Prošlo je skoro 48 sati od kada je Srbija na bolan način eliminisana sa Svetskog prvenstva i vreme je za sumiranje utisaka o onome što smo uradili u prethodne dve nedelje. To nije bilo mnogo, osvojen je tek jedan bod protiv Kameruna (3:3), uz poraze od Brazila (2:0) i Švajcarske (3:2), tako da smo učešće završili na poslednjem mestu na tabeli, odnosno zbirno - samo tri reprezentacije su bile neuspešnije od nas u Kataru. Mnogo toga što smo videli nije bilo dobro, pre svega jer smo mnogo i očekivali nakon odličnih kvalifikacija za SP i Lige nacija, međutim očigledno je da je za turnirski sistem takmičenja potrebno da neke stvari korigujemo.
To će i dalje pokušati da reši selektor Dragan Stojković, koji ostaje na klupi Srbije i koji će se obratiti medijima u Srbiji, iako je to mogao da uradi i u Dohi, što će biti verovatno njegov i poslednji javni nastup sve do marta i početka novog ciklusa u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Ipak, pre toga trebalo bi reći i o onome što smo videli u Kataru, pošto moramo da izvučemo pouke...
Većina igrača odigrala je ispod svog prepoznatljivog nivoa, ali je utisak da su na to uticale i povrede. Selektor je sve vreme govorio da bi protivnici "videli nešto drugo" samo da su sedmorica-osmorica koji su se žalili na povrede od polaska iz Beograda, mogli da pruže sto odsto. I to treba uzeti u obzir kada je analiza njihovog učinka, posebno jer se nijednog trenutka nije osetilo da nam nedostaje volje, samo malo više kvaltieta i taktičke inteligencije.
Hajde da krenemo od početka i onoga što nije valjalo, pošto je od trojice onih koji su podbacili, najpoštenije da na prvo mesto stavimo selektora Dragana Stojkovića Piksija.
Kao čoveka koji se za sve pita u reprezentaciji, naravno da je najveća odgovornost za njemu, posebno jer nije uspevao da pronađe potreban balans za takmičarski fudbal. Igrali smo previše divlje za takmičenje na kome se skupljaju bodovi, izmene koje je pravio nisu donosile boljitak, dok su i izjave u javnosti bile pomalo diskutabilne. Selektor je pokušajem da objasni da nema sve najbolje igrače zbog povreda, pomalo "nagazio" i rezerviste, dok je istovremeno neke fudbalere ignorisao. Generalno, nije zračio optimizmom na koji smo navikli i zbog toga je u odnosu na očekivanja, najviše podbacio u reprezentaciji Srbije.
Odmah do njega igrački to je bio Nikola Milenković. Nije ličio na sebe sa prethodnih utakmica "orlova", ma ni Fiorentine, Partizana... Igrajući desnog štopera u formaciji sa tri pozadi, muku je mučio sa protivničkim fudbalerima. Lako su ga "probijali", dok je konstantno bio nesinhronizovan sa ostatkom odbrane i zbog toga je Srbija više golova primila zbog loše ofsajd zamke. Košmarno prvenstvo za "Blekija" koji je bio daleko slabiji nego debitant pre četiri godine, a nadamo se da je ovo bilo samo kratkotrajno i da će se vrlo brzo vratiti u staru formu.
Za treće mesto najslabijeg pojedinca Srbije na Svetskom prvenstvu bilo je dosta kandidata, ali je na kraju zbog najveće minutaže "pobedio" Sergej Milinković-Savić. Postigao je gol protiv Kameruna i tu utakmicu odigrao solidno do igrarija koje su nas koštale primljenih golova za remi, ali je najveći problem što i dalje postoji velika disproporcija između onoga što pokazuje u klubu i reprezentaciji. Zapravo, time najviše podseća na igrače državnog tima iz perioda od pre petnaestak godina, čega smo se grozili...
Prošlo je četiri godine od kada je postao redovan član reprezentacije, ali i dalje "luta". Taman kada pomislimo da je nezamenljiv, demantuje nas igrajući samo prosečno, međutim tu je problem i šta se sve traži od njega. Nije trkač, nije defanzivac, ali nije ni kreator poput Tadića. Možda i guše jedan drugoga, ali još nije pokazao da zaslužuje "ključeve" reprezentacije.
Što se tiče igrača koji su ostavili dobar utisak, tu nije bilo preterano teško izabrati pošto je izbor bio vrlo "uzak", a bez ikakve sumnje naš najbolji igrač na Svetskom prvenstvu u Kataru bio je golman Vanja Milinković-Savić. Podatak da je primio osam golova i da je bio najbolji među "orlovima", govori sam za sebe o načinu igre Srbije. Da ne beše Vanje, koji nije ni branio u kvalifikacijama, niti bio na spisku u to vreme, ko zna kako bi izgledala naša gol-razlika. Ovako sa "minus tri" i nije tako strašno, ali jeste što je u sve tri utakmice na prvenstvu ostao sam kao glineni golub. Svoj posao je dobro uradio i nema sumnje da će u novom ciklusu biti još važnija karika kod Piksija.
Od igrača koji su najviše iznenadili vredi istaći Andriju Živkovića, iako je imao i svoje dobre i loše monente. Ipak, turnir je završio sa dve asistencije, izborio se za mesto startera na desnoj strani i nijednog trenutka nije delovalo da će Lazović ili Radonjić uspeti da ga ugroze. Mogao bi još da poradi na igri u odbrani, ako je njegova budućnost na mestu vingbeka, odnosno na tome da ne bude potpuno statičan u trenutku kada lopta nije kod njega. Jaka konkurencija bio mu je i Saša Lukić, ali je zapravo samo protiv Brazila odigrao sjajan meč, s tim da je na terenu proveo sat vremena pre nego što se naša igra raspala.
Kao fudbalera koji je takođe ostavio dobar utisak moramo istaći i Aleksandra Mitrovića, iako nije bio "onaj" Mitar. Postigao je dva gola, ulazio u šanse i promašivao, ali je jasno da je "prokrvario" i odlučio da igra povređen, baš kao što je Piksi jednom rekao - igraće i sa jednom nogom. U pojedinim trenucima delovalo je da nema daha i da usporava igru Srbije, međutim takvog fudbalera bi mnoge reprezentacije volele da imaju.
Šteta je što je u paru sa Vlahovićem, što mu najviše odgovara, proveo tek nešto preko sat vremena... Za to vreme svaki od njih je postigao po gol, međutim previše je "duvalo" u odbrani i tu će evidentno Piksi morati nešto da koriguje u sledećim kvalifikacijama. Saznali smo da nam treba novi model igre i to je nešto na čemu će morati da se radi u novom ciklusu...
"Biće to sve dobro...", dobacio je Piksi poslednji put na konferenciji za medije u Dohi, pa neka tako i bude u budućnosti, ali moramo da zasučemo rukave i radimo.