- Navijači Crvene zvezde su duboko podeljeni oko Alberta Rijere, između onih koji ga vide kao vizionara i onih koji smatraju da samo reciklira ideje. Autor poručuje da možda nije ni genije ni mađioničar, već trener sa svojim manama i prednostima.
- Tekst sugeriše da je najveći problem Zvezde što je navikla na velika očekivanja i teške reči, pa joj je najteže da prihvati mogućnost da je klub postao prosečan.
Teško da postoji neko oko koga su se navijači Crvene zvezde toliko podelili kao što je Albert Rijera. Diskusija traje još od prošle godine kada se pojavio kao mogući kandidat za naslednika Vladana Milojevića, zamrla je tek dolaskom Dejana Stankovića, a od 11. avgusta i debakla protiv Hapoel Berševe nije prošao dan da se "zvezdaška javnost", kako vole da je zovu, nije bavila likom i delom mladog trenera sa Majorke.
Da je ta famozna "zvezdaška javnost" otelotvorena u ljudskom biću, nadnavijaču Zvezde koji upija i skuplja mišljenja i stavove navijača crveno-belih širom sveta, do sada bi se u njegovoj glavi i dva oka posvađala, a para bi mu izlazila na uši.
Albert Rijera postao je za navijače Zvezde ono pitanje o muško-ženskom prijateljstvu na koje ni gosti Sanje Marinković već 20 godina nemaju odgovor, večna dilema čovečanstva da li je bolje tuširati se ujutru ili pre spavanja, a postaje naporno kao i trud da se roditeljima objasni zašto je dobro i zašto nije navikavati decu na ruke. Baš zbog toga, treba i na vreme bataliti tu diskusiju - onu drugu stranu nećete ubediti da vas posluša, pošto ste možda oboje u pravu ili oboje u krivu.
S jedne strane su oni koji Alberta Rijeru vide kao "proroka" koji je došao da spasi Zvezdu i da joj daruje fudbal koji igraju najbolji klubovi sveta. Ima ideje koje niko drugi nije imao, ima znanje koje niko drugi nije imao, samo je za to potrebno vreme. S druge strane su pak oni koji ga ne podnose, vide trenera koji pokušava da izmisli toplu vodu i predstavi reciklirane ideje kao svoje, tražeći strpljenje za ono što ni sam nije siguran da zna kako da izvede.
Ta dva pola su već tri meseca u otvorenom sukobu i čini se da su sve dalje od toga da se slože da je jedna strana u pravu, pa se svaka sitnica preuveličava. Za jedne tako Zvezda igra najbolji fudbal u svojoj istoriji, za druge najgori ikada, pa uporno pokušavaju jedni drugima da "otvore oči" odlazeći u ekstreme. Ima tu malo i do prirode Alberta Rijere, njegovog karaktera, ega, harizme i podele koju neminovno izaziva, baš nikoga ne može da ostavi ravnodušnog i to ne može da se odvoji od njegovog rada na terenu, što možda i sam izaziva i želi.
A možda jednostavno Albert Rijera nije ni šibicar, a ni Dejvid Koperfild? Možda je samo još jedan u nizu trenera Crvene zvezde koji ne radi ni bolje ni lošije od drugih? Nije ni genije, a ni ludak, nego je ceo klub došao do trenutka da ne može ni gore ni dole...
Možda je zato i najteže prihvatiti da tačnog odgovora nema. Da je Rijera samo trener koji ima svoje ideje, svoje prednosti i mane, koji može da uspe, ali i da pogreši. A ako je tako, onda je najveći problem što se Crvena zvezda toliko navikla na velike reči, velika očekivanja i velike snove da joj je najteže da pogleda u oči najobičnijoj i najlogičnijoj mogućnosti: da je postala prosečna.
Tu nema ni proroka, ni mesije, a ni mađioničara.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: