo Starovlah. Evo, proverite, kažem, a vidim da je ovaj što me ispituje sve nervozniji. Nećeš ti nikuda, kaže mi taj bradonja, što je razbesnelo Žaru. I onda je on poludeo, počeo da se raspravlja i svađa s njima."
Helikopterom u Vojvodinu preko ratne zone
Ipak imao je sreće Veldin Karić pošto je njegovog prijatelja neko prepoznao i nakon toga je Karić mogao u Novi Sad.
"Baš tada uđe neki tip i prepozna Žaru. Bio je neki Željin navijač. Pita: 'Otkud ti, Žara, ovde?' 'Kako otkud, doveli me ovi', kaže on. 'Reci da nas puste jer Karić treba u Novi Sad!' Tako i bude. Skinu nam lisice i kažu - zovite Starovlaha. Čuo sam kako je onaj bradonja, što me zvao špijunom, nekome na telefon rekao: 'Ako ne dođe neko po ovog, ja ne garantujem za njegovu sigurnost. Imate sat vremena da ga vodite
Tada sam po tko zna koji put mislio: 'Eh, sad je definitivno gotovo. Ko će, kako će neko doći po mene za sat?' Kad nakon, ne znam ni ja više koliko vremena zovu nas da izađemo. Izveli su nas. I čujem helikopter. Kažu nam - upadajte! Tako sam ja napustio svoje Sarajevo, preko Lukavice s lisicama doveden na Pale, a onda helikopterom do Novog Sada. Večiti sam dužnik Nenadu Starovlahu i Iliji Panteliću, koji je tada bio direktor ili predsednik Vojvodine", rekao je Veldin Karić.
Hteli ga večiti
Kada je stigao u Vojvodinu ostao je tu samo šest meseci, a mogao je i ranije u Srbiju. Raspitivali su se Crvena zvezda i Partizan za njega dok je bio mlada nada.
"To je istina, interes je postojao kada sam još bio u Željezničaru, u kom sam debitovao sa nepunih 17 godina. Međutim to se nije realizovalo jer sam potpisao četverogodišnji ugovor za Željezničar. Kad sam igrao za Vojvodinu, bilo je govora da odmah pređem u Partizan. Međutim Vojvodina me nije dala, bio im je potreban napadač i tako sam ostao u Novom Sadu."
Kako je tekla karijera?
Nekadašnji dugogodišni napadač rođen je u Slavonskom brodu, ali je ponikao u Željezničaru iz Sarajeva. NAkon jedne sezone tu prešao je u Vojvodinu, odakle je posle jedne sezone zaigrao baš u Marsoniji koju sada trenira. Odatle se zaputio u inostranstvo gde je igrao za Torino i Lugano, pa se posle ponovo vratio u Varteks i postao legenda.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO