Rezultat - nije tu. Dobar utisak - nije tu. Budućnost? E, to je već možda tu... Bez obzira na neubedljiv nastup fudbalera Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru i produžen niz na 24 godine bez prolaska grupne faze na turnirima, ne sme se zaboraviti da je ovo bio tek prvi ciklus u kome je "orlove" vodio Dragan Stojković. S obzirom da se radi o reprezentaciji koja se vidi tek nekoliko puta godišnje i to na samo desetak dana, Piksi je do sada bio selektor na svega 24 utakmice, što bi bila recimo jedna jesen u klupskom fudbalu bez učešća u evrokupovima. To je prečesto nedovoljno da se izvuku veći zaključci i pouke, posebno jer je prvo potrebno izvršiti selekciju, pa odabrati sistem igre, raditi na njemu, a zatim sve to usavršavati dok se igraju važni mečevi u kojima je ulog ogroman.
A ako se podvuče crta, Piksi je do sada obavio više nego dobar posao na klupi Srbije, ali ne i dovoljno dobar na Svetskom prvenstvu, što opet ne znači da treba da se "lomi preko kolena", štaviše - treba pronaći način da ostane selektor i pomoći mu da unapredi igru reprezentacije Srbije i omogući plasman na Evropsko prvenstvo koje čekamo preko dve decenije. Samo ako bude želeo da ostane pošto su svakakve priče provejavale prethodnih dana Dohom, da bi na kraju i sam Piksi bio upitan kakav je plan za dalje.
"U martu počinjemo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Hoćemo da se nađemo na tom takmičenju posle 24 godine. Biću daleko zadovoljniji ako mi svi igrači budu zdravi", jasno je poručio selektor Stojković uz osmeh, što je najava da neće tako lako odustati od svog sna - da Srbiju postavi na nivo iznad onoga koji je zatekao kada je došao u martu 2021.
Do idućeg marta, obeležiće dve godine na klupi reprezentacije Srbije i sada već polako mora da "reže" šta je to bilo dobro, a šta nije i na koje igrače će moći da se osloni za novi ciklus kvalifikacija. Dobra vest je da nemamo "matoru" reprezentaciju i da je teško očekivati da će se i najstariji među "orlovima" Dušan Tadić (rođen 1988. godine) oprostiti posle Katara, odnosno sigurno je i njemu cilj da prvi i poslednji put u karijeri zaigra na EP, kad je već za godinu i po dana... Već za Svetsko prvenstvo koje se igra 2026. godine, pitanje je da li će biti na raspolaganju.
Hajde da pogledamo na koga će to sve Piksi, ako naravno ostane selektor Srbije, moći da računa u kvalifikacijama protiv Mađarske, Crne Gore, Bugarske i Litvanije.
GOLMANI - NAŠLI SMO "JEDINICU"
Lutalo se prethodnih godina između Predraga Rajkovića i Marka Dmitrovića, obojica su dobijala šansu i na mahove branili dobro, međutim Vanja Milinković-Savić ih je za 365 dana zasenio. Dobio je priliku i iskoristio je na najbolji mogući način, pa čak može da se kaže da je bio najbolji igrač Srbije na Svetskom prvenstvu iako je primio osam golova. I to dovoljno govori o stvarima koje "orlovi" moraju da unaprede. Golman nije jedna od njih...
I u budućnosti bi VMS trebalo da bude prvi izbor zbog odlične igre nogom i učestvovanja u izgradnji napada (ako ne promenimo stil), dok su tu još dvojica golmana koja "kucaju" na vrata. Mile Svilar i Marko Ilić bili su takođe kandidati za polazak na Mundijal, a izbor Vanjinih rezervi će najverovatnije najviše zavisiti od forme u klubovima. Za sada u Romi nema mesta za Svilara, dok je Ilić standardan u Kortrajku i čeka se da napravi "veći korak". Rajković pokušava da se pozicionira u Majorci, dok je Dmitrović prihvatio ulogu rezerve u Sevilji i čini se da je bliži da izgubi status reprezentativca. Od mlađih golmana, za sada niko ne deluje kao potencijalno iznenađenje za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
ODBRANA - TRAŽI SE DOBITNA KOMBINACIJA
Jasno je već šta je bila najveća "boljka" reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu i najveći problem je što se ni posle skoro dve godine igranja u sistemu sa trojicom štopera - još nije pronašla dobitna kombinacija. Selektor je isprobao dvocifren broj igrača na mestu centralnog beka, ali i dalje traži "trojku" koja će ulivati poverenje i koja neće pući zbog "Piksizma", stila igre kome naša reprezentacija teži.
Ranko Stojić je poručio da su nam potrebna "tri monstruma" za ono što Piksi želi da igramo, a mi nemamo ni jednoga. Možda je najbolji utisak ostavio Strahinja Pavlović po levoj strani, i mogao bi još da napreduje u Salcburgu, dok su preostale dve pozicije više nego sporne. Nikola Milenković je na desnom štoperu kandidat za najgoreg fudbalera turnira i čini se da godinama samo nazaduje u Fiorentini, dok prave muke donosi centralni komandant odbrane. Miloš Veljković je bio prvi izbor u Kataru pošto je zbog nedostatka brzine Stefan Mitrović polako premešten na klupu, dok su tu još trojica koja će biti isprobana u idućim mečevima dok se bude tragalo za timom za EP. Srđan Babić igra sve bolje za Almeriju, Strahinju Erakovića uskoro očekuje odlazak iz Crvene zvezde u jaču ligu, dok je solidan doprinos u Ligi nacija dao i Erhan Mašović.
Videćemo da li je moguće da se u narednih godinu i po dana pojavi još neko novo lice koje će defanzivni deo našeg tima podići na viši nivo, izbor nije naročito širok...
Što se tiče krilnih bekova, na kojima takođe insistira Piksi, znamo da je po levoj strani naravno siguran Filip Kostić koji je na svojoj poziciji jedan od najboljih igrača sveta, dok se po desnoj tokom Svetskog prvenstva iskristalisao Andrija Živković sa dve asistencije. Alternative poput Darka Lazovića i Filipa Mladenovića su zbog godina već diskutabilne i tu će možda biti potrebno pronaći i "svežu krv", odnosno energiju koju sa klupe recimo donosi Nemanja Radonjić.
VEZNI RED - ŠTA MI U STVARI HOĆEMO?
Srbija ima previše igrača sličnog kvaliteta u veznom redu koji ne odgovaraju naročito stilu fudbala kome težimo pošto retko ko ume da "probije" linije protivnika dodavanjem, dok isto tako ne mogu ni da se pohvale da su "pitbulovi" u suprotnom smeru. I tu je Piksi tražio i kombinovao, pokušavao sa velikim brojem igrača i opet nismo načisto koji par se najbolje slaže. U nekim mečevima ima logike da to budu Saša Lukić i Sergej Milinković-Savić, u drugima ni slučajno - dok su tu još i Marko Grujić, Uroš Račić, Nemanja Maksimović i svi su u najboljim godinama. Ne zaboravimo ni Nemanju Gudelja, koji je rođen 1991. godine, i koji je bio vrlo bitan šraf u reprezentaciji Srbije od dolaska Piksija.
Biće nam potrebno osveženje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i ne bi bilo iznenađenje ako prostor dobije Ivan Ilić koji je već pokazao da je "igrač za Piksija", a ne bi trebalo zaboraviti i Mihajla Banjca ako nastavi sa usponom forme u Krasnodaru i jakom takmičenju kakva je Premijer liga Rusije.
Kada su u pitanju igrači ofanzivnijih karakteristika, da ih nazovemo "desetke", Dušan Tadić nije davao naznake toga da će se oprostiti od dresa sa državnim grbom i štaviše već je poručio da veruje u ekipu uoči Svetskog prvenstva. Njegova zamena je do sada bio Filip Đuričić i Srbiji je možda potreban drugačiji fudbaler od njega, posebno jer se muči i u svom klubu Sampdoriji koja je možda i najlošija ekipa Serije A. Igrača profila Tadića, Srbija nema više ni u najavi (generalno ni fudbal), što nam govori da bi i stil trebalo tome prilagoditi.
Možda se očekivalo da SMS dobije ofanzivniju ulogu, ali ga muči brzina i problematika što u dresu Srbije ne pruža ni blizu onoga što pokazuje kao igrač Lacija. I tako već četiri godine...
NAPAD - KAKO IZVUĆI NAJVIŠE OD "DVA BIKA"
Kada se sve stavi na papir, jasno je da su Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović najbolji fudbaleri koje Srbija ima, ali to ne ne znači automatski da je to najbolje za Srbiju. U brojnim mečevima kvalifikacija pokazalo se da njih dvojica zajedno mogu da funkcionišu i da to daje prednost "orlovima" kakvu malo koja ekipa ima, međutim postoje i problemi koje to nosi sa sobom, posebno ako su uz njih Tadić i Sergej. Previše je to igrača koji ne trče i ne vrše presing na zadnju liniju i često je zbog toga patila odbrana, tako da je tu i dalje potrebno pronaći najbolju kombinaciju "za dva bika", kako ih je simpatično nazvao Bril Embolo iz reprezentacije Švajcarske.
Od napadača, tu je još i Luka Jović koji se za više od pola sata protiv Švajcarske nije video i čija karijera bi mogla da se vrati u normalu u narednih godinu dana do EP, međutim nije moguće osloniti se samo na njega, potrebno je pronaći još neko rešenje za svaki slučaj. Za sada deluje da su to Dejan Joveljić i Đorđe Jovanović, koji igraju vrlo dobro u svojim klubovima, ali će morati da stupe i na veću scenu kako bi "bikovima" mogli da izađu na crtu.
SELEKTOR - ŠTA MORA BOLJE?
Bez obzira na grehe, kojih nije bilo malo tokom Svetskog prvenstva u Kataru, Dragan Stojković je rođen za funkciju selektora Srbije i treba mu pomoći da na njoj i ostane i ostvari zacrtano. Zbog velikog iskustva u reprezentaciji, lako je izgradio odnos sa igračima, ali za neke stvari mora da sluša i "pametnije od sebe" kakvima mora da se okruži. Nije nikakva tajna da je najvažniji zadatak selektora da ekipu drži na okupu (pitajte recimo Dešana, Dalića, Zidana...), dok detalje oko taktike moraju da reše pomoćni treneri i koji ne treba da se biraju, kako je to Krstajić pričao, da je jedan iz Zvezde, a drugi iz Partizana.
Stojković uz sebe mora da ima trenere koji neće klimati glavom na svaku njegovu reč (iako je to naravno udar na ego), nego one koji će primetiti propuste i uputiti ga šta bi trebalo da uradi, pa ako odluči tako - odluči. Srbija je u svakom meču na Svetskom prvenstvu bila pročitana i dobro analizirana, dok je naša analiza izostala, odnosno nije postojao plan "šta ako ono naše ne radi". Takođe, nijedna od 15 izmena nije donela poboljšanje u igri, što govori da ima još mnogo toga da se radi na taktičkom planu i da se brže evidentiraju greške koje pravimo. Posebno se to odnosi na neracionalno trčanje i potrošnju koja nas "saseče" na pola sata do kraja utakmice, a zbog čega su svi mislili da smo nespremni došli na turnir.
Nije u tome bio problem, nego što su igrači loše "rotirali" u stavu i bili primorani da trče u zonama koje bi inače trebalo da su zaštićene, čime su gubili snagu i pomagali protivniku.
Za takve stvari Piksi mora da se okruži ekspertima - ideja i volja postoje, samo još fina podešavanja za Evropsko prvenstvo.